Пише: Слободан Рељић
Огласио се Михаел Мартенс и саопштио нам да је „великосрпски национализам завладао студентским протестима у Србији“. Читаоцу кога интересује шта је Франкфуртер алгемајне цајтунг, чији је Мартенс деценијски специјалац за усмеравање немачке јавности на прогон права Срба да буду Срби, ваљало би да прочита књигу „Купљени новинари – Како политичари, тајне службе и високе финансије управљају немачким масовним медијима“ бившег важног новинара тог водећег немачког листа Уда Улфкотеа. Ту је детаљно и на директним примерима показано како БНД и ЦИА раде са мартенсима, како изгледа независност мартенса у односу на немачку владу, и како се „слободни новинар“ употребљава у операцијама по Европи и свету.
Зато ваља читати М. Мартенса јер ветрови који дувају кроз његову главу јављају шта би нас ускоро могло ударити. Мартенс је телал.
Убити Андрића
„Све је већ показала листа говорника које су студенти изабрали за скуп: ‘Националисти и релативизатори ратних злочина надметали су се у ширењу великосрпских парола. Водитељка коју су изабрали студенти, није заостајала за њима.
„Само је ректор Београдског универзитета говорио умереним тоном, али је остао изузетак.“ (Кроки који описује стање и сугерише решење?)
А онда се специјалац, који је иначе на послу дисциплиновања Срба дао и на изучавање Нобеловца Андрића који је некад као и ови студенти издао „западне вредности“ – он гледајући Мусолинија и Хитлера, а ови његови унучићи слутећи злокоб – јер су наследници њихова бедна слика, али вољни да раде што су и како су „великани“ радили. Специјалац Мартенс је У пожару светова – Иво Андрић један европски живот излицитирао став који неупитно показао да је он на другој обали од Андрића!
Андрић јесте европски великан, али одлучан да никаква окупација његовом народу се не може представљати као слобода. Трећи Рајх (који је век стара праслика НАТО и данашње Европске уније) чинио је супротно. Данас се не можете отети утиску да је на делу Четврти рајх – исте намере и исте вредности, само се централа успоставила у Вашингтону. Мартенс, пак, типичан је неолиберални „политички коректан“ извођач радова на Балкану (Немачка, Немачка изнад свега!, наравно по мери америчких потреба) који стално шаље поруку да је Андрићевом народу слобода само оно што му се да. Његов лист је локални билтен оне силе која Европу држи као свој носач авиона.
Убити Николаја
Студент, који у Београду на Видовдан говори „о Богу, Србима и Косовској бици“ за мартенсе „хистерично урла и вришти“. И „то што су студенти управо тај дан изабрали за окупљање, наговештавало је нешто лоше. И те слутње су се обистиниле.“
У мартенсовској Европи најбоље би српским студентима било да су изабрали 20. април кад се у Браунау на Ину родио човек кога је носила идеја да Немци уједине Европу, а онда тврдили да то није због Хитлеровог рођендана. Тако би се изједначили с Украјинцима и Азовом – што би мартнесовском срцу било мило, а они би могли да их мало критикују. Но, но децо. Ми ћемо вас научити да је, Николај (Велимировић), кога спомену студент на Видовдан, био„обожавалац Хитлера“. Толико далеко није ишла ни комунистичка пропаганда, која је имала разлога да на Николаја као опасност удара из свих оружја. Јер, Хитлер је Николаја и црквено вођство интернирао у Војловицу код Панчева а онда је и одведен у Дахау. Оно што је остало од Хитлера после пола деценије рата није убило српске епископе. Мартенс показује да разуме да је то била грешка.
Елем, из те постхитлеровске папазјаније се види да је злочин над злочинима починио „један професор књижевности“ који је „у псеудо-историјском говору позвао публику да не заборави ни Србе на Косову, ни у Републици Српској у Босни, у Црној Гори и Северној Македонији.“ Страшно! Иако мартенсовска памет разуме да су његови професори – у доба кад су Немци плаћали цену за најмонструознији рат светских размера – имали право да „позивају“ на немачки интегрализам и не признају ДДР?
То право је из чињенице што су ДДР-Немци окупирани од Руса. „Слободни Немци“, окупирани од Американаца, могли су храбро да желе да се америчка окупација прошири до последњег Немца. И данас су поносни на своју окупацију.
Кундерино просветљење
Кад Мартенс не би био на задатку (није он глуп, разумео би!) од користи би му било да се суочи са Кундериним сазнањем: „Нова Европа рођена је из једног огромног пораза, коме нема равног у њеној историји; први пут, Европа је била потучена, Европа као таква, читава Европа. Потучена прво лудилом свог сопственог зла отеловљеног у нацистичкој Немачкој и потом ослобођена с једног краја од стране Америке, а с другог, од стране Русије.
Ослобођена и окупирана. Говорим то без ироније. Обе те речи су тачне. У њиховом споју лежи јединствена природа ситуације. Постојање чланова Покрета отпора (партизана), који су се свуда борили против Немаца, ништа битно није променило: ниједна земља Европе (Европе од Атлантика до балтичких земаља) није се ослободила сопственим снагама. (Ниједна? Једна ипак јесте. Југославија. Својом сопственом партизанском војском. Зато је 1999. године било неопходно недељама и недељама бомбардовати српске градове: да би се, а постериори, и том делу Европе наметнуо статус побеђеног.)“
Мартенсовска умност је радо читала Кундерине мисли из Шале (роман из 1965), али је за њу Кундера залутао кад је пре петнаестак година, у поговору за роман Курција Малапартеа Кожа (1949) бацио трачак истине на суморну историју Европе из друге половине XX века.
Ваљало би мартенсима да се мало отрезне и да нам у овом историјском времену не држи неморалне лекције, а и они наши који би да делују по мартенс-инструкцијама – могли би се растати од трулежи која већ смрди.
Крај модерности
У Мартенсленду у главама тих глобалних губитника бр. 1 (јасно је да је Ћациленд само провинцијска испостава) живе с уверењем да и они имају право да неког уче. Разумеју, и по реаговању власти из Београда, да имају право на то.
На Видовдан, студенти (од којих се толико очекивало – јер се мартенсима чинило да их је европропаганда направила бројлерима), су дигли руке од европског пута кога се „као пијан плота“ држи председник Вучић. Чули су да је модерност мртва (Форин полиси јавља без увијања – The End of Modernity) и младост лудост одмах удара контра.
И тако они нису искористили прилику да на Славију, широкоевропски или ПроГласовски, доведу еврофила изванредног Аљбина Куртија, који није Славен (Четврти рајх до Словена држи колико и Трећи) а који „српско питање“ решава по највишим европским стандардима – до последњег Србина. Па да нас г. Мартенс види! И да нам Брисел намигне за неки кластер!
Европа, како се у нас олако назива Европска унија, прилази мисли да је време да Вучић иде. Све је дао што се дати могло, и шта ће им више. А и не може да влада тим неконтролисаним студентима. Па, ни народом више. Баш личи на Мила на крају. Па ће се тражити нека ништавност. Има ту кандидата као они црно-монте-европљани које су привели у Подговрици, али Србија је мало компликованија. Већа. И ти студенти.
Док мартенси играју игре она острижена женица која се презива по птици кос – сваки час долети у Београд да подсети како је Вучић дао Косово, али то није довољно… „Дакле, нико не присиљава Србију. Али, кад кажете: Да, желимо да постанемо члан ЕУ – онда то мора да се уради. Много ствари мора да се уради.“ Можда и да Синиша Мали оде у апсану. Јер, без сваког се може. Разумео би то Синиша у име виших циљева.
Српска питања
Каже косовка Словенка, која је комесар, да су „протести које видимо већ неколико месеци, израз тога да људи нису задовољни ситуацијом.“ Зна Марта да председник, конквистадор против обојених револуционара на свим меридијанима, више није у праву јер „демонстранти захтевају исто што и ми као ЕУ захтевамо од Србије, борбу против корупције, владавину права, слободу медија. Дакле, имамо заправо заједнички интерес“.
Е, сад студенти не носе заставе ЕУ, па пита комесар Кос људе у Србији „с којима је у контакту – организацијама цивилног друштва, професорима, универзитетима“, јер нема потребе да пита праву Србију. И: „Веома је занимљиво шта ми говоре – прво: ’Ви подржавате нашег председника Вучића.’ Друго: ’Бомбардовали сте нас. У реду, био је то НАТО, али бомбардовали сте нашу земљу.’ Треће: ’Желите да признамо Косово.’ И четврто: ’Не желимо да наљутимо Русију.’ Дакле, одговори иду у веома различитим правцима и то су осећања која такође морамо да узмемо у обзир.“
Аууу, значи ли то да је комесарка спремна да Србима да нешто за право? Вратиће Косово? Осудити бомбардовање? Одобрити однос са Русима? Не, побогу! Каже јасно: „Планирамо да боље представимо предности проширења!“
Студентима се таква бесмислица, наравно, неће допасти, али не значи да се међу „онима који их подржавају“ (то је већ категорија у Србији која Вучића држи у страху) неће наћи многи поштовалац. То су они који хоће да уче о проширењу!?
Наш председник нема дилему, он неће одбити да учи, али сад је ту и конкуренција. Ево, овај добри човек који се уживео у улогу ректора слободног БУ, толико да би могао да стане на чело „нове европске Србије“. На Видовдан се понашао као мартенсовски Европљанин par excellence. А и пре. Никад му се није отела реч да разуме зашто се Срби противе да се Трампу муне тај Генералштаб. Није се чудио што су фалсификовани документи. Није то његов посао. Он је архитекта. О Косову – не… Шта да каже о Косову архитекта, а још није дошло на ред да се руши споменик на Газиместану па да ту Вучић и Курти заједно позову зета Кушнера да виде шта би ту најбоље успевало наредних сто година. А не, каква Република Српска… Не би да се напреже ни око јадарита. И све тако.
Ректор на испиту
Био је члан радне групе за стручну контролу Нацрта просторног плана подручја посебне намене уређења приобаља града Београда за пројекат Београд на води. „Због спречености“ није појавио на седници кад је одлучено да „план може да иде у даљу процедуру“, али није то било због спречавања. „Изненада“ ће се појавити као кандидат за ректора Београдског универзитета, јер се Иванка Поповић није свидела владајућој структури – а за њега ће лобирати бивши министар просвете Младен Шарчевић који је тада специјални саветник и Ане Брнабић и Александра Вучића.
Сад на круцијално питање што су студенти сумњичави према ЕУ Шпиглу објашњава да „преговори о приступању Србије ЕУ веома дуго трају“, да „многи сада мисле да ЕУ подржава Вучићеву странку“. Али: „Помогао би јасан знак подршке захтевима студената за ванредне изборе, нарочито пошто је оно што они траже у складу са условима за приступање Унији.” Обрадоваће мартенсе – да су студенти тајно „на европском путу“ и само хоће да претекну Вучићу.
Председник је, наравно, заслужио да га др Ђокић учи памети. Али студенти, ваљда, нису заслужили да њихов напор не доведе до раскида с колонијалном демократијом. Јер ми смо у овоме – због тог система. То би требало да има на уму свако „ко их подржава“, па и овој „човека без својстава“. Шта нас све још чека? Иако им се све распада, „државници“ Вучић-Мали крећу на Сајам. Да се јавна установа, важнија за друштво и од Генералштаба, развали за њихов мрачни Београд на води. Баш ме занима да ли ће архитекта Ђокић рећи – доста. Време је да се придружи народу и студентима – конкретно.
Извор: Печат
