Русија мора да победи јер су у њу, широм света, упрте очи милиона обичних, радних људи, што се презнојавају под игом америчке империје, чекајући да им се макар мало олакшају окови
Руси ће да победе, јер једноставно не смеју да изгубе.
Како рече Бранислав Матић, „кад вам неко стави нож под грло, или вам на ваше очи копа гроб“ – шта друго можете да урадите него да се бијете док се не спасете (овде).
На Западу се и пре украјинског рата распредало о руском „колонијализму“ и маштало о „ослобођењу Сибира“ (о томе сам писао овде). Али, како је сукоб одмицао, тако се Западом ширила идеја да се права победа у украјинском рату може остварити само распарчавањем Русије.
Најпре је, 23. јуна 2022, америчка „Хелсиншка комисија“ уприличила брифинг у Конгресу САД на тему „руског унутрашњег царства“ и „доминације Москве над староседелачким нацијама“. Брифинг се завршио отвореним позивом „да се Русија деколонизује“ – односно раскомада (овде).
Онда је Лех Валенса, 10. јула 2022, предложио да се питање Русије реши ослобођењем њених „60 народа“ или да се она макар „сведе на мање од 50 милиона становника“ (овде и овде) – што је трећина њене садашње популације.
Две недеље после, у Прагу је одржан „други форум Слободних народа Русије“. Усвојена је декларација о деколонизацији Русије, која стигматизује Руску Федерацију као „терористичку државу“. Затражена је „потпуна, контролисана деколонизација Русије“, заснована на „праву нација на самоопредељење, садржаном у Повељи УН“ (овде).
У децембру је бивши министар спољних послова Чешке, Карел Шварценберг, изјавио да ће се рат у Украјини завршити „деколонизацијом Руске федерације – Русија ће се распасти“ (овде).
Средином јануара 2023. јавио се и нама добро познати Јануш Бугајски с тезом о „предстојећем колапсу Русије“. Позвао је владе САД и ЕУ да као свој ратно-политички циљ дефинишу „руску деимперијализацију“. Она би се остварила „појавом нових држава и међурегионалних федерација“ (Русија се састоји из 83 републике и региона). А оно што остане од Русије, „као крња држава, лишена ресурса из Сибира, имаће озбиљно смањене способности да нападне суседе“ (овде).
Запад машта о распаду Русије
Коначно, у Европском парламенту је, 31. јануара 2023, организована конференција о „деимперијализацији и деколонизацији Русије“. Учествовали су самоизабрани представници кандидата за нове државе: Сибирије, Черкесије, Ичкерије, Републике Пскова, Лапоније, Козакије, Татарстана, Кубана, Ингрије, Башкирије, Карелије, Ингушетије, Буратије, Смаландије… (овде). Били су ту и представници „Међународног комитета староседелачких народа Русије“, кога финансира Велика Британија (овде).
Русима је јасно шта их чека ако изгубе. „Запад машта о распаду Русије“, каже секретар Савета за безбедност Русије Николај Патрушев (овде).
„У штабу атлантиста спрема се план да се Русија подели на тридесет три државе“, пише Александар Проханов. „Русија ће бити заклана и раскомадана као што се говедо коље у фабрици меса. На Кавказу ће се појавити шачица посебних држава; Јакутија, Татарстан и Башкирија, Бурјатија и Калмикија постаће независне; руски региони ће се раздвојити дуж пукотина на руском монолиту; у сваком од ових региона Американци су већ изабрали будуће председнике; русофобија ће дојездити на америчким тенковима и хаубицама, британским и француским пројектилима, израелским и турским беспилотним летелицама – иста стратегија ће се применити у свим новоствореним наказним државама, насталим на костима поражене Русије. То је цена коју ће Русија платити за пораз у украјинској кампањи.“ (овде)
НАТО ракете све ближе Москви
Амерички дугорочни, стратешки циљ је да Русију разбије у мноштво банана држава, преко којих би се запречио кинески „Појас и пут“, те избило на северну границу Кине (овде). Украјински рат је за САД прилика да се оствари својеврсни Генералплан Ост 2.0. Освајањем руских природних ресурса САД ће својој пољуљаној империји да продуже живот за читаво столеће.
Руси морају да победе јер знају да не само не смеју да изгубе – они не смеју ни да играју нерешено. Играти нерешено значи морати се договорити са Западом. Како, када се садашњој елити на Западу, показало је тродеценијско искуство, не може веровати?
Опет Проханов: преварили су Горбачова, обећавши му да неће померати НАТО ракете све ближе Москви; преварили су Јељцина, обећавши му да неће подбуњивати Кавказ; преварили су Јануковича, обећавши му мирно разрешење Мајдана, само ако повуче војску из Кијева; преварили су Путина, када су Минским споразумима купили време да од Украјине направе оклопну тврђаву с цевима упереним у срце Русије (овде).
Запад је сада за Русију мртав. А с мртвацем нема договора о заједничком животу. Русија је, у Украјини, јасно видела право лице Запада. И схватила колико је био у праву генерал Леонид Шебаршин када је рекао: „Запад од Русије жели само једно – да је нема.“ (овде)
Или, у нешто бољем случају: „Став САД је: Русија може да буде велика земља, али само ако је веома мала.“ (исто)
Русија мора да победи кад види како немачки „леопарди“ излазе из војних транспортера и гусеницама почињу да браздају тло, ваљајући се на исток. А кад гранате немачког тенка, с познатим белим крстом, почну да кидају тела руских војника, каже Проханов, „десиће се чудовишни васкрс историје. Панфиловци са свезаним ручним бомбама бациће се под тенкове. Каћуше ће запарати московско небо. Еренбург ће закликтати: ‘Убиј Немца.’ Стаљин ће се попети на Маузолеј, гледајући гомилу бачених фашистичких стегова. А руски тенк са звездом стајаће на Одри.“ (овде)
Због узвика из стотине грла
Русија мора да победи зато што Зеленски каже да „одговорност за напад на Украјину сноси целокупно становништво Русије“ (овде). Зато што естонска премијерка најављује да ће, после победе, наступити „историјско преваспитавање свих Руса“ (овде). Зато што украјинска ТВ водитељка објављује да „све Русе треба побити што пре; они имају колективну болест против које не постоји никакав лек – осим њиховог уништења“ (овде).
Русија мора да победи због елиминације 20 милиона руских књига из библиотека под влашћу Кијева (овде). И због узвика из стотине грла „Москалів – на ножі“ (Русе под нож) и „Москаляку на гіляку“ (Русе на вешала)!
Русија мора да победи јер су у њу, широм света, упрте очи милиона обичних, радних људи, што се презнојавају под игом америчке империје, чекајући да им се макар мало олакшају окови (овде).
Русија мора да победи због свих оних малих народа у свету, са „сликом Русије – победничке и лепе, која сања о друштвеној и божанској правди“ (овде).
А кад Русија победи… Ех, кад Русија победи, можда ћемо се и ми макар мало поправити. Сви ти људи којима није баш сасвим сатрта душа. И сви ти народи који се копрцају, да им се баш и срце не ишчупа.
Кад Русија победи…
Извор: rt.rs
