Пише: Живана Јањушевић
„Ноћ књиге“, манифестација којом се на видљив начин обиљежава 23. април – Свјетски дан књиге и ауторских права, ове године је у Црној Гори у организацији Секретаријата за културу Подгорице и НВО „Култура плус“ обиљежен бројним програмима. Уједно, била је ово прилика да се у савременом тренутку и савременом друштву, које је, чини се на први поглед профитирало коришћењем нових техника и технологија, свеобухватније сагледа улога и статус књиге, писаца, али и читалаца. Прилика и да се читаоци, без обзира окренути класично обликованој, папирној књизи, или дигиталном формату књиге, сусретну с писцима чија дјела их интригирају и инспиришу.
Проф. др Славица Перовић, англисткиња, преводилац, ауторка три романа засад, дружила се са читаоцима њених књига у подгоричкој књижари „Космос“. Највише интересовања било је за посљедњи у низу њених романа „Нова Нора“.
– Интимно, књизи желим свако добро и дуго трајање. Надам се да се неће дати, вјерујем да ће само мијењати форме, али да ће читање као потреба остати, и то мимо оних 15 секунди на колико је сведена пажња модерног човјека. Надам се такође да ће човјек хтјети свој мозак да „упрегне“ у нешто квалитетно, а то је дијалог са књигом. То прижељкујем као неко ко пише и ко би желио да му се књиге читају – рекла је у разговору за „Дан“ проф. Перовић.
- Имате ли Ви фидбек по питању читаности Ваших књига од издавача и од књижара?
– Мислим да је читаност „Нове Норе“ веома добра, у књижарама је већ шести мјесец у врху топ листе продаваности. „Нова Нора“ акцелерирала је продају моја претходна два романа. Имала сам велико задовољство да мој први роман „Life Lift“ доживи два издања, што је за мене било изузетно велико изненађење, а мислим да се и даље чита.
Мислим, такође, да „Нова Нора“ потиче његово читање, као и читање мог другог романа „Бетон блуз“. Постоје најаве и да ће и „Нова Нора“ доживјети друго издање, што прижељкујем и чему се заиста надам.
- Као књижевница публици сте се представили као зрела особа, форматирана професорка и лингвисткиња, и наравно читатељка?
– Читање ме обиљежило, то је тачно. Практично од тренутка кад сам научила слова почела сам да читам, и ту се јавила потреба, практично, страст за читањем. Да ли се та потреба јавила зато што није било много чега другог у вријеме кад сам била дијете и тинејџерка, или је то просто била моја лична усмјереност, да не кажем позвање, већ више не знам. Знам само да сам се опредијелила за то да ми књига буде велики извор сазнања, обликовања животне филозофије и стално друштво.
Лингвистика је била моје цјеложивотно занимање, научно опредјељење и представљала је мој професионални рад. Она ме природно одвела ка умјетности иако је временска диспропорција очигледна – као лингвиста стажирала сам деценијама да бих у неком тренутку постала књижевница.
- Теме Ваших романа су савремене, актуалне. Нисте се упустили у неке историјске воде, у неку епоху, него заиста у нешто што је оно што живимо ми сада. Зашто тако?
– Зато што нисам хтјела да идем линијом мањег отпора. Ја бих дивно могла да улетим у Шекспирово наручје, да се метафорички изразим, и да ту останем читавог живота. То значи, да са аспекта теорије анализирам његов језик и његову књижевност и да ми ту буде научнички удобно, да боравим умом и духом у 17. вијеку и да не морам ниједног тренутка да се бавим нашом садашњошћу и реалношћу. Али мени је управо то био изазов. Мислим да сам дужна као интелектуалка да кажем шта о томе мислим и да изнесем свој став. Као неко ко промишља своје вријеме и феномене у њему жељела сам критички да се на њих осврнем, а ставове, филозофију и критички отклон отјелотворили су моји јунаци и јунакиње у романима. Задатак им није био мали, показују како се у савременом свијету сналазе или не сналазе, која рјешења траже и на који начин уопште осмишљавају своје животе. Транспозиција реалног у имагинарно, али не нужно категоријално непрепознатљиво. Вјерујем да је то онај храбрији дио мене радио и драго ми је што сам тако поступала. Мислим да тако треба. Лако је отићи у прошлост и писати о ономе што је било. Ту је све сигурно. Ту нема грешке. А ја сам хтјела да себе интелектуално изазовем турбулентном садашњошћу и том изазову нисам одољела. Имам писце узоре, они пишу тако да могу да их читају широке масе, а притом припадају врхунским ствараоцима. Помињем Орхана Памука, Харукија Муракамија, Маргарет Атвуд, то је рецимо неки мој идеал који стално имам на уму.
- Један сте од ријетких књижевника-ца коју врло често сусрећемо на промоцијама књига других писаца, гдје, ако смијем да примијетим, врло радо долазите и често врло живо учествујете у разговору.
– Прво, сматрам да је врло морално дати подршку. Друго, мислим да је поштено својим присуством учинити да промоција има смисла и добије на важности, не само у погледу популарисања, већ и уважавања онога што писац ради.
И треће, ја желим да будем информисана. И то информисана из прве руке. Значи, да ја чујем, да видим, да промислим, да ступим у интеракцију са писцем, књижевницом, да попричамо, размијенимо мишљења и томе слично.
- Да ли Вас то можда понекад опредјељује и да даље читате нешто од неког аутора?
– Некад да, а некад ме одбије. То је онај шири „балон“, она аура која иде уз ствараоца, ви видите да ли постоји нека сличност, нека могућност интеракције са идејама које тај писац има или тога просто нема. Некада су неодољиви и писац и дјело, некада само дјело. Некада ниједно. То је легитимно.
- Шта тренутно Ви читате и на чему тренутно радите?
– Тренутно читам Канингема, читам његов роман који се зове „Дан“. Он је, иначе познат по роману „Сати“ гдје се три лика тог романа повезују романом „Госпођа Даловеј“ Вирџиније Вулф. Према том роману снимљен је и филм са Мерил Стрип и Џулијен Мур. „Дан“ је модеран роман, једна изузетна нарација са избрушеним стилом и маестрално датим ликовима. Ствар је у интересантној причи и заплету, роман је интересантан, тјера вас да промишљате ликове на страницама књиге и себе и људе ван књиге. Док читамо ми упоређујемо – упоређујемо судбине, упоређујемо оно што видимо са оним што је фикционални предложак романа и питамо се какав то роман својим животом исписујемо.
А, ја шта радим? Па, пишем. Нешто ће из тога испасти надам се.
Извор: Дан
