Пише: Елза Бибић, мастер психолог, координатор Пастирског центра
У Православном пастирско-савјетодавном центру Митрополије црногорско-приморске, свечано је прослављена слава – празник Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, празник који својим именом и смислом на посебан начин говори о темељима хришћанског живота, а које су дубоко повезане са послањем Пастирско-савјетодавног центра.
Овај празнични дан окупио је запослене и сараднике Центра, који својим свакодневним трудом настоје да буду подршка човјеку у његовим животним тешкоћама, трагањима и искушењима. У Центру заједно служе психолози, психијатри, дефектолози, психотерапеути и љекари опште праксе, свако из своје области, али са заједничком жељом – да човјеку приступе са разумијевањем, поштовањем и љубављу.
Славски колач благословио је протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић, уз молитвено присуство протојереја-ставрофора Гојка Перовића, док је домаћин и управник Центра протојереј Блажо Божовић.
Прота Бранко је том приликом изговорио и кратку бесједу, подсјетивши присутне на значај празника и на три врлине које носе имена Светих мученица – Веру, Наду и Љубав:
„Дивно је када човјек даје себе за друге несебично, надајући се у једину награду, да онај коме пружа помоћ сјутра постане бољи човјек. И у томе испуњавамо јеванђелску заповијест о љубави да жртвујући себе за другога, чинимо друге бољима, покушавамо, колико је у нашој моћи нас слабих, да их дигнемо из оне прљавштине у којој су, мало својом кривицом а мало и нечим другим, упали. Заиста, ово је отелотворење онога о чему је Господ рекао: да нема веће љубави од ове, да неко живот свој, положи за ближњега свога. Сви ми имамо своје породичне и пословне обавезе, али све то жртвујемо за ово вријеме – за оне којима је то заиста потребно.
Нека би Господ подарио свима нама у овом Пастирском савјетодавном центру – да у складу са својим могућностима, снагама истрајемо на овом путу и нађемо се на помоћ онима који су заиста потребити, којима је потребна та нека потпора, тај неки потпорни стуб, на који ће се ослонити и издигнути из прљавштине, у којима су, нажалост, искушењима овог свијета упали.“
У наставку славског сабрања приређена је трпеза љубави а уз празнично расположење чуле су се и мелодије гитаре, за које се побринуо прота Бранко Тапушковић, подаривши овом сусрету посебну топлину.
Зато је ова слава била више од свечаности. Била је прилика да се заједно захвалимо Богу за све људе којима је Центар до сада био мјесто сусрета, разговора, подршке и помоћи, али и да се помолимо за све оне који ће тек доћи – тражећи утјеху, разумијевање и пут из својих животних тешкоћа.
Нека молитве Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије буду на помоћ свима који служе у овом Центру, као и свима који у њега долазе.
