Пише: Владимир Матевски
Ратна Сирија изгледа као да је поново на ивици распада. Бројне побуњеничке групе, идеолошки потпуно хетерогене, које повезује само мржња према свргнутом председнику Башару ел Асаду, сада гледају једна на другу не као на савезнике већ преко нишана. Злочини над цивилима, линчовања, силовања, отмице, тортура… свакодневица су данашње разорене Сирије.
Нови председник Сирије, контроверзни дојучерашњи џихадиста Ахмед ел Шара, који је однедавно љубимац западних влада, имао је амбиције да уједини земљу када је у децембру преузео контролу над престоницом Дамаском. Међутим, погрешно је кренуо играјући на карту концентрације моћи у својим рукама. Упркос његовим, само вербалним напорима, наоружане групе међусобно се сукобљавају – а на удару су и цивили – из освете због верских и етничких разлика. Шара, наводно, покушава да окупи те фракције у јединствену војску, али су преговори с једном од највећих, предвођеним курдским Сиријским демократским снагама (СДФ), пропали.
СДФ контролише око 30 одсто сиријске територије, углавном на североистоку. Тај део Сирије Дамаску је неопходан: садржи кључна нафтна поља и у њему се налазе затвори и логори са хиљадама бораца Исламске државе (ИС) и њихових породица, које нико не жели на слободи.
Споразум између владе и Курда, ком су посредовале САД, донео је размену заробљеника и повлачење дела трупа, али дубља интеграција није успела. Конференција у Паризу, заказана да преговоре врати на прави колосек, отказана је 9. августа. Међутим, управо је влада Ахмеда ел Шаре та која није испунила обавезе. Од марта је Шара преко привременог устава преузео контролу над свим стубовима власти, без консултација са Курдима и без одговора на њихове захтеве за културним правима и политичким учешћем.
Шара такође није одговорио на кључне безбедносне бриге Курда, укључујући претњу из Турске и из самих редова званичне сиријске војске. Анкара сматра да је главна компонента СДФ-а, Јединице народне заштите (ЈПГ), заправо продужетак Радничке партије Курдистана (ПКК). Пошто ПКК види као терористичку организацију, Турска поручује да неће толерисати њихово присуство на граници.
Курди и Турска
У самој Сирији, Курди страхују од владиних снага, чији су делови умешани у масакре цивила, међу којима су и припадници мањина као што су Алавити и Друзи.
Како је курдски званичник Мурат Карајилан рекао: „Оружје СДФ-а представља гаранцију безбедности за све у Сирији и заштиту од понављања онога што се догодило на обали и у Сувеиди.”
Курди сада траже „административну и безбедносну власт на североистоку Сирије и потпуну локалну контролу над тим подручјем”. Уз то, СДФ жели да задржи војну структуру и независност, чак и док би својих 100.000 бораца укључио у нове оружане снаге Сирије. Они желе да наставе да функционишу као Сиријске демократске снаге и да остану на територији коју већ држе.
Шара је све те захтеве одбацио, наглашавајући да североисточна Сирија мора бити под централном контролом и да СДФ мора ући у војску као појединци, а не као засебан блок. Супротно томе, међутим, допустио је да се њему одане сунитске милиције прикључе војсци као блокови, чак и до те мере да је Ал Каиди блиска Туркистанска исламска партија, ујгурска оружана фракција, примљена као целина?!
За Шару би допуштање Курдима да се интегришу као јединствени блок било веома тешко, јер му положај није стабилан. Не жели значајну оружану силу која би деловала независно у земљи. Поред тога, какав год уступак да понуди Курдима, морао би да понуди и Алавитима, Друзима и другим мањинама. А што више попушта, то је рањивији.
На Шарино одбијање да направи договор с Курдима утиче и Турска, која има знатан утицај у Дамаску и одржава своје посреднике унутар сиријске војске. Турци притискају Шару да не чини уступке Курдима.
Према речима тројице регионалних званичника, Дамаск је отказао париске преговоре убрзо након посете турског министра спољних послова Хакана Фидана. Они тврде да Анкара „замера што је искључена из преговора” и боји се губитка утицаја уколико би Курди и сиријска влада самостално преговарали у Паризу.
Дамаск и Курди су на супротстављеном курсу уколико Анкара настави да притиска Шару. Турска одавно приказује СДФ као претњу јединству Сирије и више пута је упозоравала да ће војно интервенисати ако „било која група предузме кораке ка подели земље”.
Израелски напади
За сада, ни сиријска влада ни Курди нису запретили широком војном акцијом. Ипак, СДФ је пријавио готово свакодневне оружане сукобе између својих снага и владиних јединица у којима је било жртава.
Турске претње интервенцијом у Сирији озбиљно угрожавају крхко јединство земље. Вашингтон би требало да обесхрабри Анкару да користи запаљиву реторику и да спречава преговоре између сиријске владе и СДФ-а.
Са друге стране, Америка би такође морала да притисне Турску да прекине напоре да поново запали сукоб са СДФ-ом, што би донело само још разарања и нестабилности у Сирији. Вашингтон мора заузети уравнотежен приступ, позивајући Дамаск да преиспита политички курс и призна курдске бриге због централизације моћи у рукама Шаре.
Да увек може да буде горе, постарао се Израел. У израелским нападима убијено је недавно шест сиријских војника.
Сиријско министарство спољних послова осудило је напад као кршење међународног права и нарушавање суверенитета земље. Након нових удара, израелске снаге извеле су десант на бивши војни објекат у том подручју, извештавају међународни и сиријски државни медији. Извештаји се разликују у погледу активности снага и трајања боравка.
Министар одбране Израела, екстремистички настројени Израел Кац, написао је на платформи Икс да „снаге делују у свим зонама сукоба дању и ноћу ради безбедности Израела“.
Израел је извео десетине напада широм Сирије након пада бившег председника Башара ел Асада у децембру, када су бивши побуњеници формирали владу предвођену исламистима. Израел је тада тврдио да делује како би спречио да оружје „падне у руке екстремиста“.
Ове године Израел је извео чак 95 напада – 85 ваздушних удара и 10 копнених операција – према Сиријској опсерваторији за људска права (СОХР). Последњи напад догодио се док су сиријске снаге покушавале да уклоне „уређаје за надзор и прислушкивање“ откривене током теренске туре у близини Ал Кисве, извештава Сиријска арапска новинска агенција (САНА).
Мало је детаља доступно о десанту израелских снага на бивши војни објекат. САНА је известила да су израелски авиони извели неколико удара, праћених десантом из ваздуха „чији детаљи тек треба да се утврде“. Сиријски војни извор рекао је Ал Џазири да је операција укључивала десетине војника са опремом за претрагу, који су остали на локацији више од два сата.
Два извора сиријске војске рекли су Ројтерсу да су трупе извршиле десант, али су се повукле након њега, без додатних детаља. Пријављени низ напада ове недеље догађа се док две земље воде разговоре о избегавању сукоба.
У јулу је Израел бомбардовао снаге сиријске владе око Сувеиде на југу земље, док је војска улазила у место насељено претежно Друзима након смртоносних секташких сукоба.
Језиви ратни злочини
Израелски премијер изјавио је да је наредио нападе на снаге и оружје јер је влада „намеравала да их употреби против Друза“. Сирија је осудила јулске нападе, наводећи да су у њима погинули припадници војске и цивили. Подсетимо, у Израелу такође живи популација Друза, чија је религија огранак шиитског ислама са сопственим јединственим идентитетом и веровањима.
Још се дим барута није ни разишао из ваздуха, а почели су да пристижу језиви извештаји о почињеним ратним злочинима после свргавања Асадове власти. Чланови привремених владиних снага Сирије, као и борци повезани са бившим режимом, вероватно су починили ратне злочине током секташког насиља када је погинуло око 1.400 људи, углавном цивила, наводи најновији извештај УН. Комисија УН за истрагу у Сирији наводи, међутим, да није пронашла доказе да су власти у Дамаску наредиле нападе.
До ескалације је дошло, тврде нове власти у Дамаску, када су сигурносне снаге нападнуте од стране група лојалних бившем режиму, што је довело до сукоба између владе, претежно сунитске, и Асадових присталица, углавном Алавита. Власти су после тога послале појачања, којима се придружило и неколико хиљада бораца, а операција се претворила у одмазду секташке природе.
После деценија “чврсте руке” под династијом Асад у претежно сунитској земљи, нова сиријска власт повезује Алавите, који чине око 10 одсто сиријске популације, са старим режимом. Према УН комисији, „акције које вероватно представљају кривична дела, укључујући ратне злочине“, попут убистава, мучења, отмица и нехуманих поступака према мртвима, почињени су од стране припадника привремених владиних снага и бораца повезаних са некадашњим Асадовим режимом.
Комисија је позвала владу, која је покренула истрагу, да прошири напоре у погледу одговорности.
„Обим и бруталност насиља документованог у нашем извештају дубоко су узнемирујући“, рекао је Пауло Серђо Пињеиро, председник УН Комисије за Сирију. Он је позвао привремене власти да наставе да траже одговорност за све починиоце, без обзира на припадност или чин.
“Док су десетине наводних починилаца кршења закона ухапшени, обим насиља у нашем извештају захтева проширење таквих напора”, наводи Пињеиро.
Извештај такође упозорава да се одмазде настављају „и морају хитно бити решене од стране привремене владе“.
Комисија је документовала „груба кршења људских права“ у 16 локалитета у сиријским провинцијама Латакија, Тартус, Хомс и Хама, углавном настањеним Алавитима, почетком марта. Према извештају, починиоци су куцали од врата до врата питајући цивиле већином да ли су Алавити пре него што су мушкарце и дечаке одводили на погубљење.
Већина жртава били су алавитски мушкарци између 20 и 50 година, мада су убијани и жене и деца, па чак и једногодишњаци, током рација у кућама. Наоружани појединци снимали су „озбиљна кршења људских права“, укључујући тешка пребијања и егзекуције…
Због страха од одмазде, породице су морале да тела својих најближих држе код куће данима, или на улицама, да би их касније сахранили у масовним гробницама. Болнице су биле преплављене како су лешеви гомилани. Хиљаде људи побегло је у суседни Либан или на руску ваздушну базу ради безбедности. Многи преживели и Алавити од тада су се преселили у друге делове Сирије или затражили азил у иностранству, наводи извештај.
Извештај закључује да доследни обрасци циљаног насиља над цивилима „указују да ови злочини нису били насумични или изоловани“. Комисија је спровела више од 200 интервјуа са сведоцима и жртвама и добила приступ обалним подручјима и погођеним заједницама.
Извештај наводи да је сигурносни вакуум након Асадовог свргавања, као и дезинформације и говор мржње о Алавитима, допринео одмаздама. Након ескалације сукоба између бивших и провладиних фракција, други борци, укључујући стране држављане, придружили су се владиним снагама мобилисаним на обалним подручјима. Влада је издавала саопштења грађанима да не узимају оружје и упозоравала борце да не повређују цивиле, наводи извештај.
Уведен је полицијски час, а у граду Тартусу контролне тачке које су спречавале улазак бораца сачувале су град од насиља виђеног другде. Владина истрага идентификовала је 298 наводних починилаца унутар војних фракција и 265 повезаних са бившим владиним борцима. Званичници су комисији рекли да су до сада само 42 особе ухапшене због наводних злоупотреба. Влада је такође навела да је основала канцеларију за пријаве злоупотреба од стране безбедносног и полицијског особља. Секташко насиље наставило се и на другим местима у Сирији. Прошлог месеца пријављено је да је на стотине људи погинуло у сукобима у Сувеиди на југу земље. И бедуини и Друзи, као и сиријска војска, оптужени су за убиства цивила и незаконита погубљења. Влада је саопштила да је свесна извештаја о „шокантним кршењима“ закона од стране особа у униформама и рекла да ће све оптужбе за злочине почињене са свих страна бити потпуно истражене.
Извор: НИН
