Nedavna hapšenja u Crnoj Gori dvojice ruskih oligarha, Igora Čujana i Telmana Ismailova, teraju nas da se zapitamo zašto je ova zemlja tako privlačna za one koji sa milijardama rubalja beže od ruskog pravosuđa?
Raskošni život ruskih oligarha u Crnoj Gori
Bivši direktor moskovske Čerkizovske pijace Telman Ismailov, uhapšen 1. oktobra u Podgorici po poternici koju je za njim raspisala Rusija, optužen je ne samo za krađu desetina milijardi rubalja, već i za umešanost u dva ubistva, posedovanje oružja i eksploziva, kao i otmicu i prebijanje pevača Avrama Rusoa. Poslednje tri godine Ismailov živi u Podgorici, odmara se u Budvi, uživa u hotelu na Svetom Stefanu u kojem jedna noć košta od 1000 do 6200 evra.
Ismailov je imao vremena i da radi u Crnoj Gori: odavde je rukovodio zajedničkim biznisom sa šefom turske mafije Sedatom Pekerom, a logističke usluge zahvaljujući predsedniku Crne Gore Đukanoviću pružala mu je kompanija „Vektra Boka“.
Turski mafijaš je posetio azerbejdžanskog milijardera, „brata Telmana“, 2019. godine. Pekerova kolona automobila se slobodno kreće Crnom Gorom, dok bandita navodno traže turske vlasti. Očigledno, nisu znale gde da ga traže.
Peker se tokom ove posete slobodno sastajao sa ministrom turizma Crne Gore Osmanom Nurkovićem i zamenikom predsednika vlade Safetom Husovićem u vladinoj zgradi i razgovarao sa njima o novim investicijama.
Inače, turski novac čini trećinu svih stranih ulaganja u Crnu Goru. Od početka 2015. do sredine 2021. turske kompanije su uložile 176 miliona evra. Međutim, čini se da lokalne vlasti ne brine pitanje kako Turci peru novac u Crnoj Gori. Tamo nije uobičajeno postavljati nezgodna pitanja.
Treba takođe reći da Peker do kraja ove godine ima važeću boravišnu dozvolu samoproglašene republike Kosovo, a na prevaru je dobio i makedonski pasoš. Dok turske vlasti traže mafijaša osuđenog za terorizam i ubistva, on se slobodno šeta po Crnoj Gori i bavi se novim biznis projektima. Turski kriminalac je čak bio počasni gost na venčanju sina Mila Đukanovića i želeo je da kupi deo imanja crnogorskog predsednika u okolini Budve.
Ali, vratimo se slučaju Ismailov. On se u Crnoj Gori osećao kao kod kuće devedesetih godina. Njegova kancelarija se, na primer, nalazila u modernom poslovnom centru i hotelu „Nikić“. Bivši direktor Čerkizovske pijace nije slučajno izabrao ovu balkansku državu: Ismailov je već dugi niz godina u odličnim odnosima sa predsednikom Crne Gore.
Đukanović je još 2009. godine bio počasni Telmanov gost u Turskoj, na otvaranju hotela „Mardan Palas“. Za izgradnju objekta potrošeno je 1,4 milijarde dolara, što ga čini najskupljim hotelom u Evropi. Na plažu „Mardana“ istovareno je 9 tona najsitnijeg belog peska iz Egipta. Među gostima su bile i holivudske zvezde: Šeron Stoun, koja je za nastup u detaljima naučila bogatu biografiju Telmanovog oca Mardana. Doputovala je i Monika Beluči, odmah nakon razvoda sa Vensanom Kaselom.
Na konferenciji za novinare Telman Ismailov ju je nežno držao za ruku, a na crvenom tepihu glumica je bila kraj Telmanovog unuka, nakon čega su mediji pisali da će sinovi azerbejdžanskog milijardera uskoro dobiti najlepšu italijansku maćehu. Predsednici Azerbejdžana, Turske i Kazahstana, ruski milijarderi Sulejman Kerimov i Mihail Fridman, svetske i ruske pop zvezde hvalili su Telmana Ismailova. Popularni pevač Josif Kobzon je otpevao pesmu „Dan pobede“, rekavši da „pobeda danas pripada Telmanu“.
Sam Ismailov je sa zadovoljstvom plesao sa gostima pod kišom novčanica od 100 dolara. The Guardian je pisao da je svečanost koštala 61 milion dolara. „Svi gosti su ili bogati i moćni, ili su međusobno dobro povezani političkim poslovima“, pisao je londonski The Guardian. 2018. godine Telman Ismailov je priredio luksuzan prijem u jednom restoranu u okolini Podgorice u čast pobede Mila Đukanovića na predsedničkim izborima. Kavijar, hrana i piće dopremljeni su avionima iz Azerbejdžana.
U Tivtu se nastanio još jedan ruski državljanin – Igor Čujan, činovnik i biznismen koji je u Rusiji nezakonito stekao milijarde. Čujan je skoro deset godina kontrolisao promet alkohola u Rusiji. U tom periodu organizacija Rosalkogolьregulirovanie je utvrdila minimalne cene za alkohol. Osim toga, Čujan je bio i akcionar kompanije „Status grup“, kao i OFK banke, koja je izdala kompaniji kredite u iznosu od oko 30 milijardi rubalja. „Status grup“ je bila jedina kompanija u Rusiji koja je počela da prodaje votku po minimalnoj ceni od 185 rubalja, zbog čega je i trgovina naglo skočila. Organi bezbednosti su se zainteresovali za aktivnosti kompanije, ali je Čujan uspeo da podigne 14 milijardi rubalja iz OFK banke i dovede je do bankrota. Prvo je pobegao u Letoniju, zatim se preselio u Monako, da bi se na kraju nastanio u Crnoj Gori, odlučivši da mu je tamo najsigurnije.
Kako kaže naš izvor, Čujan je u Tivtu vodio gotovo povučen život. Pretpostavlja se da je živeo u vili Valerija Zadorina, jednog od vlasnika ruske kompanije „Aroma“. Inače, upravo su braća Pavel i Valerij Zadorini dali Čujanu ulaznicu u svet trgovine alkoholom. Prema pisanjucrnogorskih medija, Valerij Zadorin je bio vlasnik kompanije „Mimoza group“ u Crnoj Gori, a direktorku te kompanije Anastasiju Lašmanovu su 2018. brutalno ubiliu njenom stanu u Dobroti. Inače, Valerij i Pavel Zadorin su rođaci nekada visokog funkcionera u policiji, a kasnije i vođe organizovanog kriminala u Sankt Peterburgu Lava Čerepova po nadimku Čerep (lobanja), o čemu je pisao The Moscow Post.
Međutim, kako kažu očevici, povučenost iz društvenog života nije sprečila Čujana da razvija biznis. Prema našim izvorima, ćerke je upisao u privatnu englesku školu Knightsbridge school international u Tivtu, gde godišnji troškovi obrazovanja iznose oko 18 hiljada evra. „Igor Čujan se prema neproverenim izvorima pojavio u Crnoj Gori pre otprilike tri ili četiri godine. Bio je vlasnik nekoliko restorana, kao i butika u Porto Montenegro, elitnom pristaništu za jahte. On je takođe bio suvlasnik stambenog kompleksa Duckley Gardens, ali prema podacima koje sam danas dobila, nigde nije prijavljen kao vlasnik“,rekla je Gulja Smagulova, glavna urednica časopisa «Russkiй vestnik».
Čujan i Ismailov su uprkos interpolovoj poternici za kratko vreme uspeli da dobro zarade u Crnoj Gori, otvorili restorane, kockarnice i butike, i dugo im u tome niko nije smetao. Ali stvari su 2019. godine krenule kako ne treba po Ismailova. Tada je zbog njegovih dugova stradao kockarski biznis u Crnoj Gori njegovog sina Alekpera. U periodu 2012–2014. ruska „Banka Moskve“ (Bank Moskvы) obezbedila je kompanijama Telmana Ismailova — «Ruslaйn 2000» i holandskoj Tropicano Finance B.V. — nekoliko kredita u ukupnoj vrednosti od preko 230 miliona dolara. Telman Ismailov je međutim uskoro imao dug prema banci u iznosu od 15 milijardi rubalja (210 miliona dolara).
Sud u Podgorici je na zahtev advokata ruske banke VTB (ova banka je kupila „Banku Moskve“) oduzeo sve akcije koje je Alekper Ismailov imao u kompaniji Montenegro Management Group d.o.o. (MMG). Istovremeno Alekperu Ismailovu je oduzeto pravo da raspolaže kazinom Casino Avala, a takođe je ostao bez 20% akcija druge kompanije — Sanata d.o.o., čiji je on vlasnik. Crna Gora je uopšte bila popularna destinacija za ruske biznismene i činovnike. Ovde, na primer, živi i radi bivši prvi čovek Volgogradske oblasti Anatolij Brovko, koji je počinio mnoga krivična dela u Rusiji. Mediji sada o njemu retko pišu. Zna se samo da je dobio boravišnu dozvolu u Crnoj Gori.
2018. godine u Crnoj Gori se sakrio bivši generalni direktor „Vodokanala Nižnjeg Novgoroda“, Aleksandar Popov. On je prisvojio preko 600 miliona rubalja ove kompanije. Međutim, u Crnoj Gori se nije dugo zadržao, kroz godinu dana je uhapšen i izručen Rusiji. Ista sudbina zadesila je predsednika uprave banke „Trojka“ Sergeja Iljina. On je 2009. bežao u Crnu Goru sa 52,5 miliona rubalja. Uhapšen je po interpolovoj poternici u oktobru 2018. godini tvorac najveće finansijske piramide na Uralu, Konstantin Filimonov i njegova supruga Svetlana bili su privedeni u Crnoj Gori: Interpol ih je tražio više od dve godine.
U Crnoj Gori je utočište našao i bivši premijer Tajlanda, sada crnogorski državljanin Taksin Šinavatra. Pošto je zbačen 2006. s mesta premijera, Šinavatra je pobegao sa Tajlanda kako ne bi išao u zatvor zbog korupcije. Taksin Šinavatra je prema rang listi Forbsa 2015. godine zauzeo 7. mesto među milijarderima Tajlanda sa bogatstvom procenjenim na 1,7 milijardi dolara. Treba reći da prema zakonima Crne Gore stranac osuđen u otadžbini za krivično delo ne može dobiti crnogorski pasoš u roku koji premašuje godinu dana. Ipak tajkun sa Tajlanda već dugi niz godina putuje po svetu kao crnogorski državljanin.
Mediji tvrde da je to moguće samo zato što je Milo Đukanović primio od Taksina Šinavatre veliku sumu novca. 2018. godine u Bečićima je proslavio 37. rođendan sin ubijenog libijskog predsednika Moamera Gadafija — Saif al-Aslam (inače, njegova majka je rodom iz Mostara). Među gostima u hotelu „Splendid“ bio je i Milo Đukanović, tada premijer Crne Gore.
Dobar ulov
1.oktobra, „kralj vina i votke“ i bivši vlasnik Čerkizovske pijace ipak su privedeni, štaviše, u razmaku od nekoliko sati. Ismailova je policija dočekala na samom aerodromu u Podgorici, odmah nakon što je njegov privatni avion sleteo iz Turske. Čujan je uhapšen u Tivtu. Sada su obojica u zatvoru Spuž.
Saznalo se da je pre hapšenja Telman Ismailov tražio politički azil u Crnoj Gori. Verovatnoća njegovog izručenja Rusiji je velika. Crna Gora, inače, redovno izručuje kriminalce Rusiji. Zemlje se pridržavaju sporazuma o pravnoj pomoći koji su još daleke 1962. godine zaključili SSSR i Jugoslavija. Na osnovu ovog sporazuma, Rusiji su, na primer, izručeni bivši rektor Lenjingradskog državnog univerziteta „Puškin“ i senator Lenjingradske oblasti Vjačeslav Skvorcov, koji je proneverio 2,4 miliona rubalja, i Ulubij Madijev, koji je na prevaru prisvojio 50 miliona rubalja. Za izručenje, međutim, postoji nekoliko uslova.
Zločin se mora kažnjavati po zakonima obe zemlje i mora biti dokazan. Proces izručenja mogu sprečiti samo crnogorsko državljanstvo i politički azil optuženog. Zato je Ismailov tražio politički azil u Crnoj Gori. Kako se kaže, „savremeni problemi zahtevaju savremena rešenja“. Sudija Vrhovnog suda u Podgorici, Vladimir Novović, naglasio je da je za gospodinom Ismailovim odavno raspisana poternica zbog ubistvo, da bi mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora u Rusiji, i da samog biznismena ništa ne drži u Crnoj Gori, odnosno da mora biti u pritvoru jer bi mogao da pobegne iz zemlje.
U dokumentima Vrhovnog suda stoji da Ismailov nije državljanin Crne Gore, iako su se takve izjave više puta pojavljivale u medijima. Takođe u sudskoj odluci stoji da je državljanin Ruske Federacije i Izraela Telman Ismailov, doktor ekonomskih nauka, prijavljen u podgoričkom naselju Donji Kokot i da je njegov status vlasnika nekretnina ocenjen kao „loš“ . Šta privlači begunce u Crnu Goru? Pre svega, činjenica da je ova zemlja jedna od najpristupačnijih u Evropi za strance koji žele da dobiju boravišnu dozvolu. Proces je jednostavan, jer država još nije pristupila Evropskoj uniji. Od 2015. godine uslov za boravišnu dozvolu je vlasništvo nekretninom.
Dokument se izdaje na godinu dana i obnavlja se neograničen broj puta, sve dok stranac poseduje kuću ili stan. Vlasnici nekretnina koji već imaju boravišnu dozvolu mogu dovesti bliske rođake (muža, ženu, decu) u zemlju koji će takođe dobiti boravišnu dozvolu. Takođe, na boravišnu dozvolu imaju pravo vlasnici jahti koji provode više od 3 meseca godišnje u lukama Crne Gore, te preduzetnici koji su ovde registrovali preduzeće na svoje ime i spremni su da plate porez, čak i ako se njihovo preduzeće ničim ne bavi.
Zatvoriti takvo preduzeće je takođe lako: ako ne postoji dug prema državi to se može učiniti za nekoliko dana. Nakon pet godina života sa boravišnom dozvolom, dobija se stalni boravak u roku od pet godina, a zatim i državljanstvo. I kao što smo već utvrdili, vlasti ne vode računa o tome na koji su način stranci koji dolaze u Crnu Goru zaradili svoje bogatstvo. Za bogate strance Đukanovićeva vlada osmislila je program „zlatnog pasoša“. Za ulaganja u odobrene projekte objekata nekretnina (od 250 hiljada evra na severu zemlje ili od 450 hiljada na obali) i za doprinos od 100 hiljada državnom fondu svaki milioner može dobiti državljanstvo Crne Gore.
Investitori su se našli, ali nisu svi dobili željeni „zlatni pasoš“. Drugim rečima, država Crna Gora ih je prevarila. Crnogorska opozicija protiv mafije Milo Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista očigledno su se nadali da će ojačati svoje pozicije kapitalom stranaca tajkuna kojima je odobren azil. Međutim, ti planovi su propali posle debakla na parlamentarnim izborima 2020. Ruski oligarsi koji su izabrali Crnu Goru i lagodan život pod zaštitom Đukanovića, takođe nisu uzeli u obzir činjenicu da strpljenje naroda nije beskrajno. Prošle godine se promenila vlast u zemlji, a ministarski kabinet Zdravka Krivokapića je objavio rat korupciji, nepotizmu i mafiji.
Do kraja 2021. godine nova vlada namerava da ukine postojeći program izdavanja „zlatnog pasoša“ na osnovu ulaganja u nekretnine. Crnogorski mediji pišu da je vlada donela takvu odluku jer taj program nije u skladu sa zahtevima EU. Osim toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova namerava da istraži nezakonite aktivnosti Mila Đukanovića kojeg je svetska mreža nezavisnih medija i novinara još 2015. nazvala „korupcionerom godine“. Crnogorski ekspert Vladimir Dobrosavljević žali što je njegova zemlja postala „utočište za kriminalce“.
„Nažalost, u poslednjih dvadeset godina Crna Gora se pretvorila u utočište za kriminalce iz celog sveta. Oni ovde mogu živeti bez brige i baviti se pranjem novca. Režim Mila Đukanovića oduvek je bio povezan sa mračnim poslovima njegovih poslovnih partnera. Stoga, ne čudi što je Crna Gora magnet za međunarodni kriminal“, rekao je Vladimir Dobrosavljević.
Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović rekao je da je policija spremna da istraži navodne nezakonite aktivnosti predsednika Mila Đukanovića i njegovog sina Blaže. Anadolu Abazović je takvu izjavu dao nakon što su predstavnici Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) izjavili da poseduju dokaze o prikrivanju činjenica o poreklu imovine koja pripada porodici Đukanović. Podaci su otkriveni u okviru globalne istrage ofšor firmi pod nazivom „Pandora papiri“. „Da je Đukanoviću stalo do ugleda Crne Gore, on bi odmah podneo ostavku. Iza svake njegove priče o patriotizmu kriju se tajni izveštaji. Čestitamo kolegama iz MANS-a i svima koji su uključeni u međunarodnu istragu. Crnogorska policija je takođe spremna da sprovede istragu. Rad Tužilaštva ćete oceniti sami“, napisao je Dritan Abazović na svom Tviteru nalogu.
MANS saznaje da su Milo i Blažo Đukanović 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom, skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara. Sin predsednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori. Do tih podataka došao je Istraživački centar MANS-a kroz globalnu istragu o ofšor poslovima pod nazivom „Pandora papiri” koju je vodio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ((ICIJ) sa partnerima iz 117 zemalja.
Do sada najveća baza procurelih podataka sadrži skoro 12 miliona dokumenata iz 14 ofšor agencija. Jedna od njih je ALCOGAL, vodeća advokatska kancelarija u Panami sa predstavništvima na svim poznatijim ofšor destinacijama, uključujući Britanska devičanska ostrva, preko kojih su vođeni poslovi porodice Đukanović. U dokumentaciji te panamske firme MANS je pronašao overene kopije ugovora o uspostavljanju trastova koje su Milo i Blažo Đukanović sklopili 21. juna 2012. godine sa kompanijom CM Skye 2 (PTC) Limited registrovanom na Britanskim devičanskim ostrvima.
Trastovi ne postoje u crnogorskom zakonodavstvu, a na ofšor destinacijama obično služe za skrivanje pravih vlasnika imovine. Osnivač trasta prenosi vlasništvo nad imovinom na drugo lice ili kompaniju koja postaje zvanični vlasnik, iako njom samo upravlja. U ugovoru o trastu, koji ostaje skriven od javnosti i ne dostavlja se ni jednoj instituciji, se precizira ko ima stvarnu korist od korišćenja ili prodaje te imovine. Trastovi su uspostavljeni na period od 80 godina, a kompanija koja njima upravlja je ovlašćena da za račun Đukanovića može kupovati i prodavati nekretnine i firme, otvarati nove kompanije i žiro račune, davati i uzimati kredite i obavljati razne druge poslove.
Da se zaista radi o predsedniku Crne Gore i njegovom sinu pokazuje overena dokumentacija koja je priložena prilikom uspostavljanja trastova: diplomatski pasoš Mila Đukanović i račun za vodu sa njegove podgoričke adrese, koji je poslužio kao dokaz prebivališta. Njegov sin je dostavio crnogorsku ličnu kartu i račun za iznajmljivanje stana u Londonu. Pre koji dan, predsednik Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore Milan Knežević pozvao je da se istraže Đukanovićeve veze sa odbeglim ruskim takunima.
„Vesti o pritvoru bivšeg direktora Čerkizovske pijace Telmana Ismailova u Crnoj Gori treba zvanično potvrditi i ispitati njegove veze sa predsednikom zemlje Milom Đukanovićem. U skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, tražio sam informacije u vezi sa boravkom Ismailova u Crnoj Gori i da li je u tome imao pomoć bivšeg režima i zašto je pritvoren tek sada, ako je Interpolova poternica odavno raspisana“, rekao je Milan Knežević.
Pritvor Ismailova i Čujana, prema rečima crnogorskog političara, „važan je signal o poboljšanju saradnje Crne Gore i Rusije u borbi protiv organizovanog kriminala“. „Ponavljam, policija i tužilaštvo — pored pritvora, o čemu smo do sada bili obaveštavani samo iz medija — trebalo bi da počnu temeljnu istragu o tome ko ovoj gospodi ovde pruža podršku, logistiku i garantuje njihovu bezbednost. Zato što su i jedan i drugi — posebno Ismailov — imali dobre odnose sa bivšim premijerom, a sada predsednikom Milom Đukanovićem”, rekao je Milan Knežević.
Katarina Lane
Izvor: Balkanist
