Међународни аеродром у Подгорици, главном граду Црне Горе, има само два долазна терминала, а прошлог пролећа су ова два терминала била прометнија него иначе. Репортери „Атлантика“ били су тамо из једног разлога – мала балканска држава постала је неочекиван центар углавном америчког друштвеног и политичког покрета и експеримената попут градова будућности, какав је Зузалу.
Зузалу
Конкретно, дошли су да посматрају Зузалу, двомесечни експеримент заједничког живота који је организовао – и донекле платио – Виталик Бутерин, суоснивач еколошке криптовалуте етереум. Био је домаћин у новом излетишту и планираној заједници на јадранској обали, недалеко од села Радовићи. Око 200 људи се пријавило за пуна два месеца.
Ово је концепт који је први унапредио Балаји Сринивасан, заговорник биткоина који је утицајан у технолошким круговима. Како то описује у својој књизи „Мрежна држава“, која је објављена 2022. године, мрежа почиње са онлајн заједницом истомишљеника, а затим прелази у свет ван мреже прикупљањем средстава за куповину земљишта и насељавањем.
Чини се да је црногорска влада склона пројектима мреже и заједнице. Земља је покренула визни програм за дигиталне номаде 2021. и Виталику Бутерину доделила држављанство 2022. У Зузалуу је изгледало да постоји консензус међу презентерима да су амерички градови створили огромну културну вредност, али су сада застарели и да се њима ужасно лоше управља.
Спајић: Црна Гора ће бити магнет за најбоље визије, идеје и иницијативе на свету
Црна Гора ће бити магнет за најбоље визије, идеје и иницијативе на свету, саопштио је премијер те земље Милојко Спајић, на радионици са водећим светским иноваторима.
„Заједнички ћемо нашу државу учинити правом платформом за сјајне пројекте и генијалне, предузимљиве људе“, поручио је Спајић.
Спајић је учествовао на радионици са водећим светским иноваторима који су становници Зузалуа – јединственог pop-up града у близини Тивта.
Мрежне заједнице
Модел је изабрати своју авантуру. Хипотетички, Сринивасан предлаже делове заједнице за људе који су на специфичној исхрани (кошер, кето), за људе који не воле културу отказивања, за људе који желе да живе као монаси, за људе који би можда желели да ограниче употребу интернета… Није важно на чему се заједница заснива, али она мора бити заснована на нечему — „моралној иновацији“ или „једној заповести“.
Дакле, у Црној Гори, презентери су давали примере за низ предложених заједница. Почевши као онлајн заједнице, или као „децентрализоване аутономне организације“, неке би од нуле изградили људи са заједничким циљем. Други би били новоосновани у традиционалнијем смислу – подстакнути од оснивача и вођени као предузећа. На пример, Титус Гебел, немачки предузетник, предлаже успостављање „слободних приватних градова“, где су грађани купци који плаћају само за државне услуге које намеравају да користе лично. Градски оператер и мали управни одбор донели би сваку важну одлуку.
Биотехнолошки инвеститор Себастијан Брунемајер подржава мрежну заједницу специфичну за дуговечност која би унапредила циљ који он и други називају „витализмом“. Смрт је, тврде они, опција, а не неизбежност. Грађани ове мрежне државе биће слободни да теже ка циљу дужег, здравијег живота ван домашаја америчке регулативе и њених ограничења на медицинско експериментисање.
У току је низ других пројеката инспирисаних мрежним државама и „градовима будућности“. Ту је Итана, нови град у Нигерији који се продаје предузетницима, који мами стране власнике предузећа пореским олакшицама. Острво код Хондураса је дом постојеће заједнице под називом Проспера, чији досељеници већ нуде експерименталну генску терапију. Капиталиста Шервин Пишевар, суоснивач компаније Hiperloop One, гради оно што он назива „паметно острво“ на Бахамима. За сада то звучи као планирана заједница са сопственим аеродромом, али Пишевар је обећао да су његове амбиције много веће.
„Један од наших следећих пројеката је острво које је веће од Менхетна“, рекао је он.
Већина ових пројеката још није реална до тачке уговора и реализације, али су довољно стварни у главама људи који имају утицај у моћној, чврсто повезаној индустрији.
Силицијумска долина
Гледајући уназад, мрежне заједнице су очигледно сан према којем је Силицијумска долина грађена од самог почетка. У познатом есеју из 1995. године – „Калифорнијска идеологија“, британски академици Ричард Барбрук и Енди Камерон објаснили су да се технолози Силицијумске долине радују будућности у којој ће „постојеће друштвене, политичке и правне структуре моћи нестати да би биле замењене неспутаном интеракцијом између аутономних појединаца и њиховог софтвера“.
У овом новом добу, компјутери могу да промене сваку институцију, саму структуру друштва и целокупну светску економију. Чинећи то, они би угрозили националне владе ограничавањем њихове моћи да контролишу грађане и прикупљају порезе. Они би такође створили трајно богату супериорну класу, „когнитивну елиту“, чији чланови могу да постоје „у истом физичком окружењу као и обични грађани“, али који никада више не би сматрали обичне грађане себи једнакима.
Мрежна држава је одмах постала популарна међу људима у Силицијумској долини. Подржали су је инвеститор Марк Андресен, извршни директор и суоснивач Coinbase-а Бриан Армстронг, и суоснивач AngelList-а Навал Равикант, између осталих. Можда најважније, подржао ју је Виталик Бутерин, који је објавио пост на блогу који доводи у питање неке од Сринивасанових тачака, али на крају подржава његову основну премису.
„Мрежне државе, са неким модификацијама које потичу демократско управљање и позитивне односе са заједницама које их окружују, плус неки други начин да се помогне свима осталима? То је визија иза које могу да станем“, закључио је Бутерин.
Већина заговорника ових заједница покушава да избегне да говори превише или негативно о људима и друштвима које би желели да оставе иза себе. Ипак, тешко је не чути призвук горчине када то говоре. Сринивасанова књига говори о културном рату колико и о изградњи утопије. Он тврди да „плаво племе“ „левичарских ауторитараца“ тренутно држи већину моћи у Сједињеним Државама.
Извор: Нова