Оштра реакција Скопља на захтев Бугарске да добије „улогу саветника“ у најављеним уставним променама у Северној Македонији. Председник Стево Пендаровски бугарски предлог назвао „окупаторским“. Уставне промене, односно укључивање бугарске мањине у устав, кључни захтев за наставак македонског пута ка Европској унији. Власти у Софији су, захтевом да се Бугарска укључи у процес уставних промена у Северној Македонији, додатно усталасали ионако сложене односе међу политичким странкама у Скопљу, чији су званичници развој ситуације назвали „окупаторским“ и „скандалозним“.
Талас незадовољства потресао је политичке кругове у Северној Македонији дан пошто је бугарски министар спољних послова Миколај Милков рекао да би његова земља желела да буде део процеса који води ка најављеним уставним променама. „Захтев Бугарске је скандалозан“, одговорио је македонски председник Стево Пендаровски, оцењујући да „овакве услове нису постављали ни окупатори у земљама које су заузимали“.
Бугарски министар је пак рекао да је о жељи Софије обавестио и македонског колегу Бујара Османија, али му је македонско министарство спољних послова одговорило да „не постоји ни могућност ни политичка воља да се у процес укључују странци или стране институције, укључујући и Бугарску“. Уставне промене неопходне су како би Северна Македонија, сходно споразуму са Бугарском, начинила наредни корак у процесу евроинтеграција. Кључна тачка мењања македонског устава је укључивање Бугара као конститутивног народа. Питање уставних промена велики је залогај за владу на чијем се челу налазе социјалдемократе, која тек треба да убеди опозицију да обезбеди двотрећинску већину, неопходну за овакав потез. Убеђивање, како ствари стоје, неће бити претерано лак залогај за власти, јер највећа опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ сматра да су уставне промене штетне по националне интересе.
Бугарска влада коју је 2020. године предводио Бојко Борисов блокирала је македонски пут ка Европској унији, користећи прилично оштру реторику сматрајући да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.
После Борисова, влада Кирила Петкова је унеколико ублажила став, али без претераног утицаја на напредак Северне Македоније, па су се две стране, на инсистирање Француске, договориле да Скопље, ипак, направи први корак ка Бриселу, али да наставак интеграција зависи од уставних промена. Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ. Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима пописа објављеним у среду, живи око 3.500 Бугара. Бугарска наводи и да је „македонски језик настао 1944. године“, те да може да се рачуна једино као „писана регионална форма бугарског језика“.
Извор: РТС
