Oštra reakcija Skoplja na zahtev Bugarske da dobije „ulogu savetnika“ u najavljenim ustavnim promenama u Severnoj Makedoniji. Predsednik Stevo Pendarovski bugarski predlog nazvao „okupatorskim“. Ustavne promene, odnosno uključivanje bugarske manjine u ustav, ključni zahtev za nastavak makedonskog puta ka Evropskoj uniji. Vlasti u Sofiji su, zahtevom da se Bugarska uključi u proces ustavnih promena u Severnoj Makedoniji, dodatno ustalasali ionako složene odnose među političkim strankama u Skoplju, čiji su zvaničnici razvoj situacije nazvali „okupatorskim“ i „skandaloznim“.
Talas nezadovoljstva potresao je političke krugove u Severnoj Makedoniji dan pošto je bugarski ministar spoljnih poslova Mikolaj Milkov rekao da bi njegova zemlja želela da bude deo procesa koji vodi ka najavljenim ustavnim promenama. „Zahtev Bugarske je skandalozan“, odgovorio je makedonski predsednik Stevo Pendarovski, ocenjujući da „ovakve uslove nisu postavljali ni okupatori u zemljama koje su zauzimali“.
Bugarski ministar je pak rekao da je o želji Sofije obavestio i makedonskog kolegu Bujara Osmanija, ali mu je makedonsko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo da „ne postoji ni mogućnost ni politička volja da se u proces uključuju stranci ili strane institucije, uključujući i Bugarsku“. Ustavne promene neophodne su kako bi Severna Makedonija, shodno sporazumu sa Bugarskom, načinila naredni korak u procesu evrointegracija. Ključna tačka menjanja makedonskog ustava je uključivanje Bugara kao konstitutivnog naroda. Pitanje ustavnih promena veliki je zalogaj za vladu na čijem se čelu nalaze socijaldemokrate, koja tek treba da ubedi opoziciju da obezbedi dvotrećinsku većinu, neophodnu za ovakav potez. Ubeđivanje, kako stvari stoje, neće biti preterano lak zalogaj za vlasti, jer najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE smatra da su ustavne promene štetne po nacionalne interese.
Bugarska vlada koju je 2020. godine predvodio Bojko Borisov blokirala je makedonski put ka Evropskoj uniji, koristeći prilično oštru retoriku smatrajući da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Posle Borisova, vlada Kirila Petkova je unekoliko ublažila stav, ali bez preteranog uticaja na napredak Severne Makedonije, pa su se dve strane, na insistiranje Francuske, dogovorile da Skoplje, ipak, napravi prvi korak ka Briselu, ali da nastavak integracija zavisi od ustavnih promena. Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU. Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima popisa objavljenim u sredu, živi oko 3.500 Bugara. Bugarska navodi i da je „makedonski jezik nastao 1944. godine“, te da može da se računa jedino kao „pisana regionalna forma bugarskog jezika“.
Izvor: RTS
