Шест година након избора 30. августа 2020. године, на којима је Демократска партија социјалиста (ДПС) након три деценије изгубила власт, саговорници РТЦГ оцјењују да је Црна Гора направила значајне искораке, прије свега на европском путу, у политичким слободама и борби против организованог криминала. Ипак, упозоравају да снажне институције још нијесу изграђене, да партитократија и непотизам нијесу превазиђени, те да грађанска очекивања од промјена нијесу у потпуности испуњена.
Потпредсједник Скупштине Црне Горе Никола Цамај као један од најважнијих резултата промјена издваја, како каже, прекид једноумља и стварање партнерства међу различитима. Посебно указује на промијењену улогу мањинских народа у политичком животу.
„Ако бих поменуо оно што ми изгледа најважније, одвајао бих један суштински искорак: промјену једноумља и створено партнерство међу различитима. Данас се различитости препознају као богатство. Данас мањине нијесу декор у политичком животу Црне Горе, већ равноправни партнери и фактор који учествује у доношењу одлука, чиме поштовање различитости представља велики допринос европском путу“, казао је Цамај.
Сматра да посао није завршен, али да су постављене основе за даљи напредак. Као највећи стратешки циљ издваја чланство Црне Горе у Европској унији до 2028. године.
„Ја вјерујем да дајемо много више од претходних и да ћемо постати чланица Европске уније до 2028. године. Томе велики допринос даје управо оно што сам поменуо, али свакако је битан и однос према организованом криминалу, који је, сматрам, био узрочник заустављања процеса интеграција“, навео је Цамај.
Поручује и да јавне функције морају бити схваћене као одговорност, а не привилегија.
„Позиције које грађани повјеравају појединцима морају бити схваћене као могућност да се допринесе бољем друштву, а не као прилика за остваривање или заштиту личних интереса. Власт је повјерење грађана, а не лично достигнуће. Ако желимо другачију и европску Црну Гору, онда управо од тога морамо почети“, истакао је Цамај.
Директорица Акције за социјалну правду (АСП) Инес Мрдовић сматра да су најважнији резултати нових власти одблокирање европских интеграција и одређени помаци у борби против организованог криминала. Ипак, њен биланс протеклих шест година знатно је критичнији.
„Кључни домети нових власти огледају се у томе да је одблокиран процес европских интеграција и да смо као држава практично у предворју ЕУ. Уколико у наредном периоду постанемо чланица ЕУ, то ће бити од непроцјењивог значаја за младост и будуће генерације ове државе“, казала је Мрдовић.
Када је ријеч о борби против криминала и корупције, каже да су остварени одређени резултати, али да је изостао епилог неких од најважнијих случајева.
„Испоручени су и одређени резултати у борби против организованог криминала, макар када су у питању тужилачке истраге. Ипак, поједини високопрофилни случајеви корупције и корупционашке афере које су годинама потресале црногорску друштвену сцену, све је извјесније, никада неће добити епилоге. Иако се показало да је мање недодирљивих, ипак су неки и даље недодирљиви“, навела је Мрдовић.
Она оцјењује да промјена власти није довела до суштинског раскида са партитократијом и непотизмом.
„Земља је остала сурова партитократија и дубоко подијељено друштво, које и даље оптерећују национална, вјерска и слична питања. Круг бројних бенефиција није прекинут. Непотистички интереси и даље су веома моћни. Коруптивне норме у многим законима још су на снази. Дугогодишњи горући проблем прекобројности јавне администрације није ријешен“, казала је Мрдовић.
Говорећи о животном стандарду, Мрдовић наводи да су веће плате и пензије представљале значајан помак, али сматра да је њихов ефекат у великој мјери поништен растом трошкова живота.
„Очекивања грађана за бољим животним стандардом почела су да се испуњавају када су добили увећане плате и пензије, што је требало да буде први корак ка квалитетнијим животима. Ипак, већину тога што им је дато кроз увећане плате и пензије за кратко вријеме, од годину до двије, успјели су да им ‘поједу’ ДПС тајкунисти, монополисти и картелисти, јер их нове власти законским рјешењима нијесу зауставиле, а требале су“, сматра Мрдовић.
Политиколог Александар Ћуковић оцјењује да је 30. август донио неопходну политичку динамику и симболички разбио мит о непобједивости власти, али и показао колико је тешко постићи сагласност о томе шта треба градити након смјене једног система.
„Жеља за промјеном једне структуре моћи није била праћена жељом за истинском трансформацијом сопствене политичке свијести. Тридесети август донио је неопходну динамику и макар симболички разбио мит о непобједивости. Међутим, у исти мах, огољена је чињеница да је много лакше ујединити се око нечег што не желите, него око визије онога шта тек треба изградити“, казао је Ћуковић.
Вук Бачановић: Од катарзе до летаргије: шта је остало од 30. августа
Према његовим ријечима, Црна Гора се шест година касније и даље суочава са „пубертетским болестима демократије“, али је добила важну могућност смјењивости власти.
„Грађанска очекивања нијесу испуњена јер су била нереално висока, постављена као утопијски циљ, а не као дуготрајан, мукотрпан и темељан процес. Ипак, сама чињеница да се данас о власти, корупцији и грешкама нових владајућих структура говори слободно и без страха, показује да је транзиција, упркос странпутицама, неповратна“, сматра Ћуковић.
Он указује да институције не могу бити изграђене само новцем и административним капацитетима уколико не постоји развијена демократска свијест грађана.
„Јасно је да нема тог буџета нити логистике који могу изградити институције, ако се њихов први темељ не постави у свијести слободног грађанина. Ваљда нас то, једном, све окупи и помири. Помишљам гдје би нам крај био када бисмо енергију коју улажемо у ове наше црногорске подјеле усмјерили на градњу заједничке куће“, поручио је Ћуковић.
Посланик Демократа Никола Ровчанин највећом тековином 30. августа сматра слободу грађана да без страха исказују политичку, националну, вјерску и вриједносну припадност.
„За мене је највећа тековина 30. августа управо слобода. Слобода грађанина да буде оно што јесте. Да говори језиком којим говори његова породица. Да буде имун на притисак од злоупотребе институционалне моћи. Да припада вјери којој припада. Да јавно искаже свој национални, политички или вриједносни идентитет. Да гласа за кога жели. Да буде другачијег мишљења од власти. И да због свега тога не буде мање вриједан пред државом“, казао је Ровчанин.
Посебно указује на положај Срба прије промјене власти, наводећи да је, према подацима тадашње Владе из 2015. године, око 7,5 одсто запослених у државној управи било српске националности.
„Такав податак сам по себи не доказује сваки појединачни случај дискриминације, али представља озбиљан индикатор друштвеног несклада који није могуће игнорисати. Годинама се стварао амбијент у којем је постојала пожељна и непожељна политичка и идентитетска припадност“, навео је Ровчанин.
Као важан дио промјена издваја и питање вјерских слобода, односно промјену односа државе према Српској православној цркви након усвајања Закона о слободи вјероисповијести и масовних литија.
„Држава треба да гарантује слободу вјере, а не да производи подобну и неподобну вјеру“, поручио је Ровчанин.
Оцјењује да се биланс шестогодишњег периода не може посматрати само кроз идентитетска питања, наводећи раст плата и пензија, социјалних давања и запослености. Као једну од слабости издваја недовољну домаћу производњу.
„Новац који грађанин добије кроз већу плату не смије само да прође кроз Црну Гору и заврши у економијама других држава. Потребно је да дио тог новца остане овдје. У нашој пољопривреди, нашим фабрикама, нашим грађевинским предузећима, у домаћој производњи“, казао је Ровчанин.
Он међу важнијим помацима види и промијењен однос према организованом криминалу и корупцији, али сматра да ће стварни домет нових законских рјешења показати њихова примјена.
„Прави резултат неће бити само у заплијењеној роби. Биће у томе да се одузме имовина стечена криминалом. Зато су закони о одузимању имовине стечене криминалном дјелатношћу, одговорности правних лица за кривична дјела и реформа система спречавања корупције толико важни. Сада ће њихову вриједност показати имплементација“, рекао је Ровчанин.
Као важан резултат наводи и напредак Црне Горе у преговорима са Европском унијом, али упозорава да држава мора смањивати зависност од увоза и јачати домаћу економију.
„Тридесети август није завршетак промјена. Он је почетак одговорности“, закључио је Ровчанин.
Извор: РТЦГ
