На јучерашњем конгресу Социјалдемократа Црне Горе, који је требало да ову партију прикаже као реформисану, модерну, про-европску иако је грађанство препознаје као пуког сателита екстремне и свађалачке ДПС, на крају уобичајног церемонијала огласио се новоизабрани предсједник ове партије, који је између осталог поручио:
Црна Гора треба да се уједини, али не око националних, него око грађанских вриједности !?
То нас одмах води ка питању да ли се Шеховић и његова ”реформисана” партија одричу екстремних излива национализма ”новокомитског” покрета и организације ”21.мај” ( чији се првак јуче огласио на њиховом конгресу ) који су у више наврата,
Црну Гору ”бранили” Томпсоновим пјесмама?
”Око вриједности које јачају Црну Гору, а не око оних које је слабе” развијао је Шеховић своју визију бољег сјутра. Питамо се да ли је г. Суад мислио на оркестриране нападе на актуелну Владу у моментима када она није била повезала ни седам дана свога рада, крајем историјске 2020.г.?
Потом је Шеховић изнио императив разликовања ”фашизма од анти-фашизма”. Значи ли то да ће коначно и саме присталице СД-а разликовати Љуба Чупића од Крста Поповића? Или неће?
Треба нам, каже Шеховић, разлика ”између примитивизма и патриотизма”. Је ли ово осуда оног ”белведерског ” примитивизма са запаљеним гумама и пушкарањима по главицама, који се приказивао као патриотизам?
Треба нам, рећи ће он даље, разлика између ”науке и догме”. А ко нормалан у цивилизованом свијету ове појмове супротставља? Зна ли Шеховић колико врхунских научника спада у вјерујуће људе и поштоваоце догме, и колико је међу вјерницима оних који се баве науком, и то успјешно?
Треба нам, приводи крају нови предсједник СД своје излагање, ”секуларна држава а не теократија”. Ово би, надамо се, могло да значи, најаву раскида са политичким насљеђем Мила Ђукановића који је, на конгресу њихове ”мајке партије” ДПС-а, најављивао ”обнову Цркве”?
И коначно, сводећи цијело излагање на једну једину ријеч, Шеховић је ускликунуо да нам треба ”европска а не епска” Црна Гора! И опет питамо, ко је то и када, међу озбиљним људима, европско насљеђе и идентитет посвађао са епом и епским насљеђем?
Па опет, таман смо помислили да је, макар било непринципијелно и макар некритички, Шеховић своју партију окренуо у супротном смјеру од историјских подјела, свађа и идеолошких ре-интерпретација ноторних чињеница, кад – ”не лези враже”! ”Не можемо игнорисати историјске трауме које је, нашој држави, донијела Подгоричка скупштина” – забетонирао је Шеховић партијски пројекат на самом крају! Дохватио се теме за коју, бар половину грађанства, везују лијепе емоције – и назвао је ”траумом”! Да ли су то вриједности грађанске државе? Сумњиво тумачење историје, мимо историских института и научних кабинета, а против емоција, предачких сјећања и националних осјећања толиких грађана.
Је ли то реформа? Је су ли то нове теме? Јесу ли то нови људи?
Милија Тодоровић
