Na velikom mitingu Srpske napredne stranke „Srbija nade“ od 26. maja ove godine, najveću medijsku pažnju neplanirano (?) je privukao srpski politički lider iz Crne Gore Milan Knežević. Jedna njegova replika izgovorena na bini verovatno je najcitiranija poruka sa celog mitinga. Ovako je, dakle, okupljenima govorio Knežević: „Možda nekome niste fensi jer ne slušate tehno muziku i Eltona Džona, ali vi čuvate dečanska zvona“.
Piše: Muharem Bazdulj
Svima je bilo smešno, a mnogi su se i iznenadili: Ko je taj političar koji se gađa takvim bizarnim rimama? Ipak, bolji poznavaoci Kneževićevog lika i dela svesni su već odavno da je on i pesnik koji voli da se bavi stihoklepstvom. Nije tajna da se rimama već obračunavao sa novinarom Željkom Ivanovićem iz dnevnika „Vijesti“, i to ovako: „Crna Gora znade vrlo/ Željkovo duboko grlo (…) Sve pomalo, Ništa vazda/ Takav nam je Željko gazda“.
Otkud u kasno proleće 2023. godine Kneževiću kao primer „fenseraja“ baš „tehno muzika i Elton Džon“? Ima već godina i godina da tehno muzika nije u fokusu mlađeg „fensi“ sveta, dok je Elton Džon već dugo dugo praktično u neformalnoj penziji. Iako još relativno mlad (rođen je 1980.), Knežević je, kad je reč o popularnoj kulturi, očigledno ostao zarobljen duboko u prošlosti.
Potenciranje Eltona Džona već je privuklo pažnju nekih istaknutih autora i analitičara. Primera radi, Zoran Panović se ovih dana prisetio njegovih gostovanja u Sarajevu i Beogradu tokom osamdesetih godina prošlog veka. Ali i kod Panovića kao kod svih ostalih, čini mi se, komentar je ostao na nivou notiranja bizarnosti.
Ako, međutim, pređemo preko bizarnosti kao takve, postoji suštinski problem u citiranoj Kneževićevoj oceni. Čini da su za njega „fenseraj“, „tehno muzika“ i Elton Džon simboli onih notornih „zapadnih vrednosti“ koje je na onoj zlosrećnoj prvoj konferenciji za štampu posle zločina u „Ribnikaru“ pomenuo Branko Ružić. A ako su „zapadne vrednosti“, po Ružićevoj tezi, krive za tragediju, Knežević „svoju“ publiku ovde želi da amnestira. Isto tako, po Kneževiću, nosioci zapadnih vrednosti nemaju nikakve veze sa „kosovskim zavetom“, pa mu je i to potrebno kao kontrast.
Međutim, obe teze su problematične. Jer niti se takozvanim „zapadnim vrednostima“ može fakturisati odgovornost za masakr u osnovnoj školi niti su ljubitelji zapadne pop muzike i kulture generalno nužno ravnodušni prema nacionalnoj tradiciji.
Za Kneževića, čini se, ne postoji veći kontrast od onog između Eltona Džona i dečanskih zvona. A nije ta razlika toliko, kako se to kaže, drastična. I ne mislim to samo u smislu one teze da su sve stvari u svemiru povezane.
Elton Džon ima punih sedamdeset i šest godina, pošto je rođen u martu mesecu 1947. Među mlađim pevačima koji se, na neki način, smatraju njegovim naslednicima, jedan od najistaknutnijih je Džejms Blant, rođen 1974. (Zanimljivo je kako su im godine rođenja „anagramski“ komplementarne: 47 i 74, kao godina pisanja najslavnije Orvelove knjige i godina u koju je radnja smeštena: 48 i 84).
U intervjuu koji je dao kanadskoj varijanti čuvenog časopisa „Elle“, Džejms Blant priznaje kako mu je Elton Džon uzor i kako mu se često obraćao za savet. U tom razgovoru naziva ga svojim intimnim „muzičkim herojem“ i navodi kako ga nikad nije ignorisao kad bi mu nešto tražio. Džejms Blant je, dakle, fensi i voli Eltona Džona.
Ipak, ključna biografska činjenica u životu Džejmsa Blanta je vojnički deo njegove karijere. U svojim ranim i srednjim dvadesetim godinama, služio je u britanskoj armiji, a u toj period spada i više od godinu dana koje je kao pripadnik KFOR-a proveo na Kosovu. U vreme nakon što su se sa Kosova, pa i iz Dečana, povukle srpska vojska i policija, „dečanska zvona“ je štitio jedino KFOR, a kao njegov deo i Džejms Blant, šegrt Eltona Džona.
A ima zapravo i još nešto. Dečane su posle viševekovne okupcije oslobodili Karađorđevići. Karađorđevići su rodbinski ne tako daleko povezani sa britanskom kraljevskom porodicom. Po svoj prilici, naredni engleski kralj biće princ Vilijam, sin aktuelnog kralja Čarlsa i princeze Dijane Spenser. A najlepšu i najčuveniju nekrološku pesmu Dijani Spenser napisao je i otpevao niko drugi do – Elton Džon.
Oprezan, dakle, treba biti sa rimovanim dosetkama. Obično one bolje zvuče, nego što su zaista i faktografski istinite. Pevački sledbenici Eltona Džona branili su, znači, dečanska zvona, u doslovnom smislu, ne čisto simbolički. Nije nužno biti ravnodušan prema dečanskim zvonima da bi se bilo „fensi“.
Izvor: www.kosovo-online.com