Састав жирија Тринаестојулске награде је још једна знаковита побједа Мила Ђукановића. На другој страни, она је још један крупан симбол пораза али и неизбрисива флека на лицима „лидера“ и посланика ДФ-а који су се ударнички и трудбенички потрудили да ДПС врате на власт и успјели, направивши тиме једини политички „успјех“ у току свога постојања.

Враћање Ђукановића у орбиту власти из немогуће тешког пораза који је доживио од упокојеног митрополита Амфилохија мијења и симболе обиљежавања грозних политичких личности.
Наиме, до сада је само шеф ДПС- а био Монструм! Од сада су ту антититулу, штафету зла преузели лидери ДФ, јер је постало јасно да су управо они три Монструма какве је Црна Гора ријетко имала у историји.
Већини јавности уопште није јасно како посланици ДФ-а имају образа да послије свега што су урадили и даље сједе у парламенту.
Што не оду из тих простора и оставе своје несрећне лидере да се сами и јадни тамо врте по вољеним им посланичким столицама вјечне опозиције?
Умјесто да дају оставке на мјесто посланика, а потом да одбију да их замијене сви који би их могли замијенити, ти несретни и јадни посланици ДФ-а и даље сједе у клупама парламента мислећи да народ жели да их гледа и слуша како се нешто „боре“.
За шта се сад боре, могу ли уопште објаснити грађанима када је јасно да су од незаобилазног фактора својом вољом постали презрени антифактори које нико ништа не пита када се доносе кључне одлуке?
А што се тиче три лидера ДФ-а, зар им није јасно да би било јако лијепо када би се, послије свега што су урадили, узели за руке и отишли на руб кањона Невидио да се огледну лицем према његовим дубинама.
Тамо доље, низ литице је одлетио народ којем су у задњих годину и по дана накарадно „интересе бранили“! И шта би био лијепо да тад, на рубу кањона ти „лидери“ ураде? Нека размисле.
Скочити низ литице скупа за народом којег су безочно гурнули у пропаст била би логична одлука да образа имају.
Повући се заувијек из политике и отпрашити негдје далеко, да их не видимо нити чујемо за њих икад више.
Или се мисле и даље шепурити попут испразних, препарираних фазана, не схватајући да више нису ником потребни осим као примјери какво/никакво – „људско биће“ никада не смије бити !?
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
