(Фото: Глас Америке)
Званичници у Црној Гори саопштили су у четвртак да је у Основном државном тужилаштву у Подгорици у току саслушање четири јуче приведене особе осумњичене за нелегалну експлоатацију шљунка на ријеци Морачи, најављујући одлучан обрачун против грађевинске мафије.
“То што се дешава на обалама Мораче је катаклизма и екоцид”, поручио је потпредсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић на конференцији за штампу у Подгорици. „Влада је одлучна, не само када је у питању ова локације, него и друге, да се обрачуна са грађевинском мафијом“.
Он је навео да се из фото и видео материјала види да ријека, која је имала два крака, сада има само један, наводећи да те да се експлоатација вршила потпуно илегално и да су “милиони еура извучени из корита ријеке, девастирајући простор и онемогућавајући грађане да имају пијућу воду, односно да се промијени комплетна еколошка слика тог простора“.
„Влада је одлучна, не само када је у питању ова локације, него и друге, да се обрачуна са грађевинском мафијом. Овакав јавашлук, непоштовање прописа, ђеовање ван концесија, ван свих правила, притом се претварајући у велике добротворе и компаније које ђелују друштвено-одговорено, а са друге стране радити ово годинама, на овакав начин, је катастрофа….“, рекао је Абазовић И додао да “ако неко жели да вади шљунак или д аврши експлоатацију, то треба да ради у складу са законом“.
Абазовић је рекао да “правда треба да иде према великим компанијама, а не према возачима камиона” и додао да селективност правде не треба да постоји, истичући да извршна власт не може да утиче на одлуку суда.
„Та компаније убједљиво добија највише тендера, и свака част, али не можете да крадете шљунак, а да се представите као неки велики добротвор, а да људи остају без воде, ријеке без корита… Ако радите аутопут, платите шљунак, нема проблема, али немојте да крадете. Свако кога затекнемо у илегалној експлоатацији шљунка, биће ухапшен“, поручио је Абазовић и похвалио акцију ОДТ Подгорица.
Замјеник руководиоца Основног државног тужилаштва у Подгорици Никола Боричић саопштио је да је полиција јуче привела четири особе против којих су у четвтак поднијете кривичне пријаве, као и против једног правног лица због кривичних ђела недозвољено бављење банкарском привредном ђелатношћу осигурање и противправно заузивање државног земљишта, те да су саслушања приведених у току.
ЦЗИП: Из Мораче извађен шљунак вриједан 138 милиона еура, потребно 100 година за опоравак корита
Центар за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП) саопштио је да је потребно минимум 100 година да дође до потпуног природног опоравка корита Мораче након дугогодишње експлоатације шљунка, те да је из ове ријеке извађен је шљунак наводне укупне вриједности 138 милиона еура.
Координаторка ЦЗИП-а Ксенија Меденица поздравила је одлуку надлежних да стану на пут даљој девастацији Мораче, наводећи да је вађење шљунка из Мораче почело 90-их година те да се значајно интензивирало након 2005. године.
“Подсјећамо да је 2017. године, одлуком Министарства пољопривреде уведен мораторијум, али је након тога интензивно експлоатисање шљунка настављено под окриљем пројекта наводне регулације тока ријеке Мораче… Међутим Управа за воде није имала слуха за науку, те је поменутим пројектом настављена даља девастација”, наводи се у саопштењу.
Меденица је истакла да је, осим утицаја на водоизвориште, “неспоран и утицај (нелегалне експлоатације) на живи свијет и екосистем ријеке, али и Скадарског језера”.
“Мораторијум у комбинацији са недовољним спровођењем контроле рада концесионара, довели су до повећања нелегалних активности и забрињавајућег стања које данас затичемо на Морачи”, наводи се у саопштењу.Према процјени еколога, ако би се заиста зауставила даља експлоатација, годишње таложење и наноси шљунка, заједно са ситнијим фракцијама седимента, у кориту износили би око 100.000 метара кввадратних.
“Тај податак нас даље води до закључка да је потребно минимум 100 година да се изгубљено надокнади и дође до потпуног природног опоравка корита Мораче”, наводи се у саопштењу.
Центар за заштиту и проучавање птица поздравио је одлуку надлежних “да стану на пут даљој девастацији која пријети да угрози важна станишта биљних и животињских врста као и извор пијаће воде, апелујући да се исте активности спроведу и на другим угроженим водотоцима као што су Лим, Тара и Грнчар“.
“Међутим, још увијек постоји бојазан да ни овај случај неће отићи даље од помпезне медијски испраћене акције привођења, а без реалне казнене политике према починиоцима”, рекла је Меденица.
„Сматрамо потребним да укажемо да се у конкретном случају, осим наведеног, ради и о оштећењу животне средине које је прописано као кривично ђело чланом 307 за које је прописана максимална затворска казна до 8 година”, закључили су из ЦЗИП-а.
Локални медији јавили су да се четворици приведених директора и руководилаца локалних грађевинских фирми на терет ставља ђело противправног заузимања државног земљишта, за које је чланом 254 Кривичног законика прописана новчана казна или казна затвора до једне године.
Извор: Глас Америке
