(Фото: The Conversation)
Двије странке које чине коалициону владу у Шпанији, Социјалистичка партија (ПСОЕ) и млађи партнер Унидас Подемос, поднијеле су амандман на нацрт Закона о демократском сјећању који настоји да осигура да злочини почињени током режима бившег диктатора Франсиска Франка не остану некажњени, пишу свјетски медији.
Злочини почињени под Франковом диктатуром могли би се судити као злочини против човјечности након што је шпанска коалициона влада пристала да оконча амнестију која се примјењује на најмрачније деценије у историји земље у 20. вијеку, пише лондонски Тајмс
Владајуц́и социјалисти премијера Педра Санчеза и љевичарски савез Подемос потписали су споразум о неколико амандмана на Закон о демократском сјећању, који би омогуц́ио судовима да истражују злочине који су се догодили током 36-годишње владавине генерала Франсиска Франка, која је окончана 1975.
До сада су, додаје Тајмс, злочини повезани с тим периодом — укључујуц́и прогоне, мучење и убиства више од 100.000 људи у такозваном бијелом терору током и након грађанског рата — били имуни од кривичног гоњења према Закону о амнестији усвојеном 1977. године.
Измјенама се каже да сви закони морају бити у складу с међународним правом, што значи да се амнестија не примјењује за „ратне злочине, злочине против човјечности, геноцид и тортуру“.
Процесуирање највец́ег броја злочина може бити тешко јер су, указује лондонски лист, многи починиоци мртви док су стрељачки одреди, присилни рад и концентрациони логори постепено угашени средином 1960-их. Али, према ријечима мадридског историчара Алехандра Куироге мучења је било све до 1975. године и неки од оптужених би ипак могли иц́и на суђење.
Пут за истраге о злочинима
Ако буде усвојен с амандманима, приједлог Закона о демократском сјећању, осмишљен да се бави Франковим наслијеђем и финансира ексхумацију хиљада жртава сахрањених у масовним гробницама, отворио би пут тужиоцима да истраже ратне злочине, геноцид и мучење почињене током Франкове диктатуре, написао је Ројтерс додајући да су амандмани у скупштинској процедури.
Више од пола милиона људи је погинуло током грађанског рата 1936-39., а процењује се да је касније, током репресије Франкове владе, убијено око 150.000 људи.
Иако је усвајањем Закона о амнестији донесеног 1977. у оквиру споразума познатог као „Пакт заборава“ Шпанија настојала да олакша транзицију ка демократији након Франкове смрти, то је спријечило земљу да се позабави својом мрачном прошлошц́у.
Упркос Пакту заборава, истиче Ројтерс, Шпанија је била пионир у употреби концепта да су злочини попут геноцида и мучења толико озбиљни да се могу кривично гонити преко граница, што је на крају охрабрило друге земље као што су Аргентина или Чиле да истраже своје злочине.
Бивши судија Вишег суда Балтасар Гарзон покушао је 2008. да истражи више од 110.000 нестанака из Франкове ере, али су се његови напори завршили тако што је био оптужен да је прекорачио свој мандат истражног судије. На крају је ослобођен 2018
(Фото: Јутјуб)
Репаративни ефекат за породице жртава
Усвајање Закона о демократском сјећању било је кључно обец́ање шпанске администрације лијевог центра, али се показало да је добивање одобрења у парламенту теже него што се очекивало, написао је мадридски Паис
наводећи како коалиционој влади недостаје радна већина у доњем дому шпанског парламента те ће морати да тражи подршку других странака.
Влада ц́е сада морати да преговара с каталонском републиканском љевицом ЕРЦ-ом, као и с баскијском националистичком партијом (ПНВ) у покушају да их укључи у амандман који је, истиче мадридски лист, поднесен три дана прије 20. новембра, дана када је Франко умро 1975. године. ЕРЦ, која је подржала администрацију премијера Санчеза у бројним питањима, позивала је да се кључни аспекти Закона о амнестији пониште као услов за подршку Закона о демократском сјећању.
Извори из Подемоса наводе да не би било разумно поништити Закон о амнестији, на шта ЕРЦ позива, између осталог и због тога што је закон био велико достигнуц́е за демократе у то вријеме. Извори из странке ЕРЦ у Конгресу, међутим, и даље кажу да предложене промјене не иду довољно далеко, иако признају да су спремни да преговарају.
Социјалисти и Подемос поднијели су око 30 амандмана на Закон о демократском сјећању, укључујући промјену имена Долине палих – контроверзног мјеста, које је Франко изградио наводно као мјесто помирења послије Шпанског грађанског рата. Али, истиче Паис, то је такођер постало и почивалиште диктатора и као моц́ан симбол за крајњу десницу, све до његове ексхумације у октобру 2019.
Амандмани такођер укључују забрану излагања портрета или других умјетничких приказа личности повезаних с репресијом из Франковог доба на јавним површинама и повлачење почасних одличја додијељених у оквиру државних безбједносних снага. Биц́е повучене и племиц́ке титуле додијељене 33 личности из Франковог режима.
Политичари који су учествовали у подношењу амандмана кажу да су свјесни да с обзиром на проток времена нец́е бити вец́их конкретних правних посљедица јер је већина одговорних умрла, али да ц́е бити прилике да се утврди судска истина што може имати репаративни и морални ефекат за породице жртава.
Извор: Радио Слободна Европа
