Ukrajina ratuje na dva fronta: jedan protiv ruske invazije, a drugi protiv endemske korupcije. Zemlja je po tome i postala slavna. Ko je radio u Ukrajini zna da na svakom koraku morate da vadite mito kako biste bilo šta završili. Jedan od razloga zašto se zemlja našla u sukobu sa Rusijom je spremnost da se zajednički interesi prodaju za sitne pare.
Iako i u BiH takođe hara korupcija, zemlje nisu ni za poređenje. Balkanske zemlje su po korupciji svrstane u sredini svih sumnjivih tabela koje mere razne institucije.
Ukrajina je pri dnu, a Rusija je sada po nekima na poslednjem mestu. Interesantno je da, kako neko uđe u konflikt za Zapadom, odmah postane ultrakorumpiran. Sama kritika isfoliranih Evropljana je put duše u pakao. Jer kako se neko usuđuje da kritikuje sve naciste, fašiste, imperijaliste i kolonijaliste?
Prikaz nemoći
Merenje korupcije u ekonomiji je jedan traljav i odokativan proces u kome predrasude imaju mnogo veću ulogu od realnih ekonomskih parametara. Uvek se meri percepcija korupcije, jer samu korupciju ne možete da izmerite. Samim tim procena ne zavisi od naučne metode, već više od motiva onih koji mere.
Ovaj potez Evrope je samo još jedna demonstracija nemoći da na smislen način utiče na političke poteze Rusije. Gledajući kako Rusi razvaljuju zapadnu vojnu tehniku koja je pre godinu dana slavljena kao presudan element u ukrajinskoj pobedi, Evropa se našla u još jednom škripcu. Šta dalje sa Ukrajinom kada je maštarija o velikoj pobedi na bojnom polju raspršena? Ponudimo im članstvo u EU.
Da se Evropa našla u ovakvoj situaciji pre jednog veka, rešenje bi bilo jednostavno: udružili bi se i napali Rusiju. Vojno! Direktno. Samo to istorijsko poređenje nam govori koliko se Stari kontinent srozao u projektovanju moći. Danas je jedino u stanju da kilavo finansira Ukrajince bez jasnog plana kako da privede konflikt na svom pragu kraju.
Pre par dana je Viktor Orban blokirao planiranih 50 milijardi evra pomoći Ukrajini kao rezultat unutrašnjih EU previranja. Ukrajinci se zato nalaze u očajnoj situaciji: dok oni ginu, sve manje naoružanja stiže na front. Voditi rat tako što zavisite od drugog je paklena situacija.
Svako američko i evropsko zanovetanje oko sredstava se brzo prevede u broj mrtvih na bojištu. Pa zašto je Boris Džonson minirao ukrajinsko-ruske mirovne pregovore ako nije imao razrađen plan kako finansijski do pobede? Pa zato što mu je cilj bio da nanese što više štete u tom regionu. Ne zanima njega i njegove radikalne kolege ko će pobediti, već da smrti bude što više.
Šaptači gluposti
A zašto je BiH u predvorju Evropske unije? Zato što u toj zemlji žive Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Dakle, narodi koji su omiljeni target evropske diskriminacije. Islamofobija i srbofobija su osnova “vrednosti” onih u Evropi koji ionako ne žele proširenje. Eto, ostavljena je odluka za sledeći sastanak evropske birokratije, samo da BiH ispuni još par uslova vezanih za piramide u Visokom. A eto, Ukrajina je bastion uređenosti i u par meseci su se u ratnom okruženju spremili da pokore sva besmislena poglavlja na putu ka ranjenoj Uniji.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ta šaptačica gluposti, je još u septembru najavila da EU mora da se proširi. I po običaju nije iznela jasan i detaljan plan kako to izvesti u ovom ključnom trenutku za Stari kontinent. Istorijski su Evropljani ovakve presudne trenutke pretvarali u idiotske ratove koji su u svakom turnusu dalje srozavali evropsku geopolitičku poziciju. I ovog puta smo bliži proširenju konflikta nego panevropskim rešenjima, gde će kontinent gledati isključivo svoje ekonomske i političke interese.
Suštinski interes je ujedinjenje čitave Evrope. Ali politička volja i liderstvo za tako nešto ne postoje. Raspoloženje među evropskim rasistima da se projekat zaokruži je na istorijskom minimumu. Kada nisu uspeli da politički prime čitav zapadni Balkan i Moldaviju, te Ukrajinu pre početka ruske okupacije, šansa da to urade sad je minimalna.
Pojava radikalnih političkih elemenata je u porastu, kao što se i očekivalo. Svaki politički vakuum se brzo popuni. Te nove desničarske snage su otvoreno ne samo protiv proširenja već i protiv same EU. Dok bukti rat u Ukrajini, trajaće i ekonomska kriza u Evropi. Sa svakim ekonomskim padom povećava se šansa za još jednim evroegzitom koji Unija neće preživeti. A taj raspad priželjkuju i Amerikanci i Rusi i Kinezi.
Svi geopolitički igrači imaju interes da vide razvaljenu EU. Bolje je pregovarati sa malim, geopolitički irelevantnim državama nego sa “moćnom” Unijom. Dok to shvati ostarelo evropsko stanovništvo, biće kasno. Tada će lamentirati za svim ovim zemljama koje nije u stanju danas da uvrsti u svoje redove.
Vladimir Đukanović
Izvor: Glas Srpske
