Проглашење независности КиМ је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са правом.
То је речено у САНУ на трибини библиотеке, на којој је представљена књига „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године“, коју је уредио академик Коста Чавошки.
У зборнику је објављено 17 радова, који, по ријечима приређивача Косте Чавошког, представљају темељиту анализу самог појма сецесије и суверенитета државе који се њоме нарушава, наводи Спутњик.
Чавошки је рекао да савремено међународно право не познаје право на сецесију и додао да се територијални идентитет држава експлицитно штити нормама међународног права. Кад је ријеч о иступању федералних јединица из федерације, у добро уређеним федерацијама такво право не постоји, истакао је Чавошки.
Важеће међународно право не допушта ни отцјепљење националних мањина од дате државе, јер према Декларацији о правима лица која припадају националним или етничким, верским или језичким мањинама, зајамчено им је право на заштиту њиховог идентитета и уживање властите културе и исповиједање и коришћење језика приватно и јавно, без уплитања било каквог облика дискриминације.
„Али се ништа у овој Декларацији не смије тумачити да допушта било какву дјелатност супротну циљевима и начелима Уједињених нација, укључујући и суверену једнакост, територијални интегритет и политичку независност држава. Све ове одредбе су изнова потврђене скоро истом декларацијом о правима припадницима националних или етничких, вјерских или језичких мањина коју је 2. фебруара 1993. усвојила Генерална скупштина УН-а.
Отуда мањина Арбанаса на Косову никад није располагала правом на отцјепљење од Републике Србије, па је стога њена самозвана држава пука творевина окупатора послије агресије НАТО 1999. године“, нагласио је Чавошки.
Међународни суд правде: Група грађана прогласила независност
Др Будимир Кошутић је подсјетио да је Социјалистичка Федеративна Република Југославија била једина држава уз САД која се, кад је доношена Повеља о људским, грађанским, економским, социјалним и културним правима, залагала да у право на самоопредјељење буде унијето и право на отцепљење. Тај заједнички предлог САД и Југославије био је одбачен, а право на отцјепљење не постоји у међународном праву, нагласио је Кошутић.
Према његовим ријечима, анализа савјетодавног мишљења Међународног суда правде показала је да тај суд уопште није разматрао питање права на сецесију. Суд је преформулисао питање које је упутила Генерална скупштина УН-а тако да избјегне да се уопште о том проблему изјашњава и одлучио је да је Декларацију о независности Косова донијела група грађана, а не Скупштина Косова.
„Ако је то тачно и ако је тако донијета та Декларација, то значи да су ту Декларацију донијела неовлашћена лица и да је, према томе, било могуће да донесу одлуку и да је Приштина главни град Тексаса и да то заиста, са становишта међународног права, не значи ништа, јер ту материју међународно право не регулише“, оцијенио је Кошутић.
Он је истакао да Међународни суд правде није одговорио на оно што је од њега тражено, а сврха захтјева је била да утврди да ли је Декларација о независности донијета у Приштини у сагласности са међународним правом.
„Зашто нико не чује звона на узбуну?“
Отварајући трибину, предсједник САНУ Владимир Костић је рекао да се Академији често поставља питање зашто се Академија не оглашава о важним националним питањима, а кад се огласи, онда је нико и не слуша.
„Ја сам желио да напишем један чланак у коме бисмо рекли ‘Зашто звона звоне на узбуну и зашто та звона баш нико не чује?’ Нешто слично се догодило и с овим. Не знам да је неко с толико напора, прегнућа итд. окупио људе који знају свој посао и покушао да одговори на нека кључна питања која су морала да се слушају. Колико су се слушала? Врло мало. Питање је да ли уопште памет и интелект има шта да тражи на овој пустопољини не само у Србији, рекао бих у пустопољини цивилизације“, казао је Костић.
Он је додао да је САНУ организовала Одбор за српско питање у покушају да направи структурну основу из које ће с времена на вријеме оглашавати о кључним проблемима за друштво, државу и народ и додао да та разматрања „нису планирана да буду политички љупка“. Костић је оцијенио да је суштински проблем у овом тренутку однос према Косову.
Извор: B92
