Иако је школовање, након Медицинског факултета у Подгорици, наставила на престижном Универзитету Семелвајс у Будимпешти, Подгоричанка Кристина Влаховић и након усавршавања себе види у Црној Гори. Жељела би, каже, да се врати у домовину, и допринесе својој земљи као стручњак из области фармације. У емисјии „Младовање“ на Телевизији Црне Горе (ТВЦГ) Кристина је говорила о свом ангажману на мађарском универзитету, условима живота у Будимпешти, жељама и сновима.
Схватајући важност позива којим се бави, Кристина се, како каже, није покајала након одлуке да упише баш фармацију.
“Увијек кажем да некако је прије фармација изабрала мене, него што сам ја фармацију, јер у току средње школе ишле су ми природне науке, математика, физика, хемија…тако да је за мене било јако тешко да одлучим који факултет ћу да студирам. Међутим, данас сам више него сигурна да је то био прави одабир и схватила сам колико је мој позив заправо важан, и колико је тај бијели мантил заправо важан, колико је наша улога фармацеута важна у рјешавању здравствених проблема пацијената”, каже Кристина.
На питање гдје себе види по завршетку студија, без дилеме одговара: “Па видим себе у Црној Гори“.
„Жељела бих да се вратим овдје и надам се да ће неко успјети да препозна нас младе људе који смо, упркос студирању на факултетима у иностранству, одлучили ипак да се вратимо у Црну Гори и да допринесемо Црној Гори и у овом случају фармацији у Црној Гори”, истиче Кристина.
Поносна на знање које је стекла у Црној Гори
Кристина каже да осим ње, и остале њене колеге с Универзитета Семелвајс у Будимпешти желе да се врате у Црну Гору.
Поносна је, каже, на то што се по знању које је стекла на Медицинском факултету у Подгорици не разликује од колега који су се школовали у Будимпешти.
“Једино што бих вољела да пренесем у Црну Гору кад се вратим је организација практичне наставе на факултету, јер наши студенти у Будимпешти имају могућности да све оно што су научили на предавањима примијене и виде у пракси у лабораторији”, каже Кристина.
Факултет на којем сада учи и ради основан је 1769. године, а на њему се школују студенти из свих земаља свијета. Програм фармације изводи се на три језика – мађарском, њемачком и енглеском.
Питали смо је и о чему сања кад је ријеч о фармацији и по чему би вољела да је памте у Црној Гори, али и у свијету. Скромно одговара да је само један истраживач у лабораторији.“Једна млада особа која ради на себи, труди се да допринесе фармацији као науци, али оно о чему дефинитивно сањам, а чиме се бавим је иновативна формулација лијека која ће бити боља за самог пацијента”, открива Кристина.
Труд, рад, константно одрицање…
Да се одлучи за школовање у Будимпешти, између осталог, пресудила је близина, но главни разлог био је тај што катедра на којој учи и ради има велики број техника које се користе за формулацију иновативних фармацеутских облика. “И мој тренутни ментор је професор фармацеутске технологије, који се већ 30 година бави истраживањем иновативних фармацеутских облика и то је неко ко је радио на формулацији лијека који је тренутно регистрован у већини земаља Европе и користи се у ветерини.
Ради се о суспензији албендазола који се користи за лијечење животиња, тако да ми је част да будем студент таквог професора и да радим са таквим колегама. И оно што је мени јако било тада привлачно је да је цијела формулација лијека обављена управо у лабораторији у којој ја радим тако да сам на то јако поносна. И то је свакако допринијело мом избору да то буде баш Будимпешта и та лабораторија за фармацеутску лабораторију”, казала је она.
Фармација је, каже, јако тешка, и подразумијева пет година константног учења, труда, а некада и великих одрицања.
“Али сам јако поносна на себе и што сам завршила фармацију, пронашла сам се у овом послу управо јер сам увијек жељела да кроз контакт са људима, са пацијентима, помогнем на неки начин својим знањем, у рјешавању њихових здравствених проблема”.
Стога је, наводи, и мото којим се увијек водила кроз живот “да се труд и знање увијек исплате”.
“Некад је то дужи процес, некад краћи, али сматрам да знање и труд који сте уложили у нешто чиме се бавите, да се на крају увијек исплати. И то је оно чиме се свакодневно водим кроз живот”, прича Кристина.
Говорила нам је и о животу у Будимпешту, који је њен дом већ годину и по дана.
“Будимпешта је јако лијеп град, све је јако добро организовано, све добро функциониште, има доста повољности за студенте”, истиче Кристина.
Рад са студентима динамичан
Поносна је због чињенице да је велики број њених колега посјетило Црну Гору, а наводи и да наилази на велико одушевљење код интернационланих студената када каже да је из Црне Горе.
Највећи дио времена проводи у лабораторији на истраживању, но нађе се времена и за дружење са пријатељима, јер како каже, Будимпешта нуди много могућности.
За рад са студентима каже да је “јако динамичан”, у томе се пронашла, а и захвална је сам што је, као студент из Црне Горе, добила могућност да доприноси преношењу знања на факултету Семелвајс у Будимпешти.
“И оно што ми је посебно драго је кад студенти препознају колико се трудите и желите да им пренесете знање. И кад на крају вјежби чујете од студента да су уживали и јако пуно научили, кад добијете потврду да сте успјели да им пренесете знање, тада још више уживам у томе што радим”, казала је Кристина.
Одлазак у иностранство је промијенио и на личном и на професионалном нивоу, јер је упознала бројне колеге, професоре, стручњаке из области у којој жели да напредује. Зато се и нада да ће Црна Гора, њој и њеним колегама, пружити подршку како би наставили да се усавршавају и допринесу развоју своје земље.
Извор: РТЦГ
