Пише: Вук Јеремић
Иако ће дипломатски протокол посету Реџепа Тајипа Ердогана настојати да уоквири као круну сјајних билатераних односа Турске и Србије, све оно што је претходило данашњем доласку турског председника у Београд говори да је у питању посета са првенственим циљем санирања порушених мостова. У том смислу, Ердоганова овогодишња посета ће бити својеврсна реприза његове посете из 2017. године када га је у Новом Пазару дочекао тадашњи премијер Александар Вучић.
Оба пута, семе раздора у односима две земље било је Косово и Ердоганова нескривена подршка влади у Приштини. Односи Турске и Србије су спали на врло ниске гране када је турски председник, тада на позицији премијера, 2013. године у Призрену изрекао чувени поклич „Косово је Турска, Турска је Косово“. Притом, Турска је била једна од првих земаља која је признала независност Косова, коју је Ердоган тада назвао „Турским рођеним млађим братом“.
Том Ердогановом посетом Новом Пазару, односи су истински поправљени што је могло лако да се види и кроз параметре економске сарадње. Према подацима Народне банке Србије, чак 70 одсто укупних директних инвестиција из Турске реализовано је у периоду од 2018. до 2021. године. Инвестиције турских фирми су у 2021. години износили 50,3 милиона евра, а трговинска размена је износила 1,73 милијарде евра. Руку на срце, размена је била изузетно асиметрична у корист Турске, са рекордним спољнотрговинским дефицитом од 1,15 милијарди евра.
Вук Јеремић: Протести Албанаца у Бујановцу, тајминг буди сумњу у мотиве
Трећа посета у пет година
Добри односи Турске и Србије, па и њихових председника који се због стила владавине често сврставају у исту категорију ауторитарних лидера, видео се и по броју посета – Ердоган је Србију посетио 2019. године на обележавању 140 година дипломатских односа, али и у септембру 2022. године. У том периоду је функционисао и Високи савет за сарадњу између Србије и Турске који је служио као платформа за продубљивање односа.
Али симбиози је дошао крај када се у јулу прошле године премијер Косова Аљбин Курти похвалио да је од Турске купио беспилотне летелице Барјактар ТБ-2, као и да су припадници Косовских безбедносних снага прошли обуку за њихово коришћење. У том тренутку су озбиљно кружиле гласине да је и Србија заинтересована за куповину истих дронова, али је након што је објављено да их је Приштина купила нагло промењен курс. Дронове за војску, председник Србије Александар Вучић је купио на војном сајму у Уједињеним Арапским Емиратима, а односи са Турском су нагло захладели.
Вук Вуксановић, виши истраживач Београдског центра за безбедносну политику истиче за НИН да ће фокус разговора иза затворених врата и Вучићу и Ердогану бити на поправљању односа.
„У Анкари схватају да уколико желиш да будеш успешан на Балкану мораш да имаш релативне мирне воде у односима са Београдом. Они не могу да приуште да им Београд на дуге стазе буде отуђен. Бошњаци су неспорно због историјских, културних и породичних веза на емотивном нивоу најважнија етничка група за Анкару у региону. Међутим, стратешки то су две етничке групе – Срби и Албанци. То осликава и ова Ердоганова мини турнеја током које ће посетити Тирану и Београд“, каже Вуксановић.
Он истиче да је Западни Балкан до сада био једна од ретких регија где је турска спољна политика била истовремено активна и релативно успешна.
„Када се пореди са црноморским регионом, Блиском Истоком и источним Медитераном, Балкан изгледа као веома успешна прича за Ердоганову спољну политику. Зато ће фокус разговора са Вучићем бити како поправити односе који су уздрмани прошле године и како успоставити сарадњу у области војне индустрије. Наравно, тема ће бити и повећање турских инвестиција у земљи“, наводи Вуксановић.
Вук Јеремић: Европска жеђ за литијумом: Пројекат Јадар на крилима зелене агенде
Различити мотиви, исти циљ
Оба актера, додаје он, имају своје мотиве за санирање односа који су нарушени турским наоружавањем Косова.
„Приторитет Вучића биће како поправити односе са Анкаром и како убедити Ердогана да снизи подршку коју је давао Куртију и Приштини. То је за њега најважније. За Србију и Балкан, Турска је на неки начин брана од нестабилног Блиског Истока, због миграната, али и због територија кроз коју пролази енергетска инфраструктура коју користе и земље Балкана. А у Београду рачунају да ако су добри са Анкаром , они ће се уздржати да превише енергично подржавају Приштину у регионалним споровима, а и мање ће бити расположени да потенцијално инспиришу модел социјалног и политичког ислама на Балкану. Анкара, с друге стране, има потребу за смиривањем ситуације јер желе да разводне оно што они виде као основина Београд – Атина- Софија“, истиче Вуксановић.
Амплитуде у односима Београда и Анкаре могу да се читају и кроз однос Србије према турским држављанима које је Турска потраживала. Тако је, рецимо, Србија у децембру 2017. године изручила курдског политичара Џевдета Ајаза и поред захтева Комитета против тортуре УН-а да то не чини, јер је утврђено да је Ајаз у Турској био изложен тортури.
Међутим, дугогодишњи екстрадициони поступак против турског држављанина Еџевита Пироглуа је имао другачији епилог. Пироглу је, након дужег времена који је провео иза решетака, у августу ове године пуштен из притвора и дозвољено му је да напусти Србију.
Извор: НИН
