Evropske stranke desnice (grupa Identitet i demokratija u Evropskom parlamentu) okupile su se prošle nedelje u Firenci i to su ocenile kao „istorijski dan“. „Mislim da je danas istorijski dan jer renesansa Evrope može da ugleda svetlost, koja će se zasnivati na radu i pravima. Evropljani će imati izbor: sloboda na jednoj strani i strah na drugoj; prava i rad na jednoj strani, ekstremizam na drugoj“, rekao je domaćin skupa, Mateo Salvini. „Danas u Firenci postoje prijatelji Evrope, branioci Evrope. Danas će u Firenci neke žene i muškarci pobediti giganta koji je prvi neprijatelj Evrope: masonska birokratska stvarnost […] Ne plašimo je se“, dodao je on. „Prvi put ujedinjen i odlučan desni centar može da pobedi i oslobodi Brisel od onih koji ga nezakonito okupiraju za svoje interese“, istakao je Salvini.
Ovo je, može se reći, tradicionalno okupljanje koje se održava uoči evropskih parlamentarnih izbora. Prethodno je održano 2019. kada je Salvinijeva Liga ostvarila izuzetan uspeh. Tada je pod sloganom „U Evropu zdravog razuma!“ u Milanu održan prvi sastanak sa ostalim evropskim populističkim partijama.
Rezultati tog okupljanja bili su više nego impresivni. Liga je ostvarila izuzetan uspeh na evropskim izborima, dok su na nacionalnim izborima partije ove grupacije imale promenljiv uspeh. Pre nekoliko nedelja Gert Vilders je pobedio na nizozemskim izborima, ali su u Poljskoj doživeli poraz, dok u Španiji, iako su bili najjača politička grupacija, nisu uspeli da formiraju vladu.
Više od godinu dana nakon opštih izbora u Italiji, Melonijeva partija „Braća Italije“ porasla je na 29 odsto, dok je Salvinijeva liga ostala stabilna na 9,3 odsto. Liga se nada da će dobiti glasove Forca Italije (7,4 odsto), koja se bori da ih zadrži nakon smrti osnivača i predsednika Silvija Berluskonija.
Trenutna prognoza za naredne izbore za Evropski parlament u junu 2024. sugeriše da će stranke ove grupacije imati značajne uspehe i da će postati četvrta, a u slučaju većih iznenađenja, možda i treća najveća snaga u EU.
Nakon iznenadne pobede Gerta Vildersa na opštim izborima u Holandiji, evroskeptični simpatozeri i pripadnici frakcije „Identitet i demokratija“ obećali su da će promeniti političku dinamiku u Briselu.
„Još jedna Evropa bez socijalista je mogućna i potrebna je“, rekao je Salvini, koji je ugostio predstavnike 14 evropskih partija koje čine grupu „Identitet i demokratija“.
Salvini je rekao da on i njegovi saveznici imaju za cilj da postanu treća najveća grupa u Evropskom parlamentu nakon Evropske narodne partije (EPP) desnog centra i socijalista i demokrata levog centra. Oni su trenutno šesta najveća grupa sa 62 mesta u zakonodavnom telu EU od 705 članova.
Mateo Salvini i njegova Liga poznati su protivnici napada Nato na Srbiju 1999. Liga je bila jedina stranka u Italiji koja se tokom Nato bombardovanja Srbije 1999. godine javno protivila davanju italijanskih aerodroma na korišćenje Nato avijaciji. Salvinijeva stranka oštro se protivila i formiranju takozvane ‘vojske Kosova’, ali i drugim jednostranim aktima privremenih institucija u Prištini. Na sličan način je govorila i Mari le Pen.
– Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja koja je poslednja brana stvaranju nove islamske države u Evropi. Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi – izjavila je Le Penova na predizbornom mitingu u Parizu.
Poslanici grupe Identitet i demokratija u raspravama u Evropskom parlamentu istupaju na ovim platformama, tako da je zahvaljujući njima, ali i pripadnicima jasnije levičarskih stranaka, promenjen odnos snaga u percepciji kosovskog pitanja. Ipak, za sada nije bilo većeg uticaja na promenu politike EU prema Kosovu. Ukoliko bi Salvinijev plan o skoku grupacije „Identitet i demokratija“ na treće mesto po snazi u EP bio ostvaren, svakako bi se na drugačiji način evropske institucije odnosila i prema zahtevima ove grupacije.
Tvrdeći da prisustvuje „plavom talasu“ – boji koju je ova grupa izabrala za svoj znak – Salvini je rekao da je cilj grupe da dođe na treće mesto, da postane odlučujući faktor u oblikovanju buduće Evrope. Da bi prekinuli decenijama staru briselsku alijansu između konzervativaca, socijalista i liberala, rekao je on, posle evropskih izbora u junu, „plavi talas bi trebalo da se udruži sa snagama desnog centra u Evropskim narodnim partijama (EPP) ili Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR)“.
To je bila svakako jedna od osnovnih ideja ovog skupa. Sa manje od godinu dana do evropskih izbora, sve više se spekuliše da bi Evropska narodna partija desnog centra (EPP) mogla da uđe u nove saveze sa novoformiranim desničarskim grupama u sledećem sastavu Evropskog parlamenta. Time bi se potencijalno mogla da se okonča decenijama stara vladajuća koalicija sa socijalistima i demokratama levog centra.
Salvini se ponudio da bude posrednik između EPP-a i grupe Identitet i demokratija (ID), kojoj pripada njegova stranka. Ali EPP je bez posebne ceremonije odbila ponudu, a ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, konzervativni lider u Italiji i snažan glas za EPP u Briselu, postavio je crvenu liniju.
„Za nas je nemoguće postići bilo kakav dogovor sa AfD i strankom gospođe Le Pen“, rekao je Tajani u jednoj italijanskoj TV emisiji. Tajani je nagovestio da će biti otvoren za sklapanje sporazuma sa manje ekstremnim evropskim reformistima i konzervativcima (ECR), koji uključuju stranke od desnice do krajnje desnice širom Evrope, zajedno sa liberalnom grupom „Obnova“. Koalicija između ove tri grupe imala bi većinu u Evropskom parlamentu.
Uprkos tome što je osvojila 34 odsto glasova na evropskim izborima 2019. u Italiji, Liga je poslednji put bila isključena iz sporazuma o podeli vlasti u Evropskom parlamentu.
Poslednji hladni tuš iz EPP-a izazvao je ljutu reakciju Lige. „Da li naš prijatelj Tajani zaista više voli da nastavi da vlada sa PD-om (Italijanska Demokratska partija levog centra), socijalistima i Makronom“, odbrusio je u saopštenju član Evropskog parlamenta Lige Marko Zani, koji predsedava grupom Identite i demokratija.
Najnoviji politički stav nije iznenađenje, jer je lider EPP Manfred Veber već u maju odbacio savez sa Alternativom za Nemačku (AfD), Le Penovom u Francuskoj i poljskom strankom Pravo i pravda (PiS) – iako je ostavio otvorena vrata Ligi.
„Svako ko je partner EPP mora da ispuni tri osnovna kriterijuma: moraju biti proevropski, moraju biti proukrajinski i moraju biti za vladavinu zakona“, rekao je Veber.
Govornici su bili jedinstveni u kritici islama, ilegalne migracije i političke korektnosti – ali su bili podeljeni oko rata u Ukrajini. Kopredsednik nemačke stranke AfD Tino Krupala izjasnio se protiv zapadnih sankcija Rusiji, tvrdeći da su one više oštetile evropsku, nego moskovsku ekonomiju.
„Ukrajina ne može da pobedi u ovom ratu“, rekao je Krupala okupljenima, ponavljajući slične tvrdnje austrijske Slobodarske stranke, što je u suprotnosti sa stavom drugih partija, uključujući Ligu, koji podržavaju sankcije. Odnos prema Rusiji ostaje kamen spoticanja unutar ove grupacije, ali i prema drugim grupacijama.
Na skupu je bilo uočljiv veliki kontingent rumunskih pripadnika grupe umotanih u nacionalnu zastavu zemlje, zajedno sa mladim ljudima koji su se zalagali za povratak davno raspuštene italijanske monarhije.
Na skupu nije bilo An Mari Le Pen, Gerta Vildersa i portugalskog političara Andrea Venture. Iako je ovo protumačeno kao nepoštovanje domaćina, potrebno je reći da je Le Penova bila sredinom godine u Italiji, baš u poseti kod Salvinija.
Šest meseci uoči izbora, Salvinijev plan da promeni Evropu i ujedini populističke partije, suočiće se sa brojnim izazovima. Recimo, sada na skupu nije bilo finskih predstavnika koji su prešli u aprilu 2023. u grupu evropskih konzervativaca i reformista, navodeći svoju promenu u politici podrške članstvu u Nato kao razlog za taj potez.
Salvinijev poklič: „Nemamo za cilj da izgubimo ili samo učestvujemo. Naš cilj je da pobedimo i promenimo pravila Evrope“, pred sobom je postavio ambiciozan cilj, ali je put i dalje neizvestan.
Dragan Bisenić
Izvor: Kosovo Onlajn
