У кинеском Вухану, граду са дванаесет милиона житеља, родило се, бар се тако претпоставља, људском оку невидљиво чудовиште − родило на пијаци морских плодова, алги и дивљих животиња, а свијет му је надјенуо име Ковид-19.
У незнању, паници и страху, попут древног претка што је на сваки звук грома падао на кољена, читав свијет поклонио се том вуханском недоношчету, као злом богу.
Међутим, када се чудовиште размножило, те бануло, букнуло и по Црној Гори, сирото, одмах, нашло се на удару политичких громовника. Покушао је, најприје, да га себи приволи тада владајући ДПС. Како није успио, одмах је Ковид-19 проглашен државним непријатељем број 1. Да сам цинк, рекао бих да је подијелио судбину тадашње црногорске опозиције.
Користећи посебну „повољност“ што се нашло неколико инфицираних људи у Општини Тузи, на прес конференцији, негдје у марту прије двије године, огласио се високорангирани чиновник Владе Милутин Симовић. Попут врсног генерала загаламио је иза микрофона:
„Грађани Тузи и широм Црне Горе увијек су били и мудри и кадри, да истрпе и да преживе, а посебно када је бивало тешко и кад је било најтеже. Ово је битка коју ноћас почињемо. Морамо је побиједити за добро грађана Тузи и за добро свих грађана Црне Горе“.
Невјероватан говор! Једино је штета што ове ријечи нијесу одјекивале у неким ратним окршајима. Имали би се одиста уз гусле шта опјевати.
Но, би шта би. Би умало апокалипса.
Не бих се свега сјетио да се није огласио још један високи чиновник Владе; наиме, министар јавне управе Мараш Дукај, откривајући да иза недавног сајбер напада на „инфраструктуру“ Црне Горе стоји криминална група, мистеризоног назива, „Cuba ransmware“. Умало претрнух од страха, завапих у себи: „Гдје је садa Симовић?“ − кад срећом министар Дукај изли ријечи охрабрења:
„Црна Гора у овој ситуацији није сама. Наши НАТО партнери су уз нас, уз комуникацију са амбасадама првенствено са америчком амбасадом, француском и амбасадом Велике Британије…“
И још:
„Сачували смо државу и информациони систем, сачували смо персоналне податке грађана. Што се штете тиче, детаље у овом тренутку не можемо рећи“.
Одиста хвала и нашој Влади и нашим савезницима. Нијесам баш сигуран коме да се више захвали.
Да сам параночичан, тачно бих помислио да иза Ковида-19 што напада људске ћелије, као и за његовог дигитално брата вируса Zerodate стоји иста намјера. Ако се некада говорило „завади па владај“, данас је исти принцип информатички еволуирао: „Преплаши па владај“.
Нема, дакле, сумње да су оба вируса „прави“, да истински ударају. Но ко их шаље, мала је енигма. Једино знам да сада слиједи производња мита о нашем новом спаситељу који хита али не са Истока, како проричу књиге староставне, већма са Запада.
Милован Урван
