Миладин Милошевић: Дипломатски списи Милана Ракића, Андрићев институт – Одјељење за историју, Вишеград, 2023, стр. 518.
Када би Иву Андрића упитали: „Како сте Ви, у оваквој нашој средини, постали такав Господин?“,писац би уз смешак одговарао: „Нисте Ви упознали Милана Ракића. То је био Господин!“ Збиља у Милану Ракићу (1876-1938), више него у било којој личности наше историје, сакупила се и „културно прерадила“ сва она племенитост народне душе која је стајала иза процеса означеног од Леополда Ранкеа као „Српска револуција“. Не знамо да ли сву дубину тог процеса наша историографија још сматра револуцијом као Ранке, и, да ли затворена у покрајинске атаре, схвата њено широко порекло (чиме се не умањује Карађорђев Орашац); али, верујемо, да би било плодотворно да наречену Српску револуцију схвати, како је сад то за друге теме популарно у историографији, као процес дугог трајања. У евентуалном таквом „читању историје“ можда би била прихваћена и ова наша, можда мало чудна, теза о Милану Ракићу као Господину Српске револуције.
О песништву Ракићевом знамо да је највећих домета, његов огроман историјски допринос коначном ослобођењу расветлио је професор Андреј Митровић приредивши и објавивши 1985. године Конзулска писма 1905-1911, Милана Ракића.
Зато се на овогодишњем Сајму нестрпљиво чекао наставак Ракићевих Дипломатских списа,које је мајсторски приредио Миладин Милошевић. Она се односе на Ракићеву службу посланика на страни, и осим дипломатске „поште“ садрже кратке, проницљиве његове Дневнике (из Јашија, Софије, Рима) које су писцу-дипломати служиле да сабере прве утиске из суседних земаља. Ракићу не измиче да Бугари, након изгубљеног рата, пласирају крилатицу „Македонија – Македонцима“ (исту тактику су применили и после Другог светског рата, иначе се мрште на помен Македонаца). Брутално тачно на аудијенцији Мусолини каже Ракићу: “Према суседним државама можете да водите само непријатељску или пријатељску политику.“ Вероватно зато није било случајно што је Милан Ракић добијао службу у суседним државама са којима су односи били пуни проблема.
Са ових неколико редова изражавамо захвалност приређивачу и издавачу књиге, у нади да ће она побудити интерес, у првом реду, наших дипломата, ако и ту струку у међувремену нисмо потпуно обезвредили.
Александар Живковић
