Пише: Садмир еф. Мустафић
Како јавност може бити окрутна али и тајминг пласирања фикхских правила као осуде најбоље показује случај младе дјевојке са хиџабом Надије Делимеђац из Новог Пазара коју је у тренутку плакања загрлио колега студент Сава Николић не знајући да то не би требао урадити. Немамо ми тај посланички сензибилитет и ако се понекад умислимо да смо посланици.
Ми не знамо кроз шта ти студенти пролазе, не знамо кроз шта су до сада пролазили, не знамо, као ни они сами, шта их чека у будућности. Једно сигурно знамо: своју комфор зону су замијенили протестом против корумпиране државе стављајући и своју будућност у опасност. За разлику од нас који судјелујемо у пропадању властите државе али мислимо да смо нешто урадили јер смо написали статус.
Када се желимо обратити појединцу и указати на неки пропуст то се ради приватно и без осуде. Све друго је самопромоција која може донијети већу штету него добро.
Студенти су мијењали свијет. Вјерујем да ће и ови студенти донијети себи и својим породицама боље сутра. Ми кад се пробудимо можда вас узмемо за примјер.
Извор: Садмир Мустафић/ Фјесбук
