На данашњем сабрању архијереја, свештенства и мирјана УПЦ донијета је одлука о сазивању Помјесног сабора УПЦ, који је одржан око 17 часова по локалном времену.
Сабор Украјинске Православне Цркве (у даљем тексту Сабор), одржан је данас и разматрана су питања црквеног живота настала као резултат војне операције Руске Федерације у Украјини.
Усвојене су допуне и измјене Повеље које сведоче о потпуној самосталности и независности Украјинске православне цркве.
Пуно саопштење УПЦ које јавља канал „Правлајф“ преносимо у цјелости:
– Сабор осуђује рат као кршење Божије заповијести „Не убиј!“ (Изл. 20,13) и изражава саучешће свима који су страдали у рату.
– Савјет апелује на власти Украјине и власти Руске Федерације са захтјевом да се настави преговарачки процес и потрага за снажном и разумном ријечју која би могла да заустави крвопролиће.
– Изражавамо неслагање са ставом патријарха московског и цијеле Русије Кирила по питању рата у Украјини.
– Савјет је усвојио одговарајуће допуне и измјене Статута о управи Украјинске православне цркве, сведочећи о потпуној самосталности и независности Украјинске православне цркве.
– Сабор одобрава одлуке Архијерејских сабора Украјинске православне цркве и одлуке Светих синода Украјинске православне цркве, чији су састанци одржани у периоду након последњег Сабора Украјинске православне цркве (јул. 8, 2011). Савјет одобрава рад Канцеларије за послове и синодалних институција Украјинске православне цркве.
– Сабор је имао пресуду о обнављању погледа на свијет у Украјинској православној цркви.
– За период ванредног стања, када су везе између епархија и црквеног управног центра компликоване или одсутне, Савјет сматра да је сврсисходно да се епархијским епископима да право да самостално одлучују о појединим питањима епархијског живота која спадају у надлежност Светог Синода или предстојатеља Украјинске православне цркве, па након нормализације прилика, обавјијесте надлежне.
– Недавно је за нашу Цркву посебно присутан нови пастирски изазов. Током три мјесеца рата, више од 6 милиона грађана Украјине било је принуђено да оде у иностранство. Углавном се ради о Украјинцима из јужних, источних и централних региона Украјине. Значајан дио њих је вјеран Украјинској православној цркви. Стога у Кијевску митрополију Украјинске православне цркве стижу апели из различитих земаља са захтјевима за отварање украјинских православних парохија. Очигледно је да ће се многи наши сународници вратити у домовину, али доста њих ће остати на сталном боравку у иностранству.
С тим у вези, Сабор изражава дубоко увјерење да Украјинска православна црква не може оставити своје вјернике без духовног старања, мора стати на њихову страну у њиховим искушењима и организовати црквене општине у расијању.
– Свјестан посебне одговорности пред Богом, Сабор изражава дубоко жаљење због недостатка јединства у украјинском православљу. Сабор постојање раскола доживљава као дубоку болну рану у црквеном тијелу. Посебно је жалосно да су недавне акције цариградског патријарха у Украјини, које су резултирале формирањем „Православне цркве Украјине“, само продубиле неспоразуме и довеле до физичког обрачуна. Али чак и у таквим кризним околностима, Сабор не губи наду у наставак дијалога. Да би се дијалог одржао, представници ПЦУ треба да:
– обуставе отимање цркава и присилно пререгистровање парохија Украјинске православне цркве;
– да схвате да је њихов канонски статус, како је то прецизирано у „Повељи Украјинске православне цркве“, у ствари неаутокефалан и знатно инфериоран у односу на слободе и могућности у спровођењу црквене дјелатности, које су предвиђене Повељом о управљању Украјинском православном црквом;
– да се ријеши питање каноничности јерархије ПЦУ, јер је за Украјинску православну цркву, као и за већину помјесних Православних цркава, сасвим очигледно да је за признавање каноничности јерархије ПЦУ неопходно вратити апостолско наслеђе својих епископа.
Сабор изражава дубоко увјерење да кључ успјеха дијалога треба да буде не само жеља за обнављањем црквеног јединства, већ и искрена жеља да се живот гради на основама хришћанске савјести и моралне чистоте.
– Сумирајући резултате обављеног рада, Сабор упућује молитву благодарности Милостивом Господу за могућност братског сабрања и изражава наду у прекид рата и помирење зараћених страна. По ријечима Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, нека буде „благодат, милост и мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и љубави“ (2 Јн. 1,3)
Извор: Етос
