Zbog insistiranja Rusije da se gas plaća u rubljama, Nemačka i Austrija upozorile su na nestašice gasa i pozvale na štednju energije. Vladimir Putin je u odvojenim telefonskim razgovorima obavestio nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanskog premijera Marija Dragija da se promena u plaćanju gasa u rubljama uvodi jer je Evropska unija zamrzla devizne rezerve Banke Rusije. Nemačka tvrdi da je Putin saglasan da evropski partneri nastave da plaćaju gas u evrima preko Gasprom banke, koja nije obuhvaćena sankcijama, i koja će ta plaćanja konvertovati u rublje. Na berzama blagi rast cene nafte, gasa i rublje.
Zbog bojazni da bi Rusija mogla da zavrne gasne slavine, zemlje Evropske unije pokreću preventivne krizne mere snabdevanja gasom. Brisel najavljuje podršku članicama u slučaju nestašica. Nemačka je aktivirala prvu od tri faze plana za vanredne situacije upravljanja zalihama.
„U situaciji smo da moram jasno da kažem da svaki ušteđeni kilovat-sat energije pomaže. Zato želim da spojim proglašenje „faze ranog upozorenja“ sa apelom kompanijama, ali i privatnim potrošačima da pomognu“, kaže Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke.
„Spremni smo za svaki scenario. Naravno, blisko ćemo sarađivati sa državama članicama kako bismo svi bili spremni za bilo koju situaciju“, kaže Frans Timermans, evropski komesar za klimatsku politiku.
Italija je u pripravnosti, ali čeka poteze „Gasproma“ – da li će menjati ugovor. Holandija poručuje da će krizne mere pokrenuti kada krenu prave nestašice. Za Bugarsku je plaćanje gasa u rubljama neprihvatrljivo. A Poljska ima ambiciozan plan.
„Uvešćemo potpuni embargo na ruski ugalj i nadam se da ćemo do aprila, najkasnije maja, potpuno obustaviti upotrebu ruskog uglja. Učinićemo sve da prestanemo da koristimo rusku naftu do kraja godine“, kaže Mateuš Motavjecki, predsednik Vlade Poljske.
Zvanična Moskva poručuje da neće zahtevati momentalnu naplatu u rubljama, i narednih dana očekuju dogovor o tome sa Evropskom unijom. Ali istovremeno, razrađuju mogućnost proširenja liste izvoznih proizvoda koji bi se plaćali u rubljama.
„Ima zemalja koje pokazuju interes za međusobne obračune u nacionalnim valutama. S obzirom na to da je prestiž dolara prilično poljuljan, prelazak na nacionalne valute je prirodan proces“, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
I Srbija, razrađuje mogućnosti sanbdevanja naftom ukoliko jadranski naftovod „JANAF“ 15. maja obustavi dotok u pančevčku Rafineriju, jer je većinski vlasnik NIS-a, ruski „Gasprom njeft“, obuhvaćen sankcijama. U Ministrstvu energetike kažu i da preduzimaju mere za sperečavnje mogućih poremećaja.
„Povećali smo zalihe sirove nafte i derivata. Čekamo da dobijemo potvrdu da će Jadranski naftovod nastaviti da funkcioniše normalno, što je najbolja opcija. A isto tako preduzeli smo mere kako snabdevanje srpskog tržišta derivatima ne bi bilo ugroženo“, kaže Raša Kojčić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike.
Posledice sankcija Rusiji i rata u Ukrajini već ugrožavaju rad energetskh i rudarskih kompanija.
Zbog sve skuplje struje, jedan austrijski snabdevač strujom prijavio je stečaj, a jedan kanadski rudnik zlata prodaje svu imovinu u Rusiji.
Izvor: RTS
