Уторак, 17 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Родно место Светог Петра код Галилејског језера, (ВИДЕО)

Журнал
Published: 19. септембар, 2022.
Share
SHARE

Археологија може донети чудесне резултате онима који се њоме баве. На пример, натпис пронађен на месту које истражује Галилејско море довео је археологе до тезе да су пронашли место рођења ни мање ни више него апостола Петра.

Галилејско језеро, (Фото: Times of Israel)

Према истраживачима који су ископавали локалитет Ел-Арај, натпис повезује цркву коју су тамо пронашли са црквом Исусових апостола, за коју се верује да је стајала у Бетаисди, родном месту браће Светог Петра и Светог Андреја.

То рибарско село се помиње у Јовановом јеванђељу, где се наводи да је ту рођен и Свети Филип заједно са двојицом поменутих апостола. Такође, према истом извору, у том селу десила су се два чуда, чија је локација – док се не потврде најновије тврдње – непозната.

У ископавањима је пронађена базилика за коју се верује да је из времена Византије, а откривени грчки натпис говори о „вођи и заповеднику небеских апостола“. Ова фраза се обично повезује са светим Петром, кога је, према јеванђељима, Исус изабрао за првог вођу своје цркве.

За тим који су предводили професори Мордехај Авијам и Стивен Нотли, ово је било довољно да закључи да су пронашли родно место светог Петра и његовог брата.

Није их поколебало ни то што референце којима су се руководили потичу из пет векова после Петровог рођења, јер кажу да је успостављена посебна веза између Петра и базилике, која је наводно била посвећена том апостолу. довољно јаки докази.

Наравно, широм света постоје цркве посвећене Светом Петру, али Ел-Арај је био најјачи „кандидат“ за место где је стајала древна Витсаида. Јован то место у Јеванђељу помиње као град, али по данашњим мерилима то је заправо мало село. Како су сва три апостола повезана са Витсајдом били рибари, то сужава територију на којој су живели на подручје око Галилејског мора и реке Јордан. Историчари се дуго споре око могуће локације митског села, Ел-Арај је само једна од три могуће локације.

Јасно је да би тражење куће у којој су рођени Петар и Андреј било као тражење игле у пласту сена, али је 724. године извесни бискуп по имену Вилибалд посетио Галилеју на свом ходочашћу и написао „и онда су отишли ​​у Витсаиду, дом Петра и Андреја, где се сада налази црква на месту њихове куће“. Нотли и Авијам верују да су пронашли управо ту цркву, посебно након открића натписа који се односи на Петра. Сада се истраживање наставља, нови циљ је тражење сличног натписа који би помињао Андреја.

Међутим, чак и ако се покаже да је локалитет заиста онај о коме пише Вилибалд, то не мора да значи да је то заиста место рођења двојице апостола. Познато је да је у средњем веку Европа била преплављена реликвијама које су се наводно повезивале са разним свецима, укључујући и самог Исуса, од којих је врло мало прошао било какву верификацију. Дакле, ако Вилибалд више од 600 година након Петрове смрти тврди да је црква саграђена на правом месту, то не мора да значи да је заиста тако. Уосталом, сама базилика је подигнута око 500. године, па су њени градитељи можда само нагађали да су тамо где су мислили да јесу.

С друге стране, чак и без (до сада) потврде локације Петровог родног места, ископавање је дало значајне налазе, па чињеница да се радило о изненађујуће великом насељу може да укаже на жељени траг. У сваком случају, археологија је прилично спора наука, па ће проћи неко време до коначних резултата истраживања. До тада ће ваљда решити још једну веома занимљиву загонетку. До сада су пронађени сви зидови цркве, који су у потпуности очувани до висине од једног метра. Међутим, ни на једном зиду нема врата.

Извор: ТПортал

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Бесмислена реторика њемачког министра о „наивности према Кини“
Next Article Да ли цјенкање води у нове изборе и повратак ДПС-а?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Атмосфера нереалних очекивања

Интересантан феномен је да на домаћим друштвеним мрежама још увек нисам прочитао ниједан коментар о…

By Журнал

Кецмановић у полуфиналу турнира у Мексику

Нашем тенисеру требало је сат и 26 минута игре да убедљиво савлада Брендона Накашиму који…

By Журнал

Година политичких и фудбалских првенстава у Европи и Америци

За 2024. годину се већ увелико говори да је "суперизборна" година. Разлог за то је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Књига „Сушћепан, црква, обичаји, вјеронаука“ народно богатство новског залеђа

By Журнал
КултураМозаикНасловна 1Политика

У Србији, Босни и Херцеговини проучавање српске историје законом је кажњиво

By Журнал
Култура

“Његошев дан” у Матици српској у Новом Саду

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 1

Реакција Матице српске у ЦГ поводом учесталих јавних напада на свештеника др Николу Маројевића

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?