За и против модерног фудбала вјечита је дилема. Утисак је да су играчи данас спремнији, више воде рачуна о свом тијелу, физички и тркачки су беспријекорни, али некад је било више мајстора с лоптом. Један од њих је и Роберт Просинечки.
Чувен је тај Робијев “дриблинг у мјесту”, мало ко је то могао осујетити, готово нико. А када таквог мајстора убаците у екипу играча сличног кова и када се њихови карактери уједине, добијете првака Европе. Црвена звезда је то успјела. Данас ће то тешко поћи некоме за руком, иако подручје бивше Југославије и сада даје сјајне играче. Опште је мишљење да је најбољи међу њима хрватски везиста Лука Модрић. Некада велики ас “црвено-бијелих” у интервјуу за “Глас Српске” направио је паралелу управо између Модрића и вјероватно најблиставијег експоната шампионске екипе свога времена, Дејана Савићевића.
– Тешко ми је причати. Лука је потпуно различит тип играча од Деје. Дејо није био везни који је разигравао екипу, он је рјешавао. То је велика разлика. У модерном фудбалу доминира Лукина интелигенција, коју мало играча има. Он препозна проблем и лако изађе из њега, даје ритам екипи. Зна кад треба убрзати, успорити. Зна шта треба урадити у правом тренутку. Дејо је могао не један на један, него један на пет, што код Луке нећеш видјети. Лука се показао као један од најбољих играча данашњице и траје с толико година колико има. Мало играча као он живи за фудбал и толико се одриче – истакао је Просинечки.
ГЛАС: Чак сте једном рекли да је Дејан Савићевић један од највећих генија с којима сте играли, а играли сте и са “зубом” Роналдом?
ПРОСИНЕЧКИ: Нема то везе што сам с Дејом добар, имаш неке играче с којима си се више или мање дружио и то је нормално. С њим сам стварно добар. Један специфичан лик и као човјек и као играч. Дејо је стварно био “меџик”. Нажалост није имао континуитет игара који смо ми сви жељели, али кад је био расположен врло тешко га је било чувати. Није безвезе геније. Кад му се играло онда је могао сам.
ГЛАС: Да ли мислите да је у Ваше вријеме било више мајстора с лоптом него данас?
ПРОСИНЕЧКИ: Можда је био и другачији фудбал, а вјероватно и друге ствари. Сад се игра доста физички, тактички, просто другачије, али на крају ми причамо само о мајсторима, њих гледамо… Могу ови и трчати и играти добро, али мајстори су у првом плану. Прије се мало другачије играло, можда и спорије, али било је више мајстора. Имали сте рецимо Југу, која је имала једну од најјачих лига у Европи, послије “петице” можда је била шеста по јачини на Старом континенту. До 28 године ниси могао отићи, била је концентрација квалитета, сад дјеца одлазе с 15, 16 година. Мислим да би се и ја и други играчи из мог периода прилагодили на данашњи фудбал. Игра се лоптом, то је то. Ко зна играти и ко је талентован играо би и данас, као и онда.
ГЛАС: Данас имамо много нових богатих клубова. Шта мислите да им недостаје да дођу до трофеја, рецимо Лиге шампиона?
ПРОСИНЕЧКИ: За успјех није довољно само имати квалитет. Има га и ПСЖ, па нема резултат. Неопходан је и тимски дух. Ми смо у Звезди сви били добри. Једна специфична генерација. Сви смо били побједници, од Југе, покојног Михе, Белодедића, који је већ знао како се пехар осваја, до Дарка који је све рјешавао, Деје, Бине… Добро смо се дружили, што је било битно. Никад се више неће десити да неко из “источног блока”, односно с Балкана то освоји. Толико је Запад отишао испред са финансијама. Друго, тешко можеш задржати таленте који рано одлазе. Може се ући у Лигу шампиона, можда и проћи прву фазу, али урадити нешто велико, то је резервисано за ове богате клубове.
ГЛАС: Остаје ли жал можда што нисте комплетирали трофеје у Звезди, односно остали да освојите и титулу првака свијета у Токију?
ПРОСИНЕЧКИ: Мени је било драго због момака. Види, емоције су једно, али отишао си у најбољи клуб на свијету. Може ти бити жао што то ниси одиграо, па онда отишао, али кад одеш у велики клуб онда само размишљаш о томе. Када се све то издешавало у Југи нисам толико размишљао о том Токију. Био сам фокусиран на Реал.
ГЛАС: Како стоје ствари по питању Вашег новог ангажмана? Колико сте близу или далеко Ариса о којем се прича?
ПРОСИНЕЧКИ: Ништа нисмо коначно договорили. Само сам био на разговору, а сад ћемо видјети шта ће се десити. Нема ништа конкретно још. Њихов актуелни тренер остаје до краја сезоне, Арис је у плеј-офу. Имају још девет утакмица и на то су фокусирани. Што се мене тиче, још волим радити тренерски посао. Празан сам ако не радим. Није лако наћи прави посао. Углавном се врте сви исти. Видјећемо шта ће бити у будућности. Може се десити тај Арис. Грчка лига је јака, ако се не деси наћи ћемо нешто. Није ствар у парама, али стварно то волим.
ГЛАС: Скоро сте били у посјети Портсмуту. Какви су утисци?
ПРОСИНЕЧКИ: Играо сам тамо годину дана и стварно имам лијепе успомене, сад су ме звали да дођем на утакмицу против Шефилда као гост. Био је и Пол Мерсон и још неки играчи који су тамо били љубимци публике. Пријало је. За годину дана играња тамо заслужио сам да будем у најбољих 11 играча клуба свих времена. Клуб је основан 1868. године, дакле имају огромну традицију.
ГЛАС: Енглески медији много су писали о Вашем пороку – цигаретама.
ПРОСИНЕЧКИ: Та прича је и почела у Портсмуту. Са мном је играо Питер Крауч, који и сад има свој шоу на телевизији. У питању је један занимљив лик који је то рекао у својој емисији. Уз хвалоспјеве о мени рекао је и да сам пушио и на полувремену. Тамо су о мени написали и неку књигу, питали су све играче о мени и тада је Крауч то рекао.
ГЛАС: Енглеске фудбалере бије глас да пуно пију.
ПРОСИНЕЧКИ: Они имају тај неки “тим спирит”, излазе заједно, друже се и ствара се фама да доста пију. Немам појма. Нисам се ја нешто пуно дружио с њима, тада сам био више уз породицу и код куће.
Звезда и Динамо
ГЛАС: Када би се састали Црвена звезда и Динамо за кога бисте навијали?
ПРОСИНЕЧКИ: Увијек сам искрен у животу. Мој покојни тата се вратио из Њемачке да би му син играо у Динаму. То је тако. Сплетом околности његов син није играо у Динаму, него је дошао у Црвену звезду. Најбоље да не играју Звезда и Динамо.
Извор: Дејан Кондић/glassrpske.com
