Зашто су неке болести чешће у одређеним деловима Европе, и зашто су Европљани са севера виши него јужњаци?
Међународни тим научника пронашао је одговор проучавајући ДНК древних зуба и костију. Гени који су штитили наше претке од животињских болести носе повећан ризик од мултипле склерозе (МС). За научнике, овакво откриће представља „вртоглав напредак“ у разумевању еволуције болести. Могло би да промени схватање узрочника МС-а, као и да помогне у даљем развоју лечења.
Зашто се истражује порекло мултипле склерозе?
На северозападу Европе – са Великом Британијом и Скандинавијом – бележи се дупло више случајева МС-а него на европском југу. Научници са Универзитета у Кембриџу, Копенхагену и Оксфорду провели су више од деценије проучавајући древне кости како би сазнали зашто. Мултипла склероза настаје тако што имуне ћелије почну да нападају мозак и кичмену мождину, што доводи до симптома као што су укоченост мишића и проблеми при ходању и говору. Научници су открили да су гени који повећавају ризик од МС-а ушли у северозападну Европу пре око 5.000 година масовним миграцијама сточарског народа Јамнаја.
Народ Јамнаја стигао је са западна Русије, Украјине и Казахстана, а миграције су их одвеле на Запад Европе, пише у једном од четири рада, објављених на ову тему у научном часопису Природа (Nature).
Налази су нас „све запрепастили“, рекао је доктор Вилијам Бари, аутор рада и стручњак за компјутерску анализу ДНК из древних остатака при Универзитету у Кембриџу. У то време, варијанте гена које су носили сточари представљале су предност, штитећи их од болести оваца и говеда. Међутим, са променом људског начина живота и исхране, ове варијанте гена добиле су другачију улогу. У данашње време они значе већи ризик од развоја одређених болести, као што је МС. Истраживачки пројекат је био огроман подухват – генетске информације су извучене из древних људских остатака пронађених у Европи и западној Азији и упоређене са генима стотина хиљада људи који данас живе у Великој Британији. У том процесу, банка ДНК узорака око 5.000 древних људи, која се чува у музејским збиркама, сада је на располагању научницима.
‘Кључ равнотеже‘
Професор Ларс Фугер, аутор рада и доктор за МС у болници Џон Радклиф у Оксфорду, каже да ово откриће помаже у „демистификацији“ болести. „Мултипла склероза није узрокован мутацијама – покрећу је немутирани гени, како би нас заштитили од патогена“, објашњава он. Вакцинација, антибиотици и виши стандарди хигијене потпуно су променили пејзаж болести – многе болести су искорењене, а људски век продужен. Истраживачи кажу да је имуни систем савремених људи подложнији аутоимуним болестима, попут МС, чија је учесталост у порасту. Лекови који се тренутно користе за лечење МС циљају имуни систем тела, али негативна страна је ризик од његовог сузбијања толико да се пацијенти боре да се боре против инфекција.
Када га лечимо, суочавамо се са еволуционим силама, каже професор Фугер. „Морамо да пронађемо кључ успостављања равнотеже у имунолошком систему“, оцењује. Тим сада планира да проучавањем ДНК покуша да докучи развој још неких болести. Њихово истраживање могло да донесе нова открића о пореклу аутизма, АДХД-а, биполарног поремећаја и депресије.
Други рад, такође објављен у часопису Природа, открио је још више трагова о нашој генетској прошлости – да би сточари Јамнаја такође могли бити одговорни за то што су северозападни Европљани виши од јужних Европљана. Док су северни Европљани су у већем генетском ризику да добију МС, јужни Европљани имају већу вероватноћу да развију биполарни поремећај. Источни Европљани имају већу вероватноћу да оболе од Алцхајмерове болести и дијабетеса типа 2. ДНК праисторијских људи, ловаца и сакупљача, повећава ризик од Алцхајмерове болести, док су гени древних ратара повезани са поремећајима расположења, објашњава истраживање. Такође је откривено да се способност људи да сваре млеко и друге млечне производе и преживе на исхрани богатој поврћем развила тек пре око 6.000 година. Пре тога су били месоједи. Истраживачи су до ових закључака дошли поредећи ДНК узорке хиљада древних скелета пронађених у Евроазији са ДНК узорцима савремених Европљана.
Филипа Роксби
Извор: ББЦ
