Значајан дио ректоровог обраћања био је посвећен и промишљању савременог образовања у условима убрзаног технолошког развоја и све шире примјене вјештачке интелигенције. Ректор је упозорио на опасност интелектуалне пасивизације и истакао потребу повратка цјеловитом образовном идеалу, заснованом на античкој Паидеији – образовању које обликује карактер, одговорност и грађанску врлину.
Циљ је јасан, да тај човјек постане „слободан грађанин, врли човјек способан да доприноси заједници, племенит у духу, моралу, и говору“.
Аристотеловски модел ректор види као могући одговор, у добу у ком вјештачка интелигенција преузима наша техничка знања и вјештине. „Машине могу знати много, али само човјек може знати шта је добро“, поручио је ректор Божовић, нагласивши да задатак Универзитета није само пренос информација, већ обликовање одговорних, слободних и зрелих појединаца.
“Ако створимо људе који мисле смирено, одлучују мудро и дјелују одговорно, онда Универзитет Црне Горе неће бити само институција образовања. Он ће бити Олимп нових вриједности — живи храм паидеие“.
У том контексту, посебна улога дата је друштвено-хуманистичким наукама, као и очувању живог академског дијалога између наставника и студената, укључујући и значај усменог испита као простора за развој критичког мишљења, зрелости и одговорности.
Ректор је истакао да Универзитет Црне Горе има снагу да одоли притисцима савременог доба и да истрајно чува достојанство науке и умјетности.
„Ове награде нијесу само признање за изузетне резултате, већ и потврда да Универзитет има снагу да одоли површности и притисцима времена и да истрајно чува достојанство науке и умјетности“, казао је Божовић.
Извор: УЦГ
