Пише: Реј Мекговерн
Превод: Журнал
Нећу овдје почињати уобичајеним оградама, да не би ко помислио како Доналда Трампа доживљавам као безгрешног свеца. Нити осјећам потребу да убјеђујем читаоце како нисам „у Путиновом џепу“. Као што доликује некоме ко анализира актуелна дешавања у свијету, говорићу ствари онакве какве јесу — без уљепшавања. А има тога што ваља повезати.
Још од самита на Аљасци постало је очигледно да су Трамп и руски предсједник Владимир Путин постигли општи договор у вези с Украјином, и да се сад тај договор разрађује пред очима свијета. Обојица врло добро знају да има много оних који би радо осујетили сваки покушај договора и приближавања.
Одлучили су да тај сукоб назову „Бајденовим ратом“, и да се потом понашају као да имају преча посла – прије свега, да поправе односе између САД и Русије.
Како је могуће да је толико посматрача пропустило да уочи важност ове кључне реченице из првог пасуса саопштења о састанку Путина и Виткофа од 6. августа – састанка који је, по свему судећи, покренуо ова охрабрујућа збивања?
„Поново је истакнуто да односи Русије и САД могу бити постављени на сасвим нове, обострано корисне основе – што би представљало оштар заокрет у односу на правац којим су се ти односи кретали посљедњих година.“ (Подвлачење је у оригиналу.)
(Да ми се не замјери што цепидлачим, али ваља знати: мало ко зна да је преводилац Кремља с руског на енглески направио грешку употребивши кондиционал could. Ријеч у руском оригиналу је знатно чвршћа – значи могу у индикативу, а не могли би у кондиционалу.) И управо то је – симптоматично.
Заједничка, надређена намјера да се поправе билатерални односи била је више него јасна – и на самиту у петак, и у понедјељак на „Маршу патуљака“, када је седам европских лидера дошло у Бијелу кућу како би пружили подршку Володимиру Зеленском (без намјере да увриједим вртне патуљке – нити оне из бајки).
На путу ка Аљасци
У авиону Air Force One, Трамп је рекао Брету Бајеру са Фокса: „Нећу бити задовољан ако ово не завршим са неком врстом прекида ватре.“ Путинов одговор био је кратак – њет.
Можда је Трамп мислио да ће у директном разговору успјети да увјери Путина и натјера га да промијени став. Али вјероватније је да је знао да му је тај потез унапријед осуђен на неуспјех – и да је једноставно хтио да касније „преговарачима кочничарима“ може рећи да је покушао све, па чак и посљедњи очајнички пас, али да није вриједјело.
Неколико сати касније, Трамп је на мрежи Truth Social написао:
„Сви су се сагласили да је најбољи начин да се оконча овај ужасни рат између Русије и Украјине директан мировни споразум – који би заиста завршио рат – а не обично примирје, које често и не потраје.“
The New York Times и други медији одмах су пренели како је Трамп „стао на Путинову страну“.
Мапе… и табеле
Док је Путин на самиту на Аљасци јасно изнио основне интересе Русије у вези с Украјином и поновио да није имао другог избора осим да покрене инвазију, готово је сигурно да је Трампу показао мапу с приказом „реда борбеног распореда“ – дакле, распоред снага на линији фронта и у резерви.
Могу с лакоћом замислити и да му је том приликом савјетовао да отпусти онога ко му је у јануару рекао да је „готово милион руских војника погинуло“ и да је руска економија на ивици колапса.
Јутрос је Трамп наговијестио и да Русији треба допустити да задржи територије које је окупирала у Украјини – што је до сада било потпуно неприхватљиво и за Зеленског и за већину европских лидера.
ТА мапа
„Украјински војници су били паклено храбри, јер се боре против далеко бројније и очигледно много моћније силе,“ рекао је Трамп о руској војсци… „И знате, није да су се Руси зауставили. Ако сте, а претпостављам да јесте, видјели мапу – знате да је велики дио територије већ узет, и та територија је узета.“
„Сад се прича о Донбасу. Али Донбас је, како знате, тренутно 79 одсто под контролом и у власништву Русије,“ додао је Трамп. „И они то схватају.“
Зеленски и седам патуљака
Патуљци су морали да се повуку тихо, низ главу. Да ли ће, најзад, рећи Зеленском да више не могу да поткријепе своју реторику оружјем и новцем који су обећали? Требаће времена, али на крају ће морати то да ураде.
Крај је близу.
Реј МекГоверн сарађује са Tell the Word, издавачким огранком екуменске Цркве Спаситеља у унутрашњем Вашингтону. Провео је 27 година као аналитичар ЦИА, укључујући и период када је предводио Одјељење за совјетску спољну политику и држао јутарње брифинге у оквиру Предсједниковог дневног извјештаја. Након пензионисања, био је један од оснивача групе Veteran Intelligence Professionals for Sanity (VIPS).
Извор: Consortium News
