Четвртак, 14 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 3СТАВ

Редукција Његоша

Журнал
Published: 6. август, 2022.
Share
SHARE

Маузолеј који заузима место капеле представља покушај свођења Његоша на један његов део – песнички. Његош у маузолеју је поштена социјалистичка интелигенција, без противречности, без величанствености, голи мрамор једнодимензионалног културног раденика, који је из неког разлога заслужио место у националном пантеону.

Споменик Његошу, (Фото: Аргументи)

Његош је личност од монументалног значаја за српску културу у целини. Као што савремена руска књижевност све дугује Пушкину, тако и романтичарска мисао Његоша обележава почетак суштине савремене српске књижевности. Опет, попут Пушкина, лик Његоша је толико грандиозан да је неопходан свим сукобљеним странама и свим епохама које су након његове смрти уследиле.

Његош је многолик. Његош наследни владика, Његош наследни кнез, Његош поета, Његош филозоф, Његош дипломата згрожен златном Венецијом од које тражи помоћ, Његош усхићен јединим западноевропским градом у Русији – Петербургом, Његош у наследном целибату, Његош мучно опијен женском лепотом, Његош романтичарски Србин, Његош пламти за уједињење Јужних Словена, Његош у скромној капели на нескромно узвишеном Ловћену, Његош у раскошном маузолеју људским рукама поравнатог врха Ловћена, Његош на зеленој новчаници од готово безвредних двадесет динара, Његош као споменик близанац у Подгорици (1956) и на београдском Платоу (1989), Његош као локални светац унутар граница Митрополије црногорско-приморске, Његош као трагикомични хашки оптуженик за геноцид (заједно са Кулином Баном).

Маузолеј који заузима место капеле представља покушај свођења Његоша на један његов део – песнички. Његош у маузолеју је поштена социјалистичка интелигенција, без противречности, без величанствености, голи мрамор једнодимензионалног културног раденика, који је из неког разлога заслужио место у националном пантеону.

Мештровићева скулптура Његоша у маузолеју, (Фото: Википедија)

Иста је судбина задесила Пушкина за време совјетског тоталитаризма и Руске империје. Пушкин несуђени Декабриста, млади Пушкин бунтовник, зрели Пушкин империјалиста, Пушкин велики пријатељ највећег пољског песника Адама Мицкјевича, Пушкин који оставља друга Мицкјевича јер не подржва пољски устанак за ослобођење од Руске империје, Пушкин Казанова, Пушкин одани муж, Пушкин бон виван и, напослетку, Пушкин загледан у спокојну вечност, након искапљене чаше ужитка.

Руска империја је разумљиво изабрала московски споменик Пушкину који гледа пут манастира. Готово скрушено погнута статуа Пушкина поручује да се каје за све грехе младости, која је прошла у рушењу самодржавља и женске чедности. Марксисти-лењинисти, апокалиптични тумачи неког другог њима несхваћеног Маркса, прво су срушили манастир, а онда споменик Пушкину преместили преко улице, где се уздизао звоник. Затим су започели серијску производњу пушкиноидских споменика и уздуж и попреко покрили све заузете територије своје црвене империје. Формула је била – један Пушкин на једног Лењина. Тиме је многострани Пушкин, ни крив ни дужан, постао једнострани инструмент совјетског империјализма.

Пошто човек није шведски сто да се из његовог живота окуси само оно што неком од нас или некој идеологији лично годи, Његош заслужује и маузолеј и капелу – скупа, оне представљају спој земаљских и небеских тражења највећег у нашој култури, а коинцидентално и свеукупност Црне Горе, откуда Његош расте.

Александар Ђокић

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Новоцрногорски лингво-унитаризам
Next Article Аријевска трагедија Ранка Кривокапића

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Алма Ферхат: Државно насиље у Израелу

Пише: Алма Ферхат Током две године рата у Гази Израелци су се бавили само таоцима…

By Журнал

Да ли је ,,Алиса у земљи чуда“ још увијек загонетка?

И након више од 150 године од објављивања класика дечје књижевности Луиса Керола – Алиса…

By Журнал

Eлис Бекташ: О грешкама, горчини и самоћи

Пише: Елис Бекташ Често се враћам Пекићевим дневничким записима који ме нагоне да размишљам о…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоСТАВ

Софтић: Пушти радове, нек су здраво дјеца

By Журнал
ПолитикаСТАВ

Далеко било

By Журнал
КултураСТАВ

Писарев: Приче о књигама посуте чаробним прахом

By Журнал
КултураНасловна 3

Петар I препоручује свог синовца Богу, руском цару и свему народу црногорскоме

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?