Равена је позната као важно историјско средиште у доба ране Византије (Равенски егзархат). У граду се налази неколико велелепних цркава из византијског раздобља, као најбољих примјера ране византијске умјетности у вријеме цара Јустинијана.
Равена је била наша, (мислим – нас, Византинаца)
Равена је позната као важно историјско средиште у доба ране Византије (Равенски егзархат). У граду се налази неколико велелепних цркава из византијског раздобља, као најбољих примјера ране византијске умјетности у вријеме цара Јустинијана.
Стога су ове цркве данас дио баштине Унеска.
Равену је, 540 године, запосјео византијски војсковођа Велизар и тиме основао Равенски егзархат, подручје Италије под влашћу Византије (Источног римског царства). После 568. године, када је већи део Италије пао под власт Лангобарда, улога Равене је опала, али је све до 751. године остала главни град византијске Италије.
Током 5. и 6. века, захваљујући богатству и важности града, подигнут је велики број раскошних цркава које су биле украшене мозаицима. Због пустоши коју је иконоборство оставило на Истоку, ови мозаици данас представљају највећу и најљепшу сачувану збирку из овог раздобља – рановизантијске умјетности.
Донко Ракочевић
Извор: Фејсбук
