Пише: Растко Јевтовић
Већ више од деценије се у севернобачком селу Орому, подједнако удаљеном од Суботице и Кањиже, настањеном мађарском популацијом, дешава вишедневни фестивал који својим програмским садржајима надилази све сличне догађаје у зони крајњег севера Србије.
Ево како организатори „Малом фестивала“ виде своју творевину:
Постоји једно дугачко село. На његовом крају је стара ветрењача која стреми ка небу. Има
пуно, пуно прашине, на њу се зној добро лепи. Има небо, има земља, и понекад се споје. Има
стрниште и има коња. Има плеса, босоногог, покиданих мајица. Овде кресту немају само
петлови. Има војвођанских каубоја. Има мишићавих градитеља и у боји пливајућих улепшаватеља.
Има стваралаца и кампова. Има боја и има лица, пуно је сунца и има панкера. Има малих и има
великих. Има великих загрљаја. Има овде свега, као код бабе у шпајзу. Постоји једна заједница,
а од ње се прави Malomfesztivál. Још увек. Нека буде.
Нишки професори: Стајемо у одбрану части Пете београдске гимназије
Дакле, ове године се од 7. до 9. августа дешавало тушта и тма музичких програма на пет бина око Ветрењаче. Али, осим тога у дневним терминима организовале су се радионице, разне врсте едукација, играоница којима се потенцирају стваралачка умећа учесника и посматрача, као и посебан вид заједништва. Приметно је мешање публике по свим категоријама: узрасним, полним, националним. Осим што има посетилаца из свих крајева Мађарске и околних земаља где су Мађари национална мањина, све је више српских посетилаца, али и људи из целог света. По речима Жофи Серде, једне од особа из организационог одбора фестивала брисање граница је мото овогодишњег фестивала и не мисли се само на територијалне, физичке границе, већ на границе унутар људи.
Поента је да људи, који овде дођу, прихвате идеју да су им сви овде пријатељи, браћа и сестре, те да могу да се обрате сваком непознатом лицу непосредно и без предрасуда.
Ибис Ћеримагић, која другу годину за редом, води на Фестивалу једну уметничку радионицу, каже да је овде привлачи управо тај слободарски дух заједништва.
Немања КОЈОТ, фронтмен „Eyesburn-а“, бенда који је у двосатном наступу друге фестивалске вечери донео добру забаву публици на „Битанг бини“, рекао је:
-Свиђа ми се ова непретенциозна домаћа атмосфера овде и што су људи сасвим опуштени, тако да на “Малом фестивалу” нисам наступио први пут, већ сам долазио овде као соло музичар.
А Вељко Милинковић, гитариста и, уз Алексу Недића (басисту), вокални солиста у групи „Визељ“, која је „купила публику“ својим беспоштедним наступом на „Битанг бини“, изјавио је:
-Одушевљени смо што у овако малом месту може да се деси овако лепа манифестација. Публика је овде фино заинтересована за разне неке правце који могу да се чују у живим свиркама.
А Јелисавета Тодоров, бубњарка „Визеља“ је додала:
-Некад публику освојимо брже, чим изађемо на бину, некада спорије, овде је требало дуже, али су нас лепо прихватили.
На то се надовезала Маријана, девојка из публике која је свирку „Визеља“ оценила једном речју:
СУПЕР!
Осим „Eyesburn-а“ и „Визеља“ „Битанг бину“ су у три вечери покривали бендови: „Kultur shock“ из Сијетла, „Naxatras“ из Грчке, „Skier@Yeti“, те два мађарска састава-„Неозбиљни песимисти“ и „Duckshell“.
На „Багрењак бини“ су се смењивали бендови различитих жанровских опредељања. И ту је била највећа концентрација публике, можда што је простор за њу био скучен и омеђен са свих страна.
Тврђи звук су донели бендови „Невен“ и „Vodka for Kids“ из Мађарске, као и младе наде панк музике „ Двострука мембрана“. Кроз ониричне просторе душе су нас повели „ Ana Never “, „ Wooden ambualnce “, „Митско биће“, „ Álompolgárok “. За психоделију и пост рок су се побринули: „ Sjaj @I “, „ Beryloom and the Doom “ и „ Lucy Dreamin’ “, а за електронски звук –„Yusyus “, „Цацек“ из Русије и „Каликамо“ из Хрватске.
На „Етнокамп бини“ је, као и прошлих година, добра посета, а наступали су:
домаћи млади фолк оркестар „ Kamrás i Duhaj “, мађарски бенд „ Góbé “, затим чувена „Magyar Banda”, која је на свом репертоару имала мађарске сватовске песме, затим Alexander Mihaylov@ His Patardia из Бугарске који у својој музици спајају world music и народну музику, а „ Szélműves “ су на плес изазвали чак и оне који су били уморни. Посебну пажњу су привукли ромски састави-“ Kanizsa Scillagai” из Мађарске, “Luma Dui” из Суботице, те “Nakedband Belgrade @ Monika Lakatos Trio”. Захваљујући овим бендовима осмог августа је на Фестивалу обележен Међународни дан ромске песме, међународне манифестације која повезује шеснаест локација у седам земаља, славећи разноликост и живу традицију ромске музике.
На две преостале бине- „Базен“ и „No chill“, које су грувале дуго, потоња чак до јутарњих сати, могли су се чути разни жанрови: латин, реге, техно, хип‑хоп и драм’н’бас. Што се тиче извођача добили су своје време пред одабраном публиком и под звезданим небом: са мађарске сцене истакнута имена као што су Cheeky,” Bellegance & Fraser i Jäger”, затим миљеник фестивалске заједнице – Shekimon, звезда београдског ноћног живота – Chorbika, електронски двојац без граница- “mnbv &Secret Guset” који пуни клубове од Азије, те за љубитеље драм’н’бас су руски „Primy i Quaatur “, као и и представници новосадске андергроунд сцене „ Papachek, b2b DJ200, b2b N037.“
Нишки професори: Стајемо у одбрану части Пете београдске гимназије
Треба истаћи да су волонтери са свих крајева Европе и света пристигли у ову „панонску чаролију“ још у последњој седмици јула и да ће остати неколико дана након завршетка фестивала и њима свакако треба одати признање. Били су, као и учесници, а и немали број гостију, смештени у шаторима јер се камп развукао на два места унутар фестивалског простора.
На десетак штандова су сви могли снабдевати храном и пићем.
У северном кутку је био смештен традиционални базар.
Један део фестивалског простора је одвојен за логорску ватру.
За безбедност свих учесника, посетилаца и програма били су задужени разни редари, приватно обезбеђење, представници милиције, а за медицинску негу запослени у Дому здравља из Кањиже.
Оно што је било приметно да је, за разлику од прошлогодишњег мора кукуруза, које је оивичавало фестивалски рејон, сада то била чистина, односно „гола поља“ са равничарским видиком и то је воља становника домаћег Орома. Мој прошлогодишњи извештај је имао назив -„Вудсток у кукурузишту“, а сада би само први део тог назива могао да остане. „Малом фестивал“ је оправдао и надишао очекивања посетилаца. Пожелимо екипи која га организује да остане у истом жару и надаље, те да се ми, који живимо у Панонији и око ње, окупљамо у Орому и напајамо енергијом која врви око Млина августовских дана, као пчеле око латица.
9.10. на путу из Суботице ка Београду
