Piše: Rastko Jevtović
Već više od decenije se u severnobačkom selu Oromu, podjednako udaljenom od Subotice i Kanjiže, nastanjenom mađarskom populacijom, dešava višednevni festival koji svojim programskim sadržajima nadilazi sve slične događaje u zoni krajnjeg severa Srbije.
Evo kako organizatori „Malom festivala“ vide svoju tvorevinu:
Postoji jedno dugačko selo. Na njegovom kraju je stara vetrenjača koja stremi ka nebu. Ima
puno, puno prašine, na nju se znoj dobro lepi. Ima nebo, ima zemlja, i ponekad se spoje. Ima
strnište i ima konja. Ima plesa, bosonogog, pokidanih majica. Ovde krestu nemaju samo
petlovi. Ima vojvođanskih kauboja. Ima mišićavih graditelja i u boji plivajućih ulepšavatelja.
Ima stvaralaca i kampova. Ima boja i ima lica, puno je sunca i ima pankera. Ima malih i ima
velikih. Ima velikih zagrljaja. Ima ovde svega, kao kod babe u špajzu. Postoji jedna zajednica,
a od nje se pravi Malomfesztivál. Još uvek. Neka bude.
Niški profesori: Stajemo u odbranu časti Pete beogradske gimnazije
Dakle, ove godine se od 7. do 9. avgusta dešavalo tušta i tma muzičkih programa na pet bina oko Vetrenjače. Ali, osim toga u dnevnim terminima organizovale su se radionice, razne vrste edukacija, igraonica kojima se potenciraju stvaralačka umeća učesnika i posmatrača, kao i poseban vid zajedništva. Primetno je mešanje publike po svim kategorijama: uzrasnim, polnim, nacionalnim. Osim što ima posetilaca iz svih krajeva Mađarske i okolnih zemalja gde su Mađari nacionalna manjina, sve je više srpskih posetilaca, ali i ljudi iz celog sveta. Po rečima Žofi Serde, jedne od osoba iz organizacionog odbora festivala brisanje granica je moto ovogodišnjeg festivala i ne misli se samo na teritorijalne, fizičke granice, već na granice unutar ljudi.
Poenta je da ljudi, koji ovde dođu, prihvate ideju da su im svi ovde prijatelji, braća i sestre, te da mogu da se obrate svakom nepoznatom licu neposredno i bez predrasuda.
Ibis Ćerimagić, koja drugu godinu za redom, vodi na Festivalu jednu umetničku radionicu, kaže da je ovde privlači upravo taj slobodarski duh zajedništva.
Nemanja KOJOT, frontmen „Eyesburn-a“, benda koji je u dvosatnom nastupu druge festivalske večeri doneo dobru zabavu publici na „Bitang bini“, rekao je:
-Sviđa mi se ova nepretenciozna domaća atmosfera ovde i što su ljudi sasvim opušteni, tako da na “Malom festivalu” nisam nastupio prvi put, već sam dolazio ovde kao solo muzičar.
A Veljko Milinković, gitarista i, uz Aleksu Nedića (basistu), vokalni solista u grupi „Vizelj“, koja je „kupila publiku“ svojim bespoštednim nastupom na „Bitang bini“, izjavio je:
-Oduševljeni smo što u ovako malom mestu može da se desi ovako lepa manifestacija. Publika je ovde fino zainteresovana za razne neke pravce koji mogu da se čuju u živim svirkama.
A Jelisaveta Todorov, bubnjarka „Vizelja“ je dodala:
-Nekad publiku osvojimo brže, čim izađemo na binu, nekada sporije, ovde je trebalo duže, ali su nas lepo prihvatili.
Na to se nadovezala Marijana, devojka iz publike koja je svirku „Vizelja“ ocenila jednom rečju:
SUPER!
Osim „Eyesburn-a“ i „Vizelja“ „Bitang binu“ su u tri večeri pokrivali bendovi: „Kultur shock“ iz Sijetla, „Naxatras“ iz Grčke, „Skier@Yeti“, te dva mađarska sastava-„Neozbiljni pesimisti“ i „Duckshell“.
Na „Bagrenjak bini“ su se smenjivali bendovi različitih žanrovskih opredeljanja. I tu je bila najveća koncentracija publike, možda što je prostor za nju bio skučen i omeđen sa svih strana.
Tvrđi zvuk su doneli bendovi „Neven“ i „Vodka for Kids“ iz Mađarske, kao i mlade nade pank muzike „ Dvostruka membrana“. Kroz onirične prostore duše su nas poveli „ Ana Never “, „ Wooden ambualnce “, „Mitsko biće“, „ Álompolgárok “. Za psihodeliju i post rok su se pobrinuli: „ Sjaj @I “, „ Beryloom and the Doom “ i „ Lucy Dreamin’ “, a za elektronski zvuk –„Yusyus “, „Cacek“ iz Rusije i „Kalikamo“ iz Hrvatske.
Na „Etnokamp bini“ je, kao i prošlih godina, dobra poseta, a nastupali su:
domaći mladi folk orkestar „ Kamrás i Duhaj “, mađarski bend „ Góbé “, zatim čuvena „Magyar Banda”, koja je na svom repertoaru imala mađarske svatovske pesme, zatim Alexander Mihaylov@ His Patardia iz Bugarske koji u svojoj muzici spajaju world music i narodnu muziku, a „ Szélműves “ su na ples izazvali čak i one koji su bili umorni. Posebnu pažnju su privukli romski sastavi-“ Kanizsa Scillagai” iz Mađarske, “Luma Dui” iz Subotice, te “Nakedband Belgrade @ Monika Lakatos Trio”. Zahvaljujući ovim bendovima osmog avgusta je na Festivalu obeležen Međunarodni dan romske pesme, međunarodne manifestacije koja povezuje šesnaest lokacija u sedam zemalja, slaveći raznolikost i živu tradiciju romske muzike.
Na dve preostale bine- „Bazen“ i „No chill“, koje su gruvale dugo, potonja čak do jutarnjih sati, mogli su se čuti razni žanrovi: latin, rege, tehno, hip‑hop i dram’n’bas. Što se tiče izvođača dobili su svoje vreme pred odabranom publikom i pod zvezdanim nebom: sa mađarske scene istaknuta imena kao što su Cheeky,” Bellegance & Fraser i Jäger”, zatim miljenik festivalske zajednice – Shekimon, zvezda beogradskog noćnog života – Chorbika, elektronski dvojac bez granica- “mnbv &Secret Guset” koji puni klubove od Azije, te za ljubitelje dram’n’bas su ruski „Primy i Quaatur “, kao i i predstavnici novosadske anderground scene „ Papachek, b2b DJ200, b2b N037.“
Niški profesori: Stajemo u odbranu časti Pete beogradske gimnazije
Treba istaći da su volonteri sa svih krajeva Evrope i sveta pristigli u ovu „panonsku čaroliju“ još u poslednjoj sedmici jula i da će ostati nekoliko dana nakon završetka festivala i njima svakako treba odati priznanje. Bili su, kao i učesnici, a i nemali broj gostiju, smešteni u šatorima jer se kamp razvukao na dva mesta unutar festivalskog prostora.
Na desetak štandova su svi mogli snabdevati hranom i pićem.
U severnom kutku je bio smešten tradicionalni bazar.
Jedan deo festivalskog prostora je odvojen za logorsku vatru.
Za bezbednost svih učesnika, posetilaca i programa bili su zaduženi razni redari, privatno obezbeđenje, predstavnici milicije, a za medicinsku negu zaposleni u Domu zdravlja iz Kanjiže.
Ono što je bilo primetno da je, za razliku od prošlogodišnjeg mora kukuruza, koje je oivičavalo festivalski rejon, sada to bila čistina, odnosno „gola polja“ sa ravničarskim vidikom i to je volja stanovnika domaćeg Oroma. Moj prošlogodišnji izveštaj je imao naziv -„Vudstok u kukuruzištu“, a sada bi samo prvi deo tog naziva mogao da ostane. „Malom festival“ je opravdao i nadišao očekivanja posetilaca. Poželimo ekipi koja ga organizuje da ostane u istom žaru i nadalje, te da se mi, koji živimo u Panoniji i oko nje, okupljamo u Oromu i napajamo energijom koja vrvi oko Mlina avgustovskih dana, kao pčele oko latica.
9.10. na putu iz Subotice ka Beogradu
