Пише: Ранко Рајковић
Разгледнице се шаљу без куверте. Њихов садржај је доступан свачијем оку. Углавном су везане за путовања. Не садрже много ријечи. Уобичајено је да на предњој страни буде колор фотографија мјеста из ког разгледницу убацујемо у поштанско сандуче. Уз фотографију је често исписан поздрав из тог и тог мјеста тако да је разгледници довољан и потпис пошиљаоца на њеном наличју. Разгледнице су идеална форма комуникације за симпатичне туристе који своје доживљаје стављају испред ријечи. Сликом саопштавају блиским особама гдје се налазе.
У “Шали” првом објављеном роману Милана Кундера радња, ликови, заплет почињу од једне обичне разгледнице. Због разгледнице која је узбунила дежурне идеолошке страже главни јунак романа “Шала“ доживјеће свакојаке непријатности. Избациће га из партије и са факултета.
Ових врелих љетњих дана сличну ситуацију у Црној Гори изазвала је једна обична разгледница, боље рећи писмо-разгледница из Херцег Новог. Било је отвореног типа али са замијењеним адресама. Дјеловало је збуњујуће. Умјесто да пише “Поздрав из Херцег Новог” на разгледници је писало “Поздрав из Београда” без обзира што се догађај о коме је разгледница требало да посвједочи дешавао у Херцег Новом. Разгледница је била инверзна. По њој се није дало закључити ни одакле се шаље, ни ко је потписује, ни коме је упућена. Осим тога разгледница је била преопширна. У њој је доминирао језик политике, предизборна платформа и дух агитације усмјерен на предстојеће изборе у Србији.
Неко је закључио да за вријеме љетњег одмора публика у Херцег Новом и није баш много заинтересована да јој се читају политичке поруке од којих је већина њих побјегла тражећи спас на мору. Публика У Херцег Новом је дошла да види филмове. Жељела је да доживи нешто освежавајуће. Очекивала је ријечи попут оних из рекламе за Швепс. Међутим умјесто “Карактера који освјежава” публици је била припремљена Разгледница која смара.
Слично као у Кундерином роману и Херцегновска разгледница је доспјела до руку цензора. У покушају да спријече слање разгледнице цензори филмског фестивала у Херцег Новом су постигли супротан ефекат. Инверзна разгледница се раширила испод руке као што се некада по земљама Источног блока ширио самиздат. Непослато писмо-разгледница је много снажније одјекнуло него да су цензори одобрили његово јавно читање на Канли кули изграђеној у 16. вијеку.
Настала је збрка попут оне у Кундерином роману. Неотпремљена разгледница је на сцену извела политичке странке и њихова саопштења. Писац инверзне разгледнице експресно се вратио у мјесто одакле је унапријед већ послао поздраве публици на Канли кули у Херцег-Новом.
Из перспективе времена у ком сам читао “Шалу” и нагомиланих антирежимских осјећања која су ме тада обузимала могу рећи да је “Шала” за мене понајбољи роман Милана Кундере упркос томе што се читалачкој публици упорно препоручују његова дјела као Смешне љубави, Опроштајни валцер, Неподношљива лакоћа постојања, Књига смеха и заборава итд.
Разгледница у Кундерином роману “Шала” има свега три реченице. Оне гласе: “Оптимизам је опијум за човјечанство! Здрав дух смрди на глупост! Живио Троцки!“
Прекрижимо Троцког. Одавно је мртав. Његово име никога више не може да изиритира. Остаје нам да размислимо о прве двије реченице са разгледнице.
Милан Кундера је желио да се на ироничан начин поигра са Карлом Марксом па је умјесто ријечи “религија” у Марксову познату мисао убацио ријеч “оптимизам”. У данашњем жаргону “оптимизам” се једначи са “обећањима”. Испада да је – Оптимизам односно обећање опијум за народ.
Актуелизујући ту реченицу данас би на исти начин могли рећи да је “Пут у свијетлу будућност опијум за народ”.
Ништа обавезујуће па чак ни оптимизам не може се сматрати апсолутно афирмативним. Другим ријечима оно што се подразумијева као обавеза увијек са собом носи догму која опија. На исти начин може се приговорити да ниједан пут у развоју друштва није једини пут.
Веома често употребљавамо синтагму “Здрав дух” која припада другој реченици Кундерине разгледнице. Штошта од онога што се представљало као “Здрав дух” завршило је као глупост. И не само као обична глупост већ још горе, као трагична глупост.
Сјетите се само распада Југославије. Сјетите се понизности старих и новостворених малих Европских држава. Сјетите се како покорно ћуте пред глупостима Бриселских бирократа. Погледајте како државе чланице ЕУ подмећу ногу и загорчавају приступни пут оним државама с којим су до скора биле у”братском” савезу а с којима би се већ од сјутра могле наћи у новој заједници.
Ранко Рајковић: Како санирати штету нанијету обали Бококоторског залива у Баошићима
Свјесни смо да друштво и индивидуалац не дијеле исте погледе на стварност. Друштво се подвргава општеприхваћеним правилима а појединац личном ставу.
Надајмо се да писца инверзне разгледнице из Херцег Новог због његовог личног става неће избацити са факултета. Што се партије тиче за то се не треба сјекирати. Мање више свако кога су избацили из партије формирао је своју партију.
Изузетан глумац и професионалац Драган Мићановић који је публици на Канли Кули требао да као уводно фестивалско слово прочита писмо-разгледницу „Поздрав из Херцег Новог” или “ Поздрав из Београда“ често је играо у Шекспировим драмама. За улогу Порције у Шекспировом „Млетачком трговцу“ добио је велике глумачке награде „Раша Плаовић“ и „Милош Жутић“. Из Шекспировог лика Порције могло се много тога на.
Порција у случају Херцег Новог није изабрала ни право мјесто а ни начин да демонстрира снагу свог карактера, правдољубивости, прагматичности.
Не заборавимо ни на публику. И она има своја права. У најкраћем публика заслужује поштовање да је у току тих пар сати које је посветила свечаном отварању филмског фестивала и гледању премијере филма не гњаве сувишном и донекле досадном причом о неправди и протестима против ње. Цијели наш регион ври у протестима против неправди.
Љето је годишње доба које се с радошћу дочекује. Љетње одморе не треба оптерећивати ни говорима о политици али ни цензурисањем таквих говора. Публика зна што је за њу добро а што лоше боље и од аналитичара јавне сцене и од њихових цензора. Публика у Херцег Новом је тражила ужитак у љепоти умјетничких остварења. На такав догађај није требала да падне ничија сјенка.
