Субота, 29 нов 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 1СТАВ

Рајковић: Зашто не желимо заједницу

Журнал
Published: 8. јануар, 2023.
Share
Рајковић Ранко, (Фото: Фејсбук)
SHARE

Послије толико слављеничких година, грљења и мажења са државом предстоји нам одмор. Одмор нам савјетује нико други до међународна заједница. Међународна заједница децидно од нас тражи да се одморимо од државности и посветимо суштини државе и заједништву. Ми тај савјет игноришемо. Не желимо да постанемо заједница

Ранко Рајковић (Фото: Фејсбук)

Имамо празника породичних, вјерских, државних, личних. Честитамо једни другима Божиће и Ускрсе православне и каталочке, Рамазане Бајрамске и Курбанске, славе породичне, рођендане у свим генрацијама, јубилеје разне и штошта другог у годишњем календару. Те куртоазности нас не учињеше функционалном заједницом. Не само да нијесмо посвећени циљевима које у начелу све религије промовишу, већ смо допустили владајућој политици да нас пропагирањем државе искључиво кроз партију што више и што дубље подијели.

2006. године завијорила нам се застава на Ист Риверу. Уједињене Нације су свом списку придружиле још једну државу. Нашу државу. За 16 година својој држави нијесмо успјели прибавити суштинска обиљежја. Ништа нијесмо урадили да постанемо заједница у државним границама и будемо подређени законима истим за све. Напротив. Вријеме нам је протекло у борби да не постанемо заједница. Умјесто да се посвети заједничким циљевима и интересима народа владајућа структура му је наметнула игру патриота и издајника. Владајући су се мазили са државношћу, славили је, пјевали јој, пријетећи онима који су препознали преваре и надрасли њихове мелодрамске баналности и играрије.

Државе су се рађале из устанака, револуција, деколонизација… Наша држава се родила из гласачких листића. Умјесто да заборави на реферндумске гласачке листиће “предсједник свих грађана Црне Горе” 16 година их упорно користи као ресурс за опстанак на власти. Примарни циљ му је развијање мржњи и продубљивање подјела. На тим основама се не гради држава.

Његови подржаваоци то не схватају. Држави задобијеној на гласачким листићима најкорисније је да се фаме гласачких листића што прије ослободи и пуном снагом посвети учвршћивању и унапређењу заједнице.

Референдум 2006, (Фото: Euronews)

Нажалост у стањима политичких еуфорија, хистерија и конфузија које су се смењивале током претходних 16 година први човјек државе и партије и његови сарадници без престанка су се позивали на гласачке листиће називајући пола становништва Црне Горе издајницима. Није их било брига ни за институције, ни за стручност и професионалност у њима, ни за различито мишљење као људску потребу, ни за народ који је очекивао да се од датума државности крене корак напријед.

Тај корак нијесмо направили. Зашлајфовали смо на датуму, на застави, грбу, химни и патетичним ријечима којима смо исказивали одушевљење својом државношћу. Државност смо подизали увис у свакој прилици као да у рукама држимо трофеј освојен на неком такмичењу за које интимно знамо да још није ни почело. Окретали смо се у мјесту очекујући аплаузе и шампањац. Шкрипа, дим и потрошња гума није јењавала ни када су се трибине испразниле. Није нас бринуло што је циљ бивао све даљи и даљи а ми све више и више укопани у мјесту.

На крају нашу позицију је уочио и страни фактор. Западни партнери су увдијели да нам је највећи проблем у томе што држава Црна Гора није постала функционална заједница нити показује намјеру да крене ка томе циљу.

Послије толико слављеничких година, грљења и мажења са државом предстоји нам одмор. Одмор нам савјетује нико други до међународна заједница. Међународна заједница децидно од нас тражи да се одморимо од државности и посветимо суштини државе и заједништву. Ми тај савјет игноришемо. Не желимо да постанемо заједница.

Ранко Рајковић

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Шта је данас Црној Гори, Црногорцима и Србима, Мојковачка битка?
Next Article Бродски: Звезда Рождества

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кореспонденција: Херман Хесе и Луис Ринсер

Године 1946, писац Херман Хесе, који је живео у Швајцарској од 1919. и који је…

By Журнал

Kатар 2022: Фудбалска арабеска

„Но, тек је почело“ – Овом реченицом завршио сам јучерашњи текст у ком сам безмало…

By Журнал

Придњестровски гамбит

априла текуће године, четири дана након званичног почетка нове офанзиве руске армије на истоку Украјине,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.


Пратите посљедње новости путем Ваше имејл адресе!

Можда Вам се свиди

Насловна 1СТАВ

Салдо

By Журнал
МозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Цртица о десници (и Ђорђи Мелони)

By Журнал
Насловна 3СТАВ

Ђукић: Црне дирке и бијели блуз

By Журнал
МозаикНасловна 5СТАВ

Систем – ко је крив?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?