То што смо рођени на одређеном простору не обавезује нас само да се за тај простор боримо против свих који покушавају да ногом на њега насилно ступе. Нужно је да се за тај простор боримо тако што ћемо га учинити бољим, здравијим, хуманијим, праведнијим мјестом за живот и наш и наших потомака и оних које дочекујемо и примамо као дио свог простора.
Пише: РАНКО РАЈКОВИЋ
Те двије удружене борбе чине нас патриотима. Запитајмо се на што су наше патриотске радње усмјерене?
Углавном на прошлост и опште историјске епизоде ратова, преврата, страдања. Већина оних који себе сматрају патриотама веома мало се посвећују стварном, текућем животу. Свједочимо да су на актуелне друштвене проблеме и неправде неки патриоти апсолутно неосјетљиви, као да нијесу одавде, као да не живе у овом времену.
Тачно је да држава као постојбина, држава као домовина, држава као традиција, држава као завичај представља коријен патриотизма али је исто тако тачно да у самој држави увијек леже коријени тешких проблема и неправди које нам оптерећују друштво. Kако у позадини пројектованог патриотизма тако и у позадини наших многобројних проблема и неправди стоји нејака, неуређена, изманипулисана, да не кажем криминогена држава. Наивно је и дјетињасто када се патриотски мотиви и дјелања посвећујују некој пројектованој, историјски измаштаној држави, а не оној стварној држави у којој се живи. Погубно је када патриотизам жмури пред очигледним проблемима и неправдама у друштву.
Свако од нас најчешће говори о проблемима и неправдама које су баш њега задесиле. Мало је оних које боле проблеми и неправде нанијете другима. Очигледне и у дугом континуитету присутне друштвене неправде слабе љубав појединца према држави. У Црној Гори истински патриотизам је пригушен пројектованим патриотизмом који је постао плодно тле за несметано бујање неправди. Стварне, живуће друштвене неправедости, негативности и изопачености релативизоване су и потиснуте причама у корист ретуширања изблијеђелих историјских слика. Замагљена дешавања из давне историје које фаворизује пројектовани патриотизам не доносе корист друштву нити развијају суштински патриотизам. Напротив. Гуше га.
Пројектовани патриотизам се не дотиче реалног времена. Не остварује се у нашим животима већ у изанђалим концептима историје. Пројектовани патриотизам не производи оданост држави, не зближава нас као држављане, не инспирише нас да државу учинимо бољом, да је унаприједимо према идеалу уређених држава. Такав патриотизам не доприноси ни јединству, ни повјерењу, ни љубави грађана према држави. Напротив. Свађа нас и разједињује у борби за боље друштво.
Пројектовани патриотизам проистиче из историјских „сјећања” и магли које се над Црном Гором не разилазе више од сто година. Јасно је да оно што се пројектује из маглуштина прошлости дерогира и одбацује оно што су реалне и насушне потребе оштровиде садашњости.
Уколико би одлучили да се одмакнемо од опасне опчињености историјом, да изађемо на видјело свакидашњости и да своје душе испунимо правим патриотизмом најлакше би то могли учинити отворено разговарајући о ономе што смо доживјели и виђели у стварним, сопственим животима последњих деценија у својој држави. Те ствари нам се сада веома јасно приказују. О њима сазнајемо сваког дана све више и више из новина, са телевизије, из судских истрага и записника. Погледајте само све те афере, пљачке државе, спреге организованог криминала и судства, убистава за чије је нерешавање била задужена полиција и државни правосудни апарат. Осврнимо се око себе и виђећемо још много, много којечега трулога.
У свој тој декаденцији довољно је подсјетити се носиоца темељних државних функција који су данас у затвору. Присјетите се предсједника Врховног суда, предсједника Привредног суда, Врховног државног тужиоца, главних инспектора за борбу против криминала и иних посланика, министара, директора, управника који су били задужени да представљају и штите државу а данас је највећем интересу правне државе да управо њих похапси јер је патриотизам реализован, односно примијењен у пракси. Само се подсјетите имена високих државних званичника и њихових дјела и ви ћете обавити своју патриотску дужност. Реализоваћете свој патриотизам.
Уколико вам је уопште стало до искрености, до развијања и његовања патриотских осјећања размишљајте и бавите се животом државе у реалном времену. Историју препустите смиренијим временима и разборитијем потомству. Вријеме ће прикупити више градива за државну и националну историју на исти начин као што вријеме ради у корист археологије. Што извори буду старији биће нам занимљивији. Сагледаћемо их са мање пристрасности и више суштинског патриотизма.
