Рајковић: О Црна Горо, чујеш ли нас?

Колико је година потребно Црној Гори да отвори очи. Ово што јој се сада дешава најављено је прије 7 година не само као упозорење већ и као позив за отрежњење. Тај позив вреди поновити да га чују инфамичне личности ДПСа од.Ђукановића до оних његових слугу који се усуђују појавити на јавној сцени као што то ових дана раде Живковић Паповић, Ераковић, Богдановић и остали.

 Фанови великог вође и Црне Горе у ланцима, иако су изборни губитници још увијек су оспособљени и подржанИ да роваре оо Црној Вори надајући се неком новом политичком животу кроз владу која би их прихватила. Има ли такве владе?

Освијешчена Црна Гора снебљиво гледа и слуша ДПСовце чудећи се што су све спремни урадити да врате на власт до ногу потученог им Шефа.
О Црна Горо мученице како ћеш разумјети дубину њиховог полтронства, страха, дупељупства, лоповлука неморала бандитизма безобразлука с којим ти се сада обраћају, моле, завијају..не знајући да су поодавно презрени. Година њиховог презрења 2017. година а могла је с пуно оправданих разлога стићи и раније. Подсјетимо се 2017. године, године презрења ДПС-с…

Преносимо текст из ДАН-а

Шта се де­ша­ва с на­шим за­ко­ни­ма, шта се де­ша­ва с пре­кр­ши­о­ци­ма за­ко­на, шта се де­ша­ва с ка­зна­ма? У прав­ној др­жа­ви и сре­ђе­ном дру­штву за­ко­не, зло­чи­не и ка­зне по­ве­зу­ју еле­мен­ти кри­вич­ног дје­ла. У цр­но­гор­ској сва­ко­дне­ви­ци за­ко­не, зло­чи­не и ка­зне по­ве­зу­је од­нос пре­ма вла­да­ју­ћем ДПС-у и мо­де­ли­ма по ко­ји­ма та пар­ти­ја фа­бри­ку­је сво­је „по­бје­де“ на из­бо­ри­ма. У Цр­ној Го­ри вла­да­ју­ћа пар­ти­ја од­лу­чу­је ка­да ће се за­ко­ни при­ми­је­ни­ти и ко сми­је до­ћи под њи­хов удар. Пар­ти­ја од­лу­чу­је ко­је се пре­су­де мо­гу до­ни­је­ти и из­вр­ши­ти, ко­га ће ка­зне ми­мо­и­ћи, а ко­га су­сти­ћи као „из­бор­ног гу­бит­ни­ка“ или, ка­ко во­ле да ка­жу, као „опо­зи­ци­ју соп­стве­ној др­жа­ви“. У ру­ка­ма вла­да­ју­ће пар­ти­је на­ла­зе се и за­ко­но­дав­ство, и суд­ство, и ре­жим санк­ци­ја. Ова­ко ор­га­ни­зо­ва­но дје­ло­ва­ње би­ло ко­је гру­пе пред­ста­вља­ло би сра­мо­ту за сва­ко ци­ви­ли­зо­ва­но дру­штво, али не и за цр­но­гор­ско. На сре­ћу, од­ско­ра су ства­ри по­че­ле да се ми­је­ња­ју на бо­ље.

 При­је не­го што опи­ше­мо оно што на­го­вје­шта­ва про­мје­не, под­сје­ти­мо се да су не­ка­да­шња дру­штва на ге­о­граф­ском про­сто­ру да­на­шње Цр­не Го­ре пре­кр­ши­о­це за­ко­на ка­жња­ва­ла јав­ним осра­мо­ће­њем.

По на­шим ста­рим при­мор­ским гра­до­ви­ма не­ка­да су се на­ла­зи­ли сту­бо­ви и клу­пе сра­ма. По­сто­ја­ле су и кла­де у ко­ји­ма су се ве­зи­ва­ли пре­кр­ши­о­ци за­ко­на, јав­ног ре­да и мо­ра­ла. О вра­ту су им ви­си­ле та­бле на ко­ји­ма би­ја­ху по­бро­ја­на и опи­са­на њи­хо­ва не­дје­ла. Ако се ци­ви­ли­за­ци­ја с пра­вом од­ре­кла сред­ње­вје­ков­них тје­ле­сних ка­зни, ми као дру­штво ни­је­смо се смје­ли од­ре­ћи по­и­ма­ња зло­чи­на и ка­зне. Још ма­ње смо смје­ли до­зво­ли­ти да се пред на­шим очи­ма, из­ван сва­ке ло­ги­ке, очи­глед­на кри­ми­нал­на и сра­мот­на дје­ла пред­ста­вља­ју као ну­жност пар­тиј­ско-по­ли­тич­ких и тран­зи­ци­о­них зби­ва­ња.
За утје­ху ипак мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти да се ових мје­се­ци у Цр­ној Го­ри об­на­вља јед­на дав­но за­бо­ра­вље­на сред­ње­вје­ков­на ка­зна. Пар­ти­ја ко­ја Цр­ном Го­ром вла­да се­дам де­це­ни­ја, под не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих име­на, на­по­кон до­би­ја ту дав­но за­слу­же­ну древ­ну ка­зну. До­би­ја ка­зну ин­фа­ми­је. ДПС до­жи­вља­ва јав­но пре­зре­ње. Ни­јед­на озбиљ­на и де­мо­крат­ска сна­га у Цр­ној Го­ри не­ће са њом да са­ра­ђу­је. ДПС по­ста­је пре­зре­на и изо­ло­ва­на по­ли­тич­ка струк­ту­ра. У пар­ла­мен­ту раз­го­ва­ра са­ма са со­бом. У Вла­ди гла­са о са­мом се­би. У ме­ди­ји­ма се обра­ћа се­би са­мом у име се­бе са­ме. Пред до­ма­ћом јав­но­шћу глу­ма­та бри­гу за на­род и еко­ном­ску бу­дућ­ност др­жа­ве ко­ју и да­ље не­ми­ло­срд­но пљач­ка и за­ду­жу­је. Пред ме­ђу­на­род­ном за­јед­ни­цом си­му­ли­ра за­ин­те­ре­со­ва­ност за функ­ци­о­ни­са­ње прав­не др­жа­ве, де­по­ли­ти­за­ци­ју ин­сти­ту­ци­ја и гра­ђан­ско по­ми­ре­ње док у ствар­но­сти ра­ди све су­прот­но то­ме.

 Упр­кос де­ма­го­шким игра­ри­ја­ма и по­ли­тич­ки пер­фид­ним по­ру­ка­ма, вла­да­ју­ћа пар­ти­ја ипак не мо­же при­кри­ти чи­ње­ни­цу да је пре­зре­на од на­ро­да, ин­те­лек­ту­ал­не и де­мо­крат­ске јав­но­сти Цр­не Го­ре. То је ње­на нај­ве­ћа ка­зна. Иако до­ла­зи са за­ка­шње­њем од че­тврт ви­је­ка, ка­зна пре­зре­ња уста­но­вље­на још у ста­рим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма из­у­зет­но је ва­жна за бу­дућ­ност цр­но­гор­ског дру­штва. На­рав­но, уко­ли­ко као ка­зна и оп­ста­не. По че­му за­кљу­чу­јем да ће ка­зна бој­ко­та и пре­зре­ња ДПС-а оп­ста­ти? По ста­ти­сти­ци!

Рас­по­ло­же­ње јав­но­сти пре­ма лич­но­сти­ма, до­га­ђа­ји­ма, ђе­ли­ма про­пи­ту­је се ста­ти­сти­ком. Не­дав­не ан­ке­те о по­др­шци по­ли­тич­ким пар­ти­ја­ма са­оп­шта­ва­ју нам да се клац­ка­ли­ца за­љу­ља­ла. На јед­ној стра­ни је под­ви­жност и страх од вла­да­ју­ће пар­ти­је, на дру­гој жуд­ња за сло­бо­дом и про­мје­на­ма. Страх сла­би. Во­ља за сло­бо­дом се по­ја­ча­ва. Са осва­ја­њем сло­бо­де ја­ча и сви­јест о ствар­но­сти. А цр­но­гор­ска ствар­ност до­но­си ре­волт и пре­зре­ње пре­ма вла­сто­др­шци­ма и њи­хо­вој пар­ти­ји ко­ја је по­о­дав­но иза­шла на зао глас. Пре­зре­ње пре­ма ДПС-у се све ви­ше ис­ка­зу­је. На сце­ну сту­па ин­фа­ми­ја у пу­ном зна­че­њу ри­је­чи. Свје­до­ци смо да пар­ти­ја из­гра­ђе­на на по­да­ни­штву и идо­ло­по­клон­ству по­сли­је се­дам де­це­ни­ја убр­за­но гу­би по­др­шку јав­но­сти. ДПС као за­кле­та на­след­ни­ца то­та­ли­тар­ног ду­ха и ре­жи­ма до­жи­вља­ва оно што су ње­не пар­тиј­ске срод­ни­це у Евро­пи до­жи­вје­ле при­је че­тврт ви­је­ка па­дом Бер­лин­ског зи­да. Као по­след­ња у ни­зу та­квих пар­ти­ја, ДПС је ко­нач­но до­шла на ред да је пре­зре соп­стве­ни на­род.

 Ка­да би уз не­ка­да­шњу клу­пу или стуб сра­ма по­ста­ја­ла и та­бла о ка­жње­ни­ку и ње­го­вим (не)дје­ли­ма он­да би на њој пи­са­ло не­што у сти­лу– ДПС се ка­жња­ва за­то што је др­жа­ву Цр­ну Го­ру пре­тво­рио у сво­ју по­ни­зну и дро­ња­ву слу­шки­њу. ДПС се ка­жња­ва због ат­мос­фе­ре кри­ми­на­ла, пре­сту­па, об­ма­на, ко­руп­ци­је ко­је су се ње­го­вом за­слу­гом ра­ши­ри­ле и по­ста­ле до­ми­нант­на по­ја­ва у свим сло­је­ви­ма на­шег дру­штва.

ДПС се ка­жња­ва пре­зре­њем због оси­о­но­сти сво­јих по­ли­тич­ко-пар­тиј­ских моћ­ни­ка ко­ји за­јед­но са сво­јим ка­ма­ри­ла­ма де­це­ни­ја­ма већ сто­је из­над за­ко­на и др­жа­ве. Ка­жња­ва се због уцје­на и под­ми­ћи­ва­ња. Ка­жња­ва се због кра­ђе и фал­си­фи­ко­ва­ња из­бо­ра и на­род­не во­ље. Ка­жња­ва се због не­по­ти­зма и бру­тал­не пљач­ке др­жав­не имо­ви­не. Ка­жња­ва се пре­зре­њем за­то што де­це­ни­ја­ма ра­ди на ком­про­ми­та­ци­ји за­ко­на, на исми­ја­ва­њу прав­ног на­сле­ђа и мо­ра­ла, на иг­но­ри­са­њу тра­ди­ци­о­нал­ног вас­пи­та­ња и на­чи­на жи­во­та. ДПС се ка­жња­ва за­то што се огри­је­шио о пра­ви­ла ча­сти, оби­ча­ја и исто­риј­ског би­ћа свог на­ро­да, као и због још мно­го дру­гих не­по­чин­ста­ва ко­је на овој ма­ле­ној та­бли ни­је мо­гу­ће на­бро­ји­ти. Та­ко би раз­лог ка­жња­ва­ња био са­оп­штен у ду­ху сред­њег ви­је­ка. А да­нас? На кон­крет­но пи­та­ње ка­ко у ак­ту­ел­ном тре­нут­ку функ­ци­о­ни­ше др­жа­ва Цр­на Го­ра са ДПС- ом на че­лу са ра­зних стра­на сти­гли би ра­зни од­го­во­ри. Ја би­рам два. Пр­ви од­го­вор гла­си: “У до­бро во­ђе­ној др­жа­ви сва­ко ју­ри на скуп­шти­ну; под ло­шом вла­да­ви­ном, ни­ко не др­жи да на­пра­ви ни је­дан је­ди­ни ко­рак да та­мо стиг­не; јер ни­ко­га не за­ни­ма шта се та­мо до­га­ђа, јер се пред­ви­ђа да оп­шта во­ља на њој не­ће пре­вла­да­ти”
А дру­ги:

“Нај­ви­ше за­ко­на има у нај­по­ква­ре­ни­јој др­жа­ви.” Пр­ви је из­ре­као при­је два и по ви­је­ка фран­цу­ски пи­сац и фи­ло­зоф Жан Жак Ру­со, а дру­ги на са­мом по­чет­ку но­ве ере рим­ски исто­ри­чар и се­на­тор Публије Корнелије Тацит. На­дај­мо се да ове ци­та­те ко­ји ве­о­ма сли­ко­ви­то пред­ста­вља­ју ак­ту­ел­ну Цр­ну Го­ру, иако по­ти­чу од ино­стра­ног фак­то­ра (јед­ног Фран­цу­за из до­ба про­свје­ти­тељ­ства и јед­ног Ри­мља­ни­на из ан­тич­ког до­ба) на­ше др­жав­но ту­жи­ла­штво не­ће ис­ко­ри­сти­ти у про­це­су ко­ји во­ди про­тив цр­но­гор­ске опо­зи­ци­је, апро­по та­ко­зва­ног “др­жав­ног уда­ра” и бој­ко­та ко­ји опо­зи­ци­ја спро­во­ди пре­ма цр­но­гор­ској скуп­шти­ни због окол­но­сти под ко­ји­ма се тај удар до­го­дио. 

Свим цр­но­гор­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма у свим гра­на­ма вла­сти тре­ба да бу­де ја­сно да ће у овој 2017. го­ди­ни цр­но­гор­ски гра­ђа­ни на­ста­ви­ти да се на без­бје­дан на­чин – пре­зре­њем и бој­ко­том, дис­тан­ци­ра­ју од ДПС-а и од не­за­је­жљи­вих апе­ти­та и ма­ни­пу­ла­ци­ја ње­го­вих моћ­ни­ка. Са­мо дис­тан­ци­ра­њем од ДПС-а дру­штво ће сти­ца­ти усло­ве за по­вра­так по­вје­ре­ња у сво­је ин­сти­ту­ци­је и де­кри­ми­на­ли­за­ци­ју др­жа­ве. Са­мо јав­ним бој­ко­том ДПС-а афир­ми­са­ће се су­шти­на прав­не др­жа­ве, гра­ђан­ског ду­ха, кул­ту­ре и сло­бо­де и што је нај­ва­жни­је за­у­ста­ви­ће се по­ђе­ле као кључ­ни ме­ха­ни­зам до­са­да­шњег вла­да­ња ове ште­то­чин­ске пар­ти­је. А то је ве­ли­ки успјех, мно­го ве­ћи од свих по­гла­вља ко­ја су до­сад отво­ре­на и ко­ја ће се још отво­ри­ти на пу­ту ка члан­ству Цр­не Го­ре у Европ­ској уни­ји.

Ранко Рајковић