Piše: Miona Kovačević
Radovi najpoznatijeg anonimnog umetnika na svetu, Benksija, stigli su u Beograd. Prvog dana ove godine u „Pop-ap galeriji“ u Dečanskoj otvorena je izložba britanskog majstora grafita i grafika, koji svoj identitet decenijama vešto krije, a prepoznatljiv je po delima sa pronicljivim, satiričnim, provokativnim komentarima na razna politička i društvena pitanja. Njegovi radovi pojavljuju se preko noći na zidovima, mostovima i zgradama širom sveta, što ga je načinilo globalnom kulturnom ikonom.
Organizator beogradske izložbe je Galerija „Deva Puri” iz Ljubljane, čiji je vlasnik – David Rjazancev, veliki poštovalac Benksija – na jednom mestu okupio dela iz svoje zbirke, kao i pozajmljene radove iz drugih kolekcija.
Najfalsifikovaniji umetnik
– Postavku čini preko stotinu originalnih Benksijevih grafika, a srešćete se i sa radovima umetnika koji su uticali na njega, kao i onih na koje je on uticao – kaže naš vodič kroz izložbu, Marjan Kalan, predstavnik Galerije „Deva Puri”.
Objašnjava nam da se preko Benksijeve zvanične Instagram stranice može utvrditi koji su njegovi autentični radovi, te da čitav tim advokata radi na zaštiti njegovih autorskih prava budući da je on danas „najfalsifikovaniji umetnik, u čemu je nadmašio i samog Dalija”.
Publika u Beogradu ima prilike da vidi neke od najpoznatijih Benksijevih dela, kao što su „Devojčica koja grli bombu”, „Bacač cveća”, „Parlament bez vlasti”, „Ljubav u otpadu”, „Toksična Bogorodica”, „Leteći pandur”, „Golub mira” ili „E.r…”, uz sveprisutne motive pacova i majmuna.
– Benksi skriva svoj identitet iz više razloga. Jedan od njih je lična bezbednost, jer njegovi radovi su upereni protiv majmuna, simbola establišmenta, višeg sloja koji kontroliše život pacova, to jest nas, običnih ljudi – objašnjava nam Marjan.
Pacova, kao svoj zaštitni znak, izabrao je iz poštovanja prema svom najvećem uzoru i kasnijem saradniku, Francuzu Bleku le Ratu (71), a na izložbi se može videti i kako su na Benksija uticali Vorhol i Pikaso.
Ko je Benksi?
Uprkos brojnim pokušajima medija da ga razotkriju, kao i nekolicini „osumnjičenih” koji se najčešće pominju kao njegov alter ego, poput umetnika Robina Ganingama i muzičara Roberta de Naje, Benksijev identitet zvanično nikada nije potvrđen.
Pažnju javnosti prvi put je privukao početkom devedesetih godina prošlog veka grafitima nastalim u okolini Bristola, grada u kome je rođen u prvoj polovini sedamdesetih (kako se pretpostavlja). Svoju anonimnost čuva i time što radi noću, u gerilskom stilu.
U dosadašnjoj karijeri modifikovao je saobraćajne znakove, ilegalno štampao vlastitu valutu sa likom princeze Dajane, nezakonito kačio svoje radove u pariskom Luvru i njujorškom Muzeju moderne umetnosti, organizovao samouništenje sopstvenog dela u trenutku kada je prodato na aukciji za milion funti, da bi taj isti rad, dopola u fronclama, kasnije dostigao cenu od 18,6 miliona!
Ljubav otvara vrata
Svoju slavu, i bogatstvo koje dolazi s njom, Benksi koristi u humanitarne svrhe. Tri primera predstavljena su na beogradskoj postavci: nezabavni park Dizmalend u Velikoj Britaniji, „Ograđeni hotel” u Palestini i projekat „Ljubav dočekuje” u Grčkoj.
– Benksi je uradio puno dobrih dela za ljude, ali ne da bi mu se neko divio, već iz srca. I to je jedan od razloga zašto ne želi da bude poznat – tvrdi Marjan.
Dizmalend (u slobodnom prevodu ’Sumorna zemlja’), bio je Benksijev odgovor na Diznilend, sa fokusom na izbegličku krizu i njen uticaj na buduće generacije. Ovaj, kako ga je nazvao, „porodični tematski park neprikladan za decu”, na obalama Somerseta, bio je otvoren samo 36 dana tokom leta 2015. i na njemu je učestvovalo 58 umetnika. Radovi nekih od njih, kao i mapa samog parka, izloženi su u beogradskoj galeriji. Kada je Dizmalend razmontiran, građevinski materijal je iskorišćen za skloništa izbeglica u Kaleu.
„Ograđeni hotel” sa deset soba Benksi je otvorio marta 2017. u Vitlejemu. U potpunosti dizajniran u skladu sa njegovim umetničkim izrazom, uz pomoć lokalnih umetnika, nalazi se nekoliko metara od Izraelskog zida, te se reklamira kao hotel sa najgorim pogledom na svetu. Posetioci beogradske izložbe mogu videti originalne suvenire i detalje iz hotelske sobe.
U okviru saradnje sa projektom „Ljubav dočekuje”, Benksi podržava rad žena u izbegličkim kampovima smeštenim na grčkim ostrvima. One izrađuju razne predmete sa utkanim delovima narandžastih prsluka za spasavanje, koje su izbeglice koristile tokom prelaska Mediterana. U Beogradu je izložen otirač za vrata sa izvezenim rečima „Dobro došli”.
Relikvijar premijerno u Beogradu
Ova izložba bila je postavljena prošle godine u Ljubljani, ali je beogradska verzija obogaćena za nekoliko eksponata, između ostalog, i za jednu svetsku premijeru. Benksijev grafit „Svaka slika govori laž”, nastao u Berlinu 2003, više puta je prefarbavan i prekrivan, da bi, konačno, bio ponovo otkriven u okviru projekta umetnika Breda Daunija 2011. Na kraju projekta, grafit je potpuno uklonjen sa zida, a delove ofarbanog maltera Dauni je rasporedio u tri posude. Slovenački antikvar, fotograf i kolekcionar Jaka Prijatelj je 2019. otkupio od Daunija sve tri posude. Sa idejom o Benksiju kao svetitelju savremene umetnosti, napravio je relikvijar koji sadrži delove originalnog grafita, smestivši bočicu u središte zlatnih zraka. Relikvijar je prvi put izložen u Beogradu.
– Poput svih milionera i Benksi ima svoju jahtu. Ostali bogataši obično uživaju na palubi, dok im „pacovi” služe, ali Benksi svoj brod koristi za spasavanje brodolomnika iz Sredozemnog mora. Sve što je vezano za njegovo ime vrlo brzo se proda, ali on ne uzima ništa za sebe, već sav novac ostaje tim ženama i njihovim porodicama – napominje Marjan Kalan.
Pohlepni „Simpsonovi”
Segment izložbe posvećen je dokumentarcu „Izlaz kroz suvenirnicu” (2010), nominovanom za američkog i britanskog Oskara, koji je Benksi režirao i u kome govori o sebi samom, špici za „Simpsonove” u kojoj je producente animirane serije prikazao kao pohlepne zlostavljače dece i životinja, zatim se nižu njegove oštre kritičke strelice uperene prema britanskoj kraljevskoj porodici i parlamentu, američkom globalizmu u kojem se aplaudira smrti i razaranju, otrovnim (verskim) ideologijama, Grinpisu koji one najnedužnije optužuje za uništavanje prirode, radovi usmereni protiv kapitalizma, konzumerstva, licemerja, te muzeja, statusa umetnosti i, uopšte, načina na koji se ona izlaže i vrednuje…
– Benksi svojim jezikom govori protiv sve nepravde. Na površini sa osmehom i idealistički, a kada se udubite, stegne vam se srce. On vodi našu zajedničku borbu, revolucionaran je, na svoj način. Svako ko pronađe autentičan jezik može i treba da bude revolucionar, poput vaših studenata sada – poručuje Marjan Kalan za Nin.
Izvor: NIN
