Rast radikalne desnice na izborima posledica je čuvanja izuzetnosti Švajcaraca u vreme priliva velikog broja imigranata, a istovremeno je na tragu političkih tendencija iz ostatka Zapadne Evrope, smatra Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije.
Na parlamentarnim izborima u Švajcarskoj održanim u nedelju, desničarska Narodna partija (SVP) osvojila je 62 poslanička mesta, devet više nego 2019. godine, a ti rezultati pokazuju da je pobedila radikalna desnica.
Izbori su pokazali poraz „snaga za zaštitu životne sredine“, jer su stranke Zeleni i Zeleni liberali pretrpele teške gubitke nakon što su osvojile rekordno visoku podršku na izborima 2019. godine.
Švajcarska izuzetnost na putu evropskh populista
Švajcarci su veoma ljubomorni na svoj politički sistem i način života tako da rezultati izbora i nisu veliko iznenađenje s obzirom da je Švajcarska već neko vreme meta priliva velikog broja migranata, kaže za Sputnjik Gujaničić.
„Veoma su okrenuti sebi i nekim svojim političkim interesima i vrednostima. U očima sveta van Švajcarske to često deluje kao dosta zatvoren mentalitet, autarhičan i u tom smislu me ne čudi rast tvrdo desne partije. Ali ostaje da se vidi da li će to biti neki privremni izraz pobune i revolta ili će to prerasti u neku određenu političku tendenciju.“
Međutim, bez obzira na svest o svojoj posebnosti u odnosu i na ostatak zapadne Evrope, rezultati izbora poslednjih izbora pokazali su da Švajcarci i nisu toliko izuzetni u odnosu na ostatak Zapadne Evrope, smatra Gujaničić.
„Bez obzira na tu specifičnost i taj osećaj posebnosti, ni Švajcarsku ne možemo izvući iz zapadnoevropskog konteksta u smislu da te tvrdo desne partije, ili kako ih zovu njihovi protivnici nacional-populističke, vrlo često ispravno detektuju probleme u društvu. I to jasno i glasno kažu. Nesigurnost, imigracije, udar na socijalni sistem, ugrožavanje nekih kulturnih vrednosti itd. U tom smislu dobar deo ljudi koji je razočaran sistemskim partijama koje često ne nude konkretnija rešenja, okreće se partijama koje ako ne nude uvek baš efikasna rešenja, mada neki put je i to slučaj, bar jasno stave problem na sto i ukazuju ne probleme društva. A ljudi vole da vide i čuju da se neko bavi onim što je njihov problem, briga i konkretna preokupacija.“
Verovatni ostanak vladajuće koalicije na vlasti još četiri godine, posledica je dosta stabilnog političkog sistema bez velikih turbulencija i društva koje je naviklo na višedecenijske privilegije, zaključio je Gujaničić.
Rast radikalne desnice u Švajcarskoj
Rast radikalne desnice u Švajcarskoj
Inače, Desničarska partija Ženevski građanski pokret ponovo je ušla u nacionalni parlament, gde će imati dva mesta, posle četvorogodišnjeg odsustva. Hrišćanska fundamentalistička desničarska stranka EDU povećala je broj svoj poslanika sa jednog na dva u Donjem domu. Desničarska partija Lega osvojila je jedno mesto, dok su stranke radikalne desnice ukupno povećale svoj udeo sa 55 na 67 mesta u Donjem domu od ukupno 200 mesta.
Partija centra osvojila je 29 mesta, a liberalni FDP 28. Socijalisti su ostali prilično stabilni sa 41 mestom, što je povećanje za dva u odnosu na prethodne izbore. Levi centar i hrišćanski fundamentalistički evangelisti osvojili su 2 mesta.
U Švajcarskoj vladaju SVP, socijalisti, FDP i Partija centra od stvaranja aranžmana o podeli vlasti između četiri glavne stranke 1959. godine. Malo je verovatno da će se to promeniti nakon ovih izbora.
Izvor: Vladimir Sudar/sputnikportal.rs
