Од почетка рата у Украјини Запад је замрзнуо 282 милијарде долара руске имовине у иностранству, искључио руске банке из SWIFT-а… Русија, заједно са својим савезницима, спрема одговор у виду „Брикс моста“, као платформе за оспоравање доминације долара
Руски председник Владимир Путин сигурно ће бити поносан 22. октобра (текст је писан 20. октобра, прим. прев.) током заједничког фотографисања са лидерима 24 земље, укључујући индијског премијера Модија и кинеског председника Си Ђинпинга, на самиту БРИКС-а у Казању на реци Волги.
Прошле године, када се ова групација састала у Јоханесбургу и проширила са пет на десет чланова, Путин је морао да одсуствује како би избегао хапшење по налогу Међународног кривичног суда у Хагу. Но, овог пута се нада да ће бити кључна фигура у брзо растућем блоку, који оспорава поредак заснован на западној доминацији.
Након 15 година заједничког рада оригиналног БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), може се рећи да није постигнуто много. Ипак, Путин се нада да ће на овом самиту блоку удахнути нову снагу, тако што ће га приволети да изгради нови, глобални систем финансијског плаћања како би изазвао америчку доминацију у глобалним финансијама и заштитио Русију и њене савезнике од санкција.
Путин о Ђукановићу: Није јасно шта је био више лидер или бизнисмен
„Сви разумеју да се свако може суочити са америчким или другим западним санкцијама“, рекао је прошлог месеца Сергеј Лавров, руски министар спољних послова. БРИКС-ов платни систем би омогућио „економске операције без зависности од оних који су одлучили да инструментализују (to weaponise) долар и евро“. Овај систем, који Русија назива „БРИКС мост (BRICS Bridge)“, требао би бити изграђен у року од годину дана и омогућио би земљама да спроводе прекогранична поравнања користећи дигиталне платформе које контролишу њихове националне централне банке.
Амбициозан план
Контроверзно, могуће је да у том послу позајми концепте из другог пројекта под називом „Ем-бриџ“ (mBridge), који делимично води Банка за међународна поравнања (BIS), институција која представља једно од упоришта западног поретка.
Преговори ће показати да се води трка за преобликовање светског финансијског крвотока. Кина већ дуго верује да ће технологија плаћања, а не побуна кредитора или војни сукоби, смањити моћ коју Америка има као центар глобалних финансија. Планирани пројекат БРИКС-а могао би омогућити јефтиније и брже трансакције.
Наведене предности могле би бити довољне да привуку економије у развоју. Као знак да „шема“ има стварни потенцијал, треба навести бригу западних званичника да би она могла бити дизајнирана за избегавање санкција. Неки су, осим тога, фрустрирани и ненамераваном улогом Банке за међународна поравнања, смештене у Швајцарској и познате као „централна банка централних банака“.
Америчка доминација глобалним финансијским системом била је основа финансијског поретка након Другог светског рата. Не само захваљујући америчкој економској и војној моћи, него и чињеници да се имовина деноминована у доларима, сматра сигурном од конфискације и инфлације и да ју је лако купити и продати.
Иако су централне банке разних држава диверзификовале своја средства, између осталог и куповином злата, око 58 одсто девизних резерви је у доларима (погледајте графикон), а мрежни ефекти долара стављају америчке банке у центар светског платног система. Слање новца широм света може се посматрати као лет на дуге релације: ако два аеродрома нису директно повезана, путници ће морати да преседају, идеално би било у неком прометном чворишту где се повезује много других летова. У свету међународних плаћања највеће такво чвориште је Америка, где многе светске банке мењају стране валуте (од оних које врше плаћање) у доларе, а затим у валуте у којима се примају плаћања.
Светске девизне резерве у валутама (Извор: Економист)
Централно место долара обезбеђује оно што Хенри Фарел и Абрахам Њуман називају ефектима „паноптикона“ или „тачке гушења“. Пошто скоро све банке које обављају трансакције у доларима то морају радити преко кореспондентне банке у Америци, она је у могућности да прати токове новца у потрази за знацима финансирања тероризма и избегавања санкција.
То америчким лидерима пружа огромну полугу моћи коју они желе да користе као алтернативу рату [примени војне силе]. Број људи под америчким санкцијама експлодирао је за више од 900 одсто (на око 9.400) у две деценије до 2021. године. Сједињене Државе су захтевале да се неке стране банке искључе из SWIFT-а, белгијског система комуникације који користи око 11.000 банака у 200 земаља за прекогранични трансфер средстава. На пример, из SWIFT-а је, 2018. године, избачен Иран.
Русија под санкцијама
Ипак, све је то бледо и неупоредиво са жестином финансијског напада на Русију након њене инвазије на Украјину 2022. године. Запад је замрзнуо 282 милијарде долара руске имовине у иностранству, искључио руске банке из SWIFT-а и спречио их да „обрађују“ плаћања преко америчких банака. Америка је такође запретила „секундарним санкцијама“ банкама у другим земљама, које подржавају ратне напоре Русије.
Чак су и европски креатори политике, који иначе подржавају санкције, били узнемирени колико су се брзо Виза и Мастеркард – две америчке фирме на које се еврозона ослања за малопродајна плаћања — повукле из Русије. Цунами који се обрушио на Русију подстакао је америчке противнике да убрзају своје напоре за ослобађање од долара и натерао многе друге владе да преиспитају своју зависност од америчких финансија. Кина то сматра једном од својих највећих слабости.
Путин се нада да ће ово незадовољство доларом искористити на самиту БРИКС-а. За њега је стварање нове шеме прилично хитан практични приоритет, али и геополитичка стратегија. На руском тржишту страних валута се сада готово искључиво тргује јуанима, али пошто не могу добити довољно ове валуте за плаћање увозне робе, приморани су на размену. Рецимо, у октобру је Русија пристала да мандарине из Пакистана плати бобом и сочивом. Према неким извештајима, ове потешкоће са ликвидношћу се повећавају.
Руски председник на Самиту БРИКС-а у Казању (22-24. октобра) (Фото: Maxim Shemetov/Pool Photo)
Руски председник се нада да ће развојем сопствених финансијских структура учинити подношљивијим функционисање ван америчког система. Званичници БРИКС-а одржали су низ састанака уочи самита у Казању. Разговарали су о формирању агенције за кредитни рејтинг која би била ривал главним западним агенцијама, за које Русија сматра да су „подложне политизацији“.
Они су такође испитали стварање осигуравајуће куће како би заобишли западне фирме које одбијају пружање осигурања за неке танкере који превозе руску нафту, као и систем плаћања који би заменио Визу и Мастеркард. Путин се залагао за стварање заједничке валуте БРИКС-а за одређивање цена у трговини (pricing trade), засноване на корпи злата и других недоларских валута, али су се индијски званичници у протеклим данима противили овоме предлогу.
Дигитална замена за долар
Далеко најозбиљнија иницијатива је план за коришћење дигиталног новца подржаног фиат валутама (фиат валуте су валуте које немају унутрашњу вредност јер нису везане нпр. за злато, већ му вредност одређује држава која га издаје; прим. НС). Ово би ставило националне централне банке, а не кореспондентске банке са приступом клиринг систему долара у Америци, у средиште прекограничних трансакција. У тој децентрализацији финансијског система ниједна земља не би могла да искључи другу. Пошто би комерцијалне банке обављале трансакције преко својих централних банака, не би морале да одржавају билатералне односе са страним банкама, заобилазећи тако мрежне ефекте садашњег кореспондентско-банкарског система.
План „БРИКС моста“ је изнесен у извештају руског Министарства финансија и Централне банке у октобру. На 48 страница текста критикују се западне финансије и наводи се да „нову мултинационалну платформу за потребе прекограничног поравнања треба детаљније испитати због тога што је нова, због повезаних ризика и, потенцијално, економије која мења игру“.
Са фокусом на дигиталне валуте којима управљају централне банке, чини се да је ова идеја барем делимично инспирисана експерименталном платформом за плаћање под називом Ем-бриџ, коју је развио BIS заједно са централним банкама Кине, Хонг Конга, Тајланда и Уједињених Арапских Емирата. Кинески државни медији кажу да ће се нови план БРИКС-а „вероватно ослањати на научене лекције“ из наведеног пројекта BIS-a.
Тај експеримент BIS-а је покренут без великих амбиција 2019. године, пре напада Русије на Украјину у пуном обиму. Према речима неколико људи укључених у пројекат, био је запањујуће успешан. Могао би да скрати време трансакције са дана на секунде, а трошкове истих да сведе практично на нулу. У јуну су из BIS-а рекли да је „Ем-бриџ“ достигао „минимално одрживу фазу производа“ и да се централна банка Саудијске Арабије придружила као пети партнер у шеми, у којој постоји још 31 члан у статусу посматрача.
Седиште банке за међународна поравнања (BIS) у Базелу (Фото: Gianluca Colla/Bloomberg)
Стварањем система који би потенцијално могао бити далеко ефикаснији од садашњег – и који би ослабио доминацију долара – BIS је несвесно закорачио у геополитичко минско поље.
„Ако неко обавља трансакције ван доларског система из политичких разлога, желите да то за њега буде скупље од доларског система“, каже Џеј Шамбо, виши званичник одељења за трезор. Повећање ефикасности нових врста дигиталног новца може нарушити употребу долара у прекограничној трговини, наводи Фед. Реципрочно, то би могло да „погура“ кинеску валуту. Говорећи банкарима и званичницима о Ем-бриџу у септембру, званичник Хонг Конга је рекао да он „пружа још једну прилику да се омогући лакша употреба женминбија (јуан) у прекограничном плаћању, а од тога има користи Хонг Конг као офшор чвориште“.
Да ли је могуће да Ем-бриџове концепте и код могу реплицирати БРИКС, Кина или Русија? BIS без сумње гледа на Ем-бриџ као на заједнички пројекат, али верује да он има коначну реч о томе ко може да се придружи.
Ипак, неки западни званичници кажу да учесници у Ем-бриџ експерименту могу пренети знање и вештине које су тамо стекли, другим актерима, укључујући и оне из БРИКС-а.
Према више извора, Кина је преузела вођство у развоју софтвера и кода за Ем-бриџ пројекат. Народна банка Кине (НБК), централна банка, води технолошки подкомитет пројекта, а према наводима званичника BIS-а из 2023. године, њен дигитални регистар „је направила“ НБК. Можда ће се ова технологија и знање моћи искористити за изградњу паралелног система, који би био изван домета BIS-а или њених западних чланица. BIS је одбио да коментарише било какве сличности између свог експеримента и Путиновог плана.
Одговор Америке
Улазак БРИКС-а у „трку за плаћања“ открива нове геополитичке изазове са којима се суочавају мултилатералне организације. На састанку Г20, групе великих економија, 2020. године, BIS је добио задатак да побољша постојећи систем и, на инсистирање Кине, да експериментише са дигиталним валутама.
Раније ове године, Агустин Карстенс, његов директор, позвао је на „потпуно нову архитектуру“ и „преиспитивање основа финансијског система“. Међутим, пошто различити чланови организације имају потпуно супротстављене интересе и циљеве, све је теже остати изнад тога конфликта. Свет је постао сложенији за управљање, признаје Сесилија Скингсли, директорка иновативног чворишта BIS-а. Она истиче да BIS и даље има улогу у решавању проблема за све земље света „готово независно од тога какву другу агенду оне могу имати“.
Једна од опција за Америку и њене савезнике је да покушају да ослабе нове, долару конкурентне, системе плаћања. Западни званичници су упозорили BIS да би њихов пројекат могле да злоупотребе злонамерне земље. BIS је од тада успорио свој рад на Ем-бриџу, судећи по изјавама неких бивших запослених и саветника. Такође, мало је вероватно да ће примити нове чланове у пројекат.
Друга опција је побољшање система заснованог на долару, како би био ефикаснији од нових конкурената. Америка већ припрема тако нешто. У априлу су се њујоршке Федералне резерве придружиле пројекту BIS-а усмереном на убрзавање и смањење трошкова постојећег система, у коме већ учествује шест других централних банака. Федералне резерве, такође, могу повезати свој домаћи систем тренутних плаћања са системима у другим земљама.
Зграда Федералних резерви Њујорка (Фото: Bloomberg)
SWIFT је овог месеца објавио да планира спровести тестирања дигиталних трансакција следеће године, користећи неке од својих предности, као што су јаки мрежни ефекти и стечено поверење, каже Том Чак, директор SWIFT-а за иновације.
Било који конкурентски систем плаћања БРИКС-а ће се суочити са огромним изазовима. Гарантовање ликвидности биће тешко или ће захтевати велике имплицитне субвенције владе. Ако су основни токови капитала и трговине између две земље неуравнотежени, што је обично случај, онда ће морати да акумулирају активе или обавезе у валутама оне друге, што може бити непривлачно. Неповерење према Кини је дубоко укорењено у Индији, кључном члану БРИКС-а. Да би се развио систем дигиталних валута, земље морају да се договоре о сложеним правилима за управљање обрачуном и финансијским преступима. Таква једногласност вероватно неће бити постигнута у Казану.
Ипак, упркос свему томе, БРИКС шема може имати замах. Постоји широки консензус да је тренутни систем прекограничних трансакција прескуп и спор. Док богате земље углавном теже убрзавању тренутног система, многе друге желе да га потпуно промене. Према проценама истраживачког центра Атлантски савет, најмање 134 централне банке експериментишу са дигиталним новцем, углавном за домаће потребе. Број оних који раде на таквим валутама за прекограничне трансакције повећао се на 13 од руског напада на Украјину.
Овонедељни самит БРИКС-а није Бретон Вудс. Све што Русија и њени партнери треба да ураде јесте да преместе релативно мали број „санкционисаних“ трансакција ван америчког домета. Ипак, многи стреме амбициознијим циљевима. Следеће године самит БРИКС-а ће се одржати у Бразилу, под председавањем бразилског шефа државе Луле да Силве, који је жесток критичар моћи долара. „Сваке ноћи се питам зашто све земље морају да базирају своју трговину на долару,“ рекао је прошле године. „Ко је то одлучио?“
Извор: Нови Стандард
