У оквиру научних истраживања спроведених на подручју Парка природе „Улцињска солана“ током ове и претходне године, Центар за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП) је у сарадњи са ангажованим експертима, развио мониторинг протоколе за 12 различитих таксона, саопштено је из ЦЗИП.
У саопштењу се додаје да су истраживањима обухваћене сљедеће биодиверзитетске групе са подручја солане: водоземци, гмизавци, бентосни организми, маховине, макроскопске алге, бескичмењаци, рибе, ситни и крупни сисари, слијепи мишеви, птице, као и вегетација са фокусом на инвазивне биљне врсте.
„Уз ангажовање експерата и обуку студената, истраживача и запослених из релевантних институција, одређено је тренутно стање биодиверзитета и успостављене шеме мониторинга, обједињене у студији ‘БиоМон – Успостављање мониторинга биодиверзитета на подручју Улцињске солане’. Поред развијених шема које дефинишу и индикаторске врсте, мониторинг технике, период, учесталост и локације мониторинга, детаљне теренске обрасце, неоходну теренску опрему и слично, студија садржи и податке прикупљене током истраживања, те даје преглед пријетњи, активности и мјера за очување биодиверзитета на подручју Улцињске солане“, истиче се у саопштењу.
Из ЦЗИП су навели да је истраживањима на солани детектован велики број конзервационо значајних врста, врста са Бернске конвенције, ИУЦН и националних Црвених листа, кључних врста Натура 2000 мреже, те да су забиљежени и нови таксони.
„Тако су, по први пут за флору Црне Горе, забиљежене три врсте и један род маховина, те један род и четири нове врсте харофита“, пише у саопштењу.
Из ЦЗИП су рекли да је идентификовано 20 конзервационо значајних бескичмењака, од којих се истичу пругасто једарце (Ипхицлидес подалириус), велики перорепи коњиц (Линдениа тетрапхyлла) и седласти јадрански жбунар (Епхиппигер дисцоидалис).
„Од забиљежених пет врста водоземаца и 11 врста гмизаваца, посебно се истичу скадарска жаба (Пелопхyлаx схqиперицус) као ендем Балканског полуострва и двије врсте корњача – шумска (Тестудо херманни) и барска (Емyс орбицуларис) које су кључне врсте Натура 2000 мреже заштицених подручја. Регистровано је 6 врста слијепих мишева, уз најмање 16 врста малих и 8 врста крупних сисара, међу којима се истиче видра (Лутра лутра) заштићена националним и бројним међународним конвенцијама“, навели су из ЦЗИП.
Из те невладине организације (НВО) су казали да када је у питању орнитофауна, 70 врста регистрованих на солани је од посебног интереса за заштиту на нивоу ЕУ и налази се на Анексу И Птичје директиве.
„Осим значајних врста са аспекта заштите, студија се бави и нежељеним појавама на солани, попут ширења инвазивне биљне врсте (Астер сqуаматус) и атлантског плавог рака (Цаллинецтес сапидус)“, поручили су из ЦЗИП.
Наводе да сви прикупљени подаци још једном потврђују богатство биодиверзитета солане, али и важност њеног очувања кроз континуирано спровођење мониторинга, те што хитнијег формирања управљачког тијела које би ове активности спроводило.
„Осим тога, вршењем систематичног, поузданог мониторинга свих биодиверзитетских група у складу са развијеним мониторинг протоколима најефикасније се процјењује стање и доносе закључци о томе како се врсте и екосистеми мијењају кроз вријеме и простор, било природно или под утицајем људских активности. Редовно вршење мониторинга од стране управљача заштићеног подручја, или ангажованих стручњака, једино је релевантно средство на основу којег се могу добити важне информације о утицају различитих пријетњи на екосистем, те да ли прописане мјере заштите доносе позитивне ефекте на очување станишта и врста и у којој мјери. Студија је сада оперативна за будуће управљачко тијело Улцињске солане, а подаци и протоколи су неопходна основа помоћу које ће се моћи мјерити квалитет и дјелотворност управљања овим заштићеним подручјем“, рекли су из ЦЗИП.
Поручили су да је студија „БиоМон – Успостављање мониторинга биодиверзитета на подручју Улцињске солане“ припремљена у оквиру истоименог пројекта, подржаног кроз ИКИ шему малих грантова коју имплементира Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ), а финансираног од стране Њемачког Федералног Министарства за животну средину и заштиту природе на основу одлуке Бундестага.
„Студија са обједињеним мониторинг протоколима доступна је у двије верзије, а можете их преузети на сајту ЦЗИП-а
Извор: РТЦГ
