Петар* каже да је спреман да се бије с „напредњачким фалангама“. Био је међу шаком људи који су прошлог викенда блокирали улицу у Панчеву, због чега многима сада стижу прекршајне пријаве и треба да плате по пет хиљада динара. Петар ће на улици бити и у суботу (4. децембар) када су неки Панчевци намерили да блокирају нови београдски пут.
„На протестима сам последњих пет година и не бирам пуно, јер против ове власти морамо да се боримо на сваком кораку“, прича тај млади човек за DW. „Мислим да ће за већину људи окидач бити сцене из Шапца – ту су се напредњаци јако зезнули. Шаљу фаланге да туку људе, а полиција се склања.“
Почело је због два закона
„Сцене из Шапца“ у две сасвим различите верзије данима обузимају српску јавност. У првој верзији, поткрепљеној бројним снимцима, утоваривач типа Liebherr 576 од 25 тона не стаје пред грађанима на савском мосту. Неки панично беже у страну, други се пењу на машину. Сувозач снима и шутира једног демонстранта, који се онда ипак попне и брутално изудара тог човека, а потом угаси машину. Иза, из истоветних шкодиних лимузина, пристижу маскирани типови са чекићима и моткама који туку демонстранте.

У другој верзији, која се може чути с медија под контролом режима, као и од самог председника Александра Вучића, мирни и голоруки грађани Шапца су заправо они који су кренули на скуп напредњака у београдску Арену, кад су им „насилници и фашисти“ препречили пут. Ако је некаквих чекића и било, били су гумени, а моткама ионако нико није страшно повређен. Једино је теже повређен „радник“ из утоваривача.
Петар из Панчева каже да радије верује својим очима. Он прогнозира буран викенд: „Код нас су већином старији били на протестима, утисак ми је да нису већински спремни да се бију. Али, има доста људи који не воле мирне протесте, који неће да излазе на шетњице. Мислим да ће у суботу доћи мало спремнији људи.“
„Ипак, сумњам да ће напредњаци сада изводити батинаше, пре ће се ослањати на полицију. А полиција може да се слика ако у Панчеву буде око хиљаду људи, онда неће моћи никог да ухапсе“, верује овај учесник демонстрација.
Почело је прошле седмице као протест против два закона који, према мишљењу активиста и многих грађана, утиру пут за спорни подухват Рио Тинта у долини Јадра. Сада се тражи и пуштање приведених демонстраната на слободу. Ствар је превазишла еколошку потку и многи бесни грађанин ће рећи да је ово „питање живота и смрти“.
Формално, нови Закон о референдуму је већ ступио на снагу, па демонстранти траже његове измене. Закон о експропријацији још није, а председник Александар Вучић још није експлицитно рекао да ли ће га потписати или не.

Организатори позивају на мирне блокаде
Саво Манојловић из организације „Крени-Промени“, која је прва позвала на блокаде путева, у разговору за ДЊ понавља захтеве и најављује да ће блокаде из суботе у суботу трајати увек по сат дуже. „Лопта је код председника, од њега зависи да ли ће бити блокада“, наводи Манојловић.
Како се чује, блокаде се планирају у барем четрдесетак места у Србији, а вероватно ће их бити и више. Понекад су то неформалне групе људи, често ни организатори не знају све унапред. Да ли се Манојловић прибојава да би ствари могле да се отму контроли?
„Постоји страх од инцидената, али за то је криво понашање власти и изјава министра полиције да ће полиција применити насиље. Полиција не сме да примени насиље, него закон“, каже он. „Позивам грађане да то буду мирни протести, да не реагују на провокације, и да се, ако су негде бројчано слабији, повуку и придруже бројнијим групама на другом месту.“
Истовремено, власти указују да је путеве протеклог викенда углавном блокирало по неколико десетина људи и пита се где је полиција да их склони. То је, чини се, полиција уважила, па је објавила телефонски број на који грађани могу да пријаве блокаде.

Београдска булеварска штампа за све оптужује стране центре моћи који наводно финансирају рушење власти. Као да је идеја власти да се све врати колотечини, и толико пута виђеним протестима који накратко распале енергију улице, да би потом сами згаснули.
Социолог Јово Бакић мисли да би овог пута могло бити друкчије. „По свему судећи, Закон о експропријацији је довео до страха егзистенцијалне природе. Вероватно је то био окидач да се пробуди нагомилано, али уснуло незадовољство. Показало се да друштво није мртво“, оцењује Бакић за DW.
Каже и да је у Шапцу власт направила „јако добру“ грешку. „Реаговали су неком врстом параполицијских, бандитских снага и то се не прашта. Бар се надам.“
Далеко су избори
Београдски недељник Време пише да је прошле суботе симболички почела изборна кампања – протестима, али и скупом Српске напредне странке у Арени, где су биле десетине хиљада људи, а у околним новобеоградским булеварима стотине аутобуса.
У истом недељнику објављено је и истраживање Демостата према којем странке власти међу опредељеним бирачима у Србији уживају 55 одсто подршке. У Београду је то осетно мање (46%), док две највеће опозиционе колоне у збиру имају 35 одсто. Уз нешто среће по опозицију, априлски избори у главном граду могли би да се претворе у трилер са неизвесним исходом.
Ипак, много је још до априла, а иде и традиционално време празника које се у Србији протеже малтене на месец дана. Питање је да ли садашњи протести могу да буду ветар у леђа противницима власти на изборима.

Из кругова демонстраната се појединим опозиционарима замера да су до прошле суботе ћутали, а онда покушали да уберу плодове протеста.
„Опозиција су сви они који се противе власти. Рђаво је када део опозиције за себе монополише статус опозиције“, каже Јово Бакић. „То што Ђилас и екипа око њега мисле да су једино они опозиција, то је њихов проблем. Проблем је што преко медија које контролишу покушавају да монополишу и овај протест, иако га нису организовали. То су већ раније радили с катастрофалним последицама, то помаже убијању друштва.“
Саво Манојловић пак дипломатски каже: „Није битан однос политичких странака, јер протест надилази страначке разлике.“
Наталожени бес куља
Ако на улици отворени сукоби тек прете, они медијски, за тумачење свега што се дешава, већ су се распламсали. Далеко од тих расправа, Дејан* из Шапца се састаје са другарима да види шта му је чинити. Каже, на савском мосту су прошли пут били међу женама и децом, затечени, па не желе да им се то понови.
„Нећемо се наоружавати, разуме се – али да будемо груписани. Најбоље да нас буде што више. Ако нас буде петсто, биће лакше. Видећемо шта је главни план организатора, па ћемо видети да ли ћемо га следити или ћемо нешто радити сами“, прича тај човек за DW.
Нада се ипак да је напредњацима неко „одозго“ наредио да смире страсти и да не шаљу батинаше.
Као ни Петар из Панчева, ни Дејан не сањари о томе да ће протести срушити власт. Петар каже да је већ навикао да иде на протесте који се некако распрше, па као да их никад није ни било.
Дејан то види овако: „Очекујем да ће по Шапцу кренути да ми прете, али ми је ова ствар важнија – прекипело ми је. Нема неке наде да ће сад власт да падне, него да не пустимо да ово прође, да преживимо.“
Немања Рујевић
Извор: Дојче Веле
