Протекла година је у политичком животу Србије махом била наставак свега онога што се дешавало од доласка Српске напредне странке на власт.
Медијска хајка против опозиције и свих који се супротстављају режиму, непрекидна предизборна кампања власти, неколико звучних хапшења политичара и мафијаша, као увод у вероватно дуготрајне судске процесе – и била би то још једна релативно безбојна година напредњачке власти да се крајем године нису десили протести грађана.
Релативно значајан оџив на протесте са еколошком потком били су не само изненађење за режим, него су изненадили и добар део опозиционе јавности. За сада скромне победе које су том приликом извојеване повлачењем два спорна закона ипак су показале да је власт могуће натерати на уступке. С тим сазнањем се улази у, бар по најављеним догађајима, бурну политичку годину у Србији.
Први испит – референдум
Ако наредну годину посматрамо у глобалу „веома је тешко причати о перспективама у једном неуређеном друштву“,.
„Што се тиче референдума за измену Устава, који је први важан догађај наредне године, имате ситуацију да не постоје заинтересоване стране које раде кампање, осим једног дела опозиције који се залаже да се гласа против“, истиче за DW Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ)
„Тај референдум је за сада невидљив и заиста је питање на основу чега ће се грађани одлучивати за или против“, додаје наш саговорник.
Грађани немају довољно информација о томе како би требало гласати 16. јануара, оцењује за DW новинар Недим Сејдиновић, „а мислим да ће опозиција тај референдум бојкотовати или игнорисати, тврдећи да је за њих прави референдум онај на дан избора 3. априла. Чини ми се да је опозиција схватила да би активно залагање за НЕ на референдуму заправо било пораз ако референдум успе, и да је стога то игнорисање и очекивано“.
Зоран Гавриловић примећује да је и око референдума и избора „створена референдумска атмосфера за и против власти, дакле као чисто партијска ствар, и да се може рећи да ће Србија у 2022. години имати два референдумска изјашњавања“.
Регуларност избора већ нарушена?
Србију у наредној години очекују председнички, парламентарни и београдски избори 3. априла, и то је наредни битан датум у политичком животу земље. Недим Сејдиновић очекује „прљаву и жестоку предизборну кампању, пре свега против будућег опозиционог кандидата за председника Србије. Власт је под притиском и променила неке делове медијских закона, али то неће довести до равноправног представљања свих актера, и представља само шминку због међународне заједнице“, сматра овај новинар.
Зоран Гавриловић примећује да је „регуларност избора већ нарушена, и то договором власти и опозиције, уз неславно посредовање Европске уније (ЕУ). Ви имате нарушен правни оквир како би се створило ад хок партијско тело, што је за кандидата за чланство у ЕУ заиста скандалозна чињеница.“
„Што се тиче председничке кампање, Вучић већ сада има толику предност коју није могуће смањити у било каквој кампањи“, наглашава Гавриловић.
Наши саговорници наводе да ће избори донети одређене резултате, али да то неће разрешити постојећу политичку кризу у Србији. Недим Сејдиновић, рецимо, сматра да „ни након ових избора нећемо имати пун мандат парламента и председника Србије. Власт је већ начета, унутар власти постоје већ озбиљне турбуленције, али ипак мислим да она неће доживети коначан пораз на овим изборима. Могуће је само да добијемо убрзање њеног краја уколико опозиција победи у Београду.“
Предстојећи избори ће довести до већег присуства опозиције у парламенту, додаје Зоран Гавриловић, „али то неће довести до веће демократизације Србије и дијалога у парламенту. Имамо уставну кризу и кризу комплетног политичког система – пропали су дијалози о Косову и два дијалога власти и опозиције око изборних услова. Све то показује да не можемо имати дијалог и демократске институције без слободних медија и демократске јавности“, наглашава Гавриловић.
Огромна енергија незадовољства
Еколошки протести се најављују већ почетком године, али с обзиром на близину избора могуће је да се они преклопе или придруже можда и евентуалним опозиционим протестима. Власт је након извесног уступка око повлачења два закона сада поново вратила стару реторику те стога и Александар Вучић пркосно изјављује „како пројекат Јадар стоји и нигде се померати неће“.
Представници еколошких покрета наводе да су Вучић и Рио Тинто иста фирма и да протести неће престати. Хоће ли тај поново пробуђени инат власти додатно мотивисати најављене демонстрације?
Протести су показали да постоји огромна енергија незадовољства, оцењује Недим Сејдиновић, „и она ће се и даље показивати на улицама. Кључно питање је наравно како то политички артикулисати. Ситуација је таква да сам повод протеста и није толико битан, јер јасно је да су сви ови еколошки и било који други протести заправо протести против власти“.
Пробудио се део јавности који је био пасиван, примећује и Зоран Гавриловић. „Тај део јавности се организовао, и што је доста занимљиво кроз цивилно друштво а не кроз политичке партије, и мислим да многи неће одустати од те врсте исказивања незадовољства. Ми такође имамо додатни проблем неповерења у регуларност избора, и у изборни процес, и надам се да је тога свесна и сама власт.“
Ивица Петровић
Извор: Дојче Веле
