
Прошле су двије године. Аустрија је у агонији и присјећа се душе, жали да окаје нечувени вандализам, што га је учинила једном од пвих генија XIX вијека. У званичним окупаторским новинама ,,Цетињске новине“ бр. 212 од 25. октобра 1918. издаје окупаторско окружно заповједништво ову објаву:
,,Ц. и кр. окружно заповједништво на Цетињу намјерава темељом одлуке в. г. г. Б. А. 2240 у кратком времену капелицу Језерски Врх темељито обновити. Топогледни послови (ради се у главном о зидарским радњама) издати ће се путем јавне јефтимбе. Поближи увјети за издање тога посла могу се сазнати у грађевном уреду потписанога заповједништва. Цетиње 20. август 1918.“
Митрополит улаже на ову објаву протест, јер ,,сагласно црквеним канонима, никакве обнове на црквама не могу се чинити без споразума и благослова надлежног архијереја“. Срећом до обнове владичине гробнице није дошло, али без сумње, не ради Митрополитовог протеста, већ ради тога што је Аустрија већ била на ропцу.
Извор: Споменица, Цетиње 1926.
