Пештерска висораван важи за најхладнији део Србије, а 13. јануара 1985. измерено је -39,5 степени целзијуса у селу Карајукића бунари, што је уједно и најнижа температура икада измерена у земљи. Ове године, слике Пештерске висоравни сасвим су другачије, а блага зима обрадовала је мештане овог краја.Пештерска висораван је крашка висораван у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина. Простире се на надморској висини од 1.150 до 1.250 метара.
Простирући се на 63 квадратна километра, највећа је висораван на Балканском полуострву, а међу највећима и у Европи. Назив региона потиче од речи пештер, која је архаични назив за пећину. Пештерска висораван назива се и „српским Сибиром“, због изузетно ниских температура, које се у овом крају спуштају и до 40 степени испод нуле.
Тај назив ове године није оправдан, пошто је температура у фебруару била доста виша од просека, а први овогодишњи снег пао је тек почетком месеца, када је и измерено око 20 степени испод нуле. Необично топла зима одговара мештанима села Карајукића бунари, у коме је 1985. измерено -39,5 степени – уједно и најнижа температура измерена у Србији.
Ово подручје прати и другачији назив. Због бројних историјских, сакралних и историјски значајних споменика у околини Пештера, подручје је добило и назив „српски Тибет“. Због благе зиме, стоку су скоро током читаве зиме могли да изводе на испашу, што им је уштедело залихе хране. Подручје је познато и по гурманским специјалитетима, а међу њима пештерски сир, један од најпрепознатљивијих производа са висоравни, који вековима није мењао рецептуру.
Извор: ББЦ
