Принц Никола Петровић Његош огласио се поводом Закона о измјенама и допунама Закона о статусу потомака Династије Петровић Његош из 2011.године. Како је истакао у саопштењу, полемика изазвана измјенама и допунама поменутог Закона га растужује.
Његово саопштење Портал РТНК преноси у цјелости:
Полемика изазвана Законом о измјенама и допунама Закона о статусу потомака Династије Петровић Његош из 2011. године дубоко ме растужује.
Подсјећам да је ревизија овог закона постала неопходна због неиспуњења одређеног броја обавеза, од којих је за нас најважнија – додјељивање резиденције нашој породици.
Моје ангажовање већ 35 година за мир и људска права током тешког периода сукоба у бившој Југославији, а затим и за признање Црне Горе и њене независности, познато је свима.
Дјеловао сам, у својој савјести и срцу, током цијелог тог периода, само из жеље да будем од користи Црној Гори и да одам почаст успомени својих славних предака. Сукоби и политичка ривалства, који раздиру нашу драгу Црну Гору, обиљежили су све то вријеме, и поново констатујем да је тешко избјећи њиховом утицају.
Подсјетићу да је процес који је довео до доношења Закона из 2011. године трајао седам година. Седам година тешких преговора, чији је најбитнији резултат био морална и историјска рехабилитација наше Династије, захваљујући и неуморном ангажовању, уз мене, моје савјетнице и дугогодишње вјерне пријатељице наше породице, Тање Туркин-Спичановић.
Оно што ми је тада било најважније била је правда – правда указана династији која је бранила слободу, част и независност Црне Горе. Да, били смо веома поносни када је усвојен Закон из 2011. године.
Већ тада је термин „насилна“ изазвао полемике и спријечио да закон буде усвојен већином гласова посланика…
За мене, тада као и данас, ријеч „анексија“ остаје историјска чињеница која је избрисала Црну Гору са мапа и бацила моју породицу у бол изгнанства.
Што се осталог тиче, препуштам историчарима да расправљају о догађајима који су се десили прије скоро 127 година.
Ипак, желим да подсјетим на једну важну чињеницу – да је Француска, током званичног говора у Министарству спољних послова у Кеј д’Орсеју, који је одржала госпођа Манжен 2017. године, приликом уручења ордена витеза Легије части, признала велику неправду учињену Краљу Николи и Црној Гори.
Били смо поносни и ганути до суза, јер је и то био резултат наших непрекидних напора да се коначно на највишем мјесту изговори Истина, тамо гдје је раније била створена једна друга верзија истих догађаја.
Дозволите ми да пренесем најважнији дио тог говора – онај који је закључио нашу потрагу за моралном рехабилитацијом мојих предака.
“« Стало ми је прије свега да Вам кажем да овдје у Кеј д’Орсеју (Министарству вањских послова Француске) смо имали неку врсту древног моралног дуга према Вашој породици. Нећу подсјећати на читаву историју Ваше земље која се, сама на југоистоку Европе, побједоносно одупирала током више од три вијека отоманским притисцима. Али и поред тога ми смо овдје, међу овим зидовима, у побједничкој еуфорији 1918. жртвовали Краљевину Црну Гору ономе што цинично зовемо “виши интереси”. Ваш прађед, краљ Никола, је од самог почетка рата 1914, био савезник који се храбро борио против бројчано надмоћног непријатеља, за шта је био лоше награђен, на Версајској мировној конференцији је то заборављено. Одлучили смо у том периоду да реконструишемо једну нову Европу и да створимо велику Југославију која је требало да постане стуб једног новог и јаког политичког и војног савеза, Мала Антанта, предодређена да се супротстави свим осветничким и ревизионистичким покушајима оних који су претходно потучени. А то је учињену на вашу штету.
Узимајући за изговор сједницу једне скупштине на брзину сазване и једног “референдума ” организованог у Вашој земљи, такође, на брзину, наш тадашњи Министар, Стефен Пишон, је био задужен да овако Краљу објави ужасну вијест “пошто се Ваш народ изјаснио, Влада Републике Француске нема више разлога због којих би наставила да одржава односе са Његовим Величанством краљем Николом и његовом Владом.“ Суверен који је одабрао управо нашу земљу да у њој настави борбу и да заступа интересе Црне Горе, са Владом која је са министрима вијећала у Неију.
Биће потребно 70 година да се почне са исправљањем неправде, када ће Влада земље која је још увијек социјалистичка република Црна Гора организовати повратак у постојбину посмртних остатака краља, који је у међувремену умро у скромном и отуђеном егзилу у Антибима, веома далеко од своје Пријестонице. »
Ево то су “ моје “чињенице…..
У предлогу измјена закона предвиђа се брисање ријечи „насилна“, а да се задржи термин „анексија“, који то већ сам по себи подразумијева.
Можда ћете ме сматрати наивним, али намјера предсједника Владе да смири страсти и пронађе нове компромисе учинила ми се искреном.
Његова намјера да испоштују црногорску династију и враћањем једног симболичног мјеста – такође.
Имати у својој земљи свој дом, онај који је припадао мом дједу Мирку, а у којем је рођен мој отац Михајло, за мене и моју породицу представља једно праведно поштовање одредби закона из 2011. године, које нису биле спроведене ево већ 15 година.
Знам да су наше меморије и сјећања селективни и да су повезани са причама и традицијама наших породица . Међусобне ране су тешко премостиве.
Марко Петровић Његош, из афричке земље Сафари, збогом жохари
Селективни су и историјски извори, јер бирамо оно што потврђује наша већ формирана мишљења.
Ријетки су они који могу да се ослободе тих веза и прихвате да чују, виде или прочитају верзију догађаја која није њихова. А ништа није ближи истини од лажи.
Усуђујем се надати да би, поводом ове нове полемике, коначно могли започети конструктивни дијалози.
Са свом снагом и убјеђењем позивам гласове који ће тражити оно што нас спаја, а не оно што нас раздваја.
Лично, много више бринем о будућности Црне Горе него о њеној болној прошлости, коју, нажалост, не можемо промијенити.
Како заједно изградити одрживу будућност за нашу дјецу и нове генерације – то је за мене једино право питање. Име Петровић Његош треба да уједињује Црногорце, а не да их раздваја.
Извор: РТНК
