U osvit današnjeg dana, pre 81 godinu, fašistička Nemačka je mučki, bez objave, napala Sovjetski Savez.
Oko stotinu pešadijskih i 32 oklopne motorizovane divizije, potpomognute snažnom vazdušnom flotom, otvorile su jedan od najdužih i najkrvavijih frontova u istoriji ratovanja i započele najveću bitku koju je čovečanstvo vodilo od svog postojanja. I, mada je Drugi svetski rat završen potpunom kapitulacijom fašističkih država, koštao je sve narode sveta neizmernih stradanja: gotovo 100 miliona poginulih i invalida.
Gotovo sve zemlje koje se, na drugi način – sankcijama danas obračunavaju sa Ruskom Federacijom, vojno su učestvovale u napadu na SSSR, tog 22. juna 1941. Uz Nemce su tada stali i njihovi saveznici Rumuni, Italijani, Mađari, Finci, Danci, Španci…, kao i vojnici iz delova Čehoslovačke, Nezavisne Države Hrvatske, Austrije i Albanije, koja je poslala ozloglašenu diviziju Skender-beg. Da ratuje na Istočnom frontu protiv SSSR u julu 1941. prijavilo se 9.000 ustaša iz NDH. Ruski istoričari pišu da je posebno okrutan bio komandant hrvatskog legiona Ivan Markulj kojeg je kasnije zamenio Marko Mesić (blizak rođak nekadašnjeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića).
Neuspeh akcije „Barbarosa“ prekretnica je za ishod Drugog svetskog rata, posle čega je usledio pobedonosni hod Crvene armije. Ali, teška iskušenja sovjetskih borbenih snaga, u prvim časovima rata, tokom operacije „Barbarosa“ bila su zbog niza drugih grešaka uvećavana. Analitičari tvrde da je Josif Staljin vojni položaj pogrešno ocenio i nije bio siguran da će Nemačka tako brzo napasti. Nije reorganizovao i opremio Crvenu armiju u roku koji je planirao. Kasnio je i sa opremom tenkovskih snaga, a nije bilo dovoljno opremljena ni avijacija. Rukovodstvo SSSR za odbranu i Generalštab počinili su čitav niz grešaka u planiranju operacija i mobilisanja, zbog čega moral naroda i armije, u samom početku nije bio u očekivanom zamahu. Bilo je očigledno da su prvi dani fronta rezultirali brojnim sovjetskim žrtvama, što je obeshrabrilo narod. Međutim, vođeni osećajem da Nemački napad nije udar na ekonomsku moć SSSR, već strategija da ih ponizi i uništi, vrlo je brzo vraćen borbeni duh sovjetskom čoveku. Nizale su se pobede Crvene armije, ne samo na evropskim frontovima.
Nemački osvajači u početku su bili sigurni u svoju pobedu. Vermaht je zauzeo Ukrajinu, Belorusiju i baltičke države. Verovali su da će uskoro zauzeti i Moskvu. Ipak, nije im pošlo za rukom da unište Crvenu armiju u toj meri da ona više ne može da pruži nikakav otpor. Rat se otegao, a Vermaht je bio nedovoljno pripremljen za oštre i hladne zime s temperaturama od minus 50 stepeni. Hitler je u velikoj meri potcenio sovjetskog protivnika, tako glasi zaključak istoričara Krisa Helmekea: „U stvari, vojnici Crvene armije borili su se žilavo i uporno. Njihovi komandanti su neprestano učili“.
– Hitlerovska Nemačka je zadala prvi udarac zapadnim zemljama – govorio je predsednik SSSR Nikita Hruščov povodom dve decenije od početka napada. – Ali, te zapadne zemlje pružile su tako slab otpor da je Hitler, pošto ih je porazio, jednu po jednu, a da pri tome nije istrošio svoje snage, mogao da se okrene svom glavnom cilju: napadu na Sovjetski Savez.
Dakle, Hruščov se pozvao na istorijske činjenice da 1941. godine nije samo Nemačka napala SSSR, već i njihovi saveznici.
– Vladajući krugovi buržoaskih država, zaslepljeni mržnjom prema našoj socijalističkoj zemlji i u strahu od svetskog revolucionarnog pokreta, nisu prihvatile nijedan predlog sovjetske vlade, iako je celishodnost tih predloga bila za svakog očigledna – govorio je Hruščov. – Istorija Drugog svetskog rata predstavlja sramno poglavlje u politici takozvanih zapadnih demokratija. Vladajući krugovi Engleske, Francuske, Poljske i ostalih država nisu se ustručavali ni od izdaje nacionalnih interesa njihovih naroda.
Zaključio je:
– Takvu izdajničku politiku narodi su morali da plate milionima života svojih sinova i kćeri.
Skandinavci znali, a ćutali
U SVOJIM memoarima nekadašnji ambasador Švedske u Vašingtonu Erik Boeman napisao je da je švedska ratna vlada bila upoznata sa planovima za nacistički napad na Sovjetski Savez, mesec dana pre nego što je bio izvršen. Naime, Šveđani su uspeli da dešifruju prepisku između Berlina i nemačke ambasade u Stokholmu, o razmeštaju nacističkih trupa u Norveškoj i Finskoj.
Obmane gubitničke strane
MNOGO godina po završetku rata, neki nemački mediji davali su „iskrivljenu“ sliku događaja. Tako je u hamburškom „Veltu“ objavljeno da „nije Hitler nego Sovjetski Savez u tom periodu težio proširenju sfere svoje dominacije u Evropi“ i da je „22. jun 1941. (Hitlerov napad) osujetio te planove“. A, istaknuti publicista Hafner je u časopisu „Štern“ 1966. napisao da politika bonske vlade „prećutno prelazi od pretpostavke da je Nemačka izgubila rat samo na Zapadu, ali nikako i na Istoku, i da posledice ovog rata još mogu da budu ispravljene uz pomoć Zapada“.
Izvor: Novosti
