Тема десете вечери манифестације “Трга од ћирилице”, одржане у порти Храма Св. Спаса на Топлој, била је “Прихватити реалност? Између стварности православља и лаж-реалности трансхуманизма”.
На самом почетку вечери присутнима се обратио свештеник Зоран Миљанић, који је говорио о настанку трансхуманизма тј. постхуманизма, који последњих деценија “афирмише повјерење у сваку другу врсту човјека какав ће бити у не тако далекој будућности”.
Отац Зоран истакао је да постхуманизам можемо посматрати и као лажни покушај, обољење.
“Иако су људи свјесни своје релативне природе, неће прихватити своју релативност и своју пролазност. Они се труде да употребе технологију и да постану бесмртни и да на тај начин промјене физичка правила која су претходно релативизовали. Са друге стране, обожени човјек је свјестан свега тога, и себе приноси Богу, како би задобио вјечно Царство, сједињујући се са Господом”, закључио је отац Зоран.
Након пројекције филмова ријеч су узели свештеници проф. др Борис Брајовић и проф. др Дарко Ђого.
Отац Борис, говорио је о значају образовања, тј. једног посебног вида образовања, којим се образује човјек у Цркви.
“Образовање не представља познавање свега на свијету, јер није кључно шта знамо и колико знамо, него како знамо и зашто знамо”, додао је отац Борис.
Потом се публици обратио и отац Дарко Ђого.
С обзиром на то да се културно-духовна манифестација “Трг од ћирилице” одржава на два мјеста, Трг херцега Шћепана је намјењен промоцији књижевних дјела.
Тако је синоћ на Тргу херцег Шћепана на Белависти одржано вече гусала и епске поезије, у којем су учествовали: свештеник при древном манастиру Златица и професор српског језика, отац Лека Вујисић, затим гуслари гусларског друштва “Сердар Јанко Вукотић”, народни гуслари Миладин Анђелић из Подгорице и Милан Дашић, републички и савезни првак.
Најприје се публици представио господин Милан Дашић, који је уз гусле казивао одломке из “Горског вијенца”.
Потом се публици обратио отац Лека Вујисић, истакавши да је ово вече започело управо са Његошем, јер је Његош “велика синтеза наше народне епике, народног књижевног стваралаштва укупно гледајући”.
Потом се отац Лека осврнуо и на ћирилицу, подсјетивши све присутне да је управо ћирилица наше Богом дано писмо, јер је на њој преведено Свето јеванђеље, како би се ријеч Христова проширила међу словенским народима.
Подсјетивши на славну историју нашег рода, која је до пада деспотовине, створила највелепнија дјела књижевности, отац Лека је истакао да након пада у турско ропство, које је пријетило да уништи све, па и народ, настаје усмена књижевност, усмена традиција, епика, која се од тада са кољена на кољено преноси.
“Ново вријеме тражи и нове начине опстанка и нове начине изражавања. Ако смо се кроз средњи вијек изражавали књигом… када је дошло ово вријеме опште оскудице, настала је епика.”
Јовица Вукасовић/Митрополија црногорско-приморска
https://mitropolija.com/2022/08/26/deseto-vece-trga-od-cirilice-video/
