У православљу се убраја у 12 великих Христових празника
Српска православна црква и њени вјерници обиљежавају Преображење Господње. Празник је посвећен тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост. Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен. У православљу се убраја у 12 великих Христових празника.
Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава сина божијег. Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус на молитву поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.
Док се молио, његово лице се измјени и засија као сунце, а ођећа постаде сјајна и бијела као снијег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.
На икони Преображења представљен је Исус Христос на гори у белој одећи, окружен свјетлошћу, са Илијом и Мојсијем. Док их благосиља из њега се шири свјетлост. На десном врху стоји Мојсије и држи таблице Закона, на лијевом пророк Илија. Испод планине леже тројица ученика, Петар, Јаков и Јован.
Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Вјерује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.
Преображење увијек пада у вријеме Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увијек посна, обогаћена рибом и вином.
У црквама, на крају светих литургија, освјештава се грожђе и дијели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима гђе нема грожђа, друго воће.
Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим мјестима одржавају се вашари.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Извор: Дан
